Nacrt zakona o univerzitetima u Srbiji zavrsen je i ponudjen akademskoj, ali sudeci po nekim novinskim tekstovima (pre svega u Politici) vec je u javnoj raspravi. Na poslednjem sastanku prosirenog sastava Saveta univerziteta, kojem su prisustvovali i vrsioci duznosti rektora, prodekana i dekana, te vrsioci duznosti direktora instituta, dogovoren je nastavak rada kada se saberu i obrade sve primedbe koje bi u medjuvremenu trebalo da stignu sa fakulteta i iz instituta. Do sada takav sastanak nije odrzan, a prethodno dogovoreni termin je odlozen. U medjuvremenu su se dva puta sastali clanovi univerzitetskog dela Saveta BU i zavrsili svoju raspravu o ponudjenom nacrtu zakona, te pismom o svom radu obavestili predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Djindjica i zatrazili da premijer primi njihovu delegaciju. Da li ce ovo pismo Saveta stici do novog premijera Vlade, koja je kao jedan od svojih prioriteta oznacila izmenu zakona o univerzitetima, i da li ce on imati vremena da primi delegaciju BU videce se ubrzo. Za sada je uocljivo da se usvajanje novog zakona o visokom skolstvu u Srbiji ne nalazi medju prvim aktima koji se nude na usvajanje Skupstini.
Savet univerziteta je, zavrsavajuci svoj petomesecni rad, nakon ponovnog okupljanja 10. oktobra 2000. godine, posto je bio raspusten po sili ozloglasenog zakona iz 1998, usvojio i jedan dokument kojim zeli da okonca svoj mandat.

Dokument »Stavovi Saveta Univerziteta u Beogradu o nacrtu zakona o univerzitetima« ponudjen je pre svega akademskoj javnosti na uvid i raspravu, ali je u Savetu prihvacen i kao osnova za trazeni razgovor sa premijerom Srbije.
»Na vise sednica, Savet Univerziteta u Beogradu je dosao do stava da sadasnji zakon o univerzitetu zbog pogubnih posledica treba staviti van snage; da nacrtu clanova zakona treba da prethodi jezgrovit i jasan tekst o ciljevima koji se zele postici ovim zakonom i nacela na kojima nacrt pociva; da zakonodavac treba da ima jasan stav o doprinosu ovog zakona resenju krize ne samo univerziteta vec i citavog drustva, kao i viziju razvoja nauke, kulture i drustva«, uvodni je stav ovog teksta.
U nastavku Savet izrazava sumnju u rezultat koji bi se postigao usvajanjem sada ponudjenog nacrta i navodi dve mogucnosti koje se otvaraju posto se sadasnji, jos uvek zakon iz 1998. godine, stavi van snage. Po clanovima Saveta, prva mogucnost je da se »osnazi, uz izvesne izmene, neki od ranijih zakona«, a druga je »da se nastavi javna rasprava o sadasnjem nacrtu, sa jasnim ciljem i na osnovu definisanih nacela«.
Clanovi ovog tela dalje predlazu, ukoliko se prihvati ova druga mogucnost, da se raspravlja o cetiri glavne teme: odnos drzave i univerziteta, finansiranje visokog skolstva, vrednovanje kvaliteta rada na univerzitetu i odnos nauke i obrazovanja.
U okviru teme odnos drzave i univerziteta Savet je saglasan da je pitanje autonomije jedno od najvaznijih, ali naglasava da ponudjeni nacrt »ne definise na odgovarajuci nacin odgovornost univerziteta prema drustvu« i kao okvir za buduce odnose nudi principe jezgrovitosti, esencijalizma, konkurencije, transparentnosti vlasnistva, cistih racuna, mesovitog upravljanja, jednakih uslova rada i zastite legaliteta. Ponudjeni nacrt, stav je Saveta BU, ne samo da nije zasnovan na ovim principima, nego ne nudi ni neke druge.
U oblasti finansiranja visokog skolstva clanovi Saveta su se zalozili za transparentnost, stalnost, pouzdanost i efikasnost, sto je, kako su uocili, jos jedan nedostatak ponudjenog akta koji tu oblast tretira u 9. poglavlju nacrta.
Garantovanje i unapredjenje kvaliteta i standarda, obezbedjivanje zastite korisnika od neadekvatnih ili spornih institucija, ustanovljavanje tela koja su zaduzena za procenu kvaliteta i institucionalnu akreditaciju, te identifikovanje kriterijuma, indikatora, performansi, standarda procene, promovisanje uporednosti i obezbedjivanje medjunarodne kredibilnosti visokoskolskih ustanova, razvijanje procedura za samovrednovanje institucija, kao i obezbedjivanje pravila koja su sustinska i bitna za sticanje prava formiranja novih institucija i identifikovanje politike i upravnih posledica procesa procene kvaliteta i akreditacije, jesu zadaci koje Savet BU vidi pred jednim telom koje bi se konstituisalo sa zadatkom da vrsi akreditacije i procene kvaliteta u okviru visokog skolstva. Stav Saveta je da u ponudjenom nacrtu ni ova oblast nije resena na odgovarajuci nacin, jer, kako zakljucuju, takva komisija ne sme da bude zavisna ni od univerziteta ni od ministarstva, mora biti kompetentna a ponudjeno resenje ne obezbedjuje zastitu od moguceg konflikta interesa, a predvidjenim kompetencijama Republicki savet za akreditaciju »lako moze postati instrument zloupotrebe i politickih uticaja, cime bi se diskreditovala ideja o podizanju kvaliteta rada na univerzitetu«.
Na kraju, Savet je zakljucio da ponudjeni nacrt ni odnos nauke i obrazovanja ne definise na precizan nacin, a da bi se, kako kazu, preduzeli neophodni reformski zahvati.
Naucna kompetentnost je najvazniji kriterijum za izbor univerzitetskih naucnika i saradnika, a kako izmedju nauke i univerzitetskog obrazovanja postoji povratna sprega, drugi princip je da je kvalitet visokoskolskog obrazovanja znacajan i za razvoj nauke.
Jedan od zahteva Saveta je i da se van snage stave odredbe sadasnjeg zakona kojima su ukinuti univerzitetski instituti, te da se u donosenju i primeni novog akta koriste iskustva Alternativne akademske obrazovne mreze. Zakljucujuci svoj dokument, Savet BU kaze da zakoni koji regulisu visoko obrazovanje i naucna istrazivanja, »kao dve medjusobno uslovljene delatnosti«, moraju biti pazljivo usaglaseni kako bi predstavljali zakonski okvir za dalje unapredjenje njihovih odnosa.

Rasprava o odnosu nauke i visokoskolskog obrazovanja

Nastavljajuci razgovore o ponudjenom nacrtu zakona o univerzitetima u Srbiji, clanovi univerzitetskog dela Saveta BU odrzali su 31. januara jos jedan sastanak na kojem su saglasno prethodnom dogovoru raspravljali o problemima odnosa nauke, naucnih instituta i visokoskolskog obrazovanja, sto je rezultiralo jednim od zakljucaka predloga kojim je Savet okoncao svoj rad. Vecina ucesnika zalozila se za povratak nekadasnjih »univerzitetskih« naucnih instituta u nekadasnje okrilje, odakle ih je grubo udaljio zakon iz 1998. godine. U ovoj oblasti clanovi Saveta su kao posebno dobro iskustvo ocenili rad Alternativne akademske obrazovne mreze, a u raspravi koja je usledila otvorila su se i druga pitanja, poput onih o buducnosti ovdasnjih naucno-istrazivackih instituta u promenjenim drustvenim uslovima.
»Kao posledica neadekvatnih sistemskih i zakonskih resenja tokom niza godina, problemi usaglasavanja naucno-istrazivacke i visokoskolske delatnosti su se usloznjavali, udaljujuci ove dve, inace komplementarne delatnosti jednu od druge, na stetu i jedne i druge, i drustva u celini«, konstatovala je u uvodnom izlaganju Gordana Matic iz Instituta za bioloska istrazivanja »Sinisa Stankovic« i zakljucila da »kompletnije i kvalitetnije resavanje nagomilanih problema zahteva nove, reformske zahvate«. Te i takve zahvate, po njenom misljenju, treba zasnivati na odredjeniim principima, medju kojima je izdvojila naucnu kompetentnost kao najvazniji kriterijum za izbor univerzitetskih nastavnika i saradnika, kvalitet visokoskolskog obrazovanja koji je znacajan i za razvoj nauke, te ucesce naucnih instituta u obrazovnom procesu, kao i ucesce naucnika i istrazivaca u izvodjenju nastave. Saglasno ovim principima, po njenoj oceni, zakon o univerzitetima i zakon o naucno-istrazivackoj delatnosti bi morali biti usaglaseni, a pre svega u oblastima kao sto su ekvivalencija znanja, mentorstvo i ucesce naucnih radnika u komisijama za ocenu i odbranu zavrsnih radova, kao i terminoloski cime bi se postigla usaglasenost i izbegle nejasnoce i proizvoljnosti u tumacenju zakonskih odredbi.

Govoreci o iskustvima u nastavi koja je u protekle dve godine stekla Alternativna akademska obrazovna mreza, profesorka Srbijanka Turajlic je rekla da su oni spremni da u promenjenim okolnostima postanu »regularna postdiplomska skola«.
Mreza je vec spremna da organizuje jednogodisnje postdiplomske studije na kojima bi se obrazovao evidentno deficitaran kvalitetan kadar za oblasti administracije i uprave, kao i pravosudja, izjavila je i naglasila da ce ovdasnji univerziteti morati da se reformisu, skrate svoje trajanje i primene svetska iskustva, gde se do magisterijuma stize za pet godina. »Mi naravno mozemo zadrzati sistem 5+2 (godine), ali tesko da cemo ubuduce naci studente spremne da toliko vremena ostave na studijama.«

Nema univerziteta bez nauke, konstatovao je ucestvujuci u diskusiji profesor Pavle Milenkovic, nazivajuci i sebe jednim od tih »hibrida«, dok je kao manu predloga video stav da se »samo u institutima bave naukom«, a potom predlozio da zahvaljujuci stepenu opremljenosti i razvoju odredjeni naucni instituti postanu naucne baze odredjenih fakulteta. Sa tim stavom se slozio profesor Rista Trajkovic, podsecajuci na cinjenicu da je izvesna »diskriminacija bila obostrana« i uvek skrivena u sferi finansija, sto je prihvatio i Vasilije Tarasjev iz Instituta za bioloska istrazivanja »Sinisa Stankovic«, naglasavajuci da su zaposleni na fakultetima »nepopularni« za rad na projektima jer su zahvaljujuci dosadasnjim nacinom finansiranja za rad na naucnim projektima manje placeni od ljudi iz instituta. S druge strane, naucni saradnici, zaposleni na institutima, kada se angazuju u nastavi, ne dobijaju ekvivalentna zvanja sa zaposlenima na fakultetima, konstatovalo je vise ucesnika.
Jedna od ideja zasnovana je i na svetskoj tendenciji da naucni instituti budu mesto za postdiplomsku nastavu, kako zbog opreme koju ove ustanove poseduju i koja je u mnogim slucajevima kvalitetnija nego ona na fakultetima, tako i zbog drugih uslova.
»Mi smo ovde godinama pristajali da postdiplomsku nastavu izvodimo kao vecernju skolu, dok dobre poslediplomske studije podrazumevaju da se covek osam sati koncentrisano bavi tim poslom«, konstatovala je profesorka Srbijanka Turajlic govoreci o ovoj temi i zakljucila da bi neko ozbiljnije morao da se »zabavi« problemom velikog broja naucnih instituta, te nacinom na koji ce oni ubuduce biti finansirani.
Profesor Milos Jeremic sa Fakulteta za fizicku hemiju naglasio je da se u promenjenim drustvenim okolnostima za naucne institute moraju pronaci takva resenja koja ce omoguciti da se sacuva znanje kao njihova najveca vrednost i kapital i izrazio strah da »ova zemlja nece imati mogucnosti da sacuva ni ovaj postojeci obim univerziteta«.
Poboljsanje uslova za bavljenje naucno-istrazivackim radom, naravno, odnosi se i na studente, o cemu su govorili i mnogi ucesnici u ovom razgovoru. Ovdasnji studenti jos uvek vise zavrsavaju skolu, nego sto studiraju, rekao je Nebojsa Popov, a profesor Jeremic je naglasio da »ovde niko ne pominje prava studenta, koliko ce nastave dobiti i na koji nacin ce je dobiti...« Da bi se kvalitetno studiralo potrebni su odredjeni uslovi, slozili su se ucesnici u raspravi, a profesorka Turajlic je tim povodom rekla da se zakonom mora odrediti da jednu grupu na fakultetu ne moze ciniti, na primer, vise od dve stotine studenata, i podsetila na primere sa Ekonomskog i Pravnog fakulteta gde su te grupe visestruko vece, te da je u tim uslovima nemoguce pratiti predavanja, te da tu o studiranju nema ni govora i dodala: »Ne znam nijednog profesora Pravnog fakulteta koji je javno rekao da tamo studenti slusaju predavanja u ovakvim uslovima«.
Profesorka Jaroslava Radojevic, sa Fakulteta za fizicku kulturu, govorila je o tome da se moraju stvoriti uslovi da studenti dobiju najbolja predavanja i cuju razlicita iskustva, sto bi pored mogucnosti da saradjuju fakulteti i naucni instituti u okviru jednog centra, trebalo da obuhvati i mogucnosti »gostovanja« profesora iz jednog univerzitetskog centra u drugom, sto je u dosadasnjim uslovima bilo skoro nemoguce i to pre svega zbog nedostatka novca.