Orfej, sa zeljom da izmeni prirodu ljudi, vlasti, drzave, naroda.
Traktat, filozofije smisla zivota, pravde, poverenja, ali i nekog srpskog futurizma.
Protest, pojedinca, srpska propaganda u malim dozama, populizam.
Otpor kao stanje duha u Srbiji, odbrambeno oruzje »pesnice« – politike prava i pravde.
Revolucija, radikalizam, reformatori u formi »cackanja po komunizmu«.

Za ovakav Otpor do sada smo znali, a od 4. februara 2001, tacnije od II kongresa Narodni pokret Otpor objavio je promene Otpora (stari naziv) sa programom »Novog Patriotizma«.
U »staroj« organizaciji Otpor formalno svi clanovi bili su jednaki, bez lidera i bez hijerarhijske strukture delovanja. Ako su se »delili« to je bilo vise po nekim nepisanim pravilima na one iskusne, zrelije aktiviste (bivsi gerilci studentskog protesta 96/97) i na one mladje aktiviste–operativce, cesto i »bez clanstva«. Za ove »terence« vise smo znali preko policijskih izvestaja o njihovom privodjenju, hapsenju i diskretnim novinarskim hronikama, ali i preko noci osvanulih »sprej-akcija« ispisivanja parola, lepljenja plakata, prepravke bilborda... Razbarusene akcije starog Otpora pre su imale profil amebe, sirile su se svuda, gde je realno i prirodno ziveo Otpor. Jedino telo bilo je Savet Otpora, koje je cinilo vise od 20 »otporno proverenih i odabranih« univerzitetskih profesora, lekara, umetnika, javnih licnosti... Kriterijum za ulazak u NPO nije bio transparentan, tako da se ni do danas tacno ne zna ko i zasto se ukljucivao u Otpor, kao ni koji politicki program ga je obavezivao da iskaze svoje bice homo politicusa.
Apoliticnost, sarmantni anarhizam mladih, vanpartijsko slobodno misljenje, nekonformizam aktuelnoj personalnoj–operativnoj sili vlasti, verovatno je bio glavni »mamac« za pristup u clanstvo Narodnog pokreta Otpor.

U duhu vremena promena

Drugi kongres Otpora, odrzan u Domu sindikata u Beogradu, zamisljen kao veliki spektakl promene i prerastanja Otpora u novu politicku opciju demokratskog opredeljenja, mnoge je zbunio, razocarao. Neke je i obradovao, jer smo dobili jos jednu stranku, istina jos neprikljucenu ujedinjenom DOS-u.
Sam kongres izveden je u stilu new-pop koncerata evropske muzicke scene. Od performansa–instalacije ispred Doma sindikata, velika celicna konstrukcija neke »kuce«, preko drvenih skela i militantnih figura u holu Doma, do vagnerovske scene elektronskih i svetlosnih efekata, velikog bim platna...

Po ideji organizatora kongresa–»priredbe« publika je bila »podeljena« na gornji balkon sloj gostiju (politicari, poznati, novinari, strani gosti, ambasadori...) i na donji parter sloj (prijatelji, slucajni gosti, simpatizeri i obicni aktivisti dovezeni autobusima iz lokalnih odbora Srbije.

Scenario programa kongresa dao je nejasnu dramaturgiju zbivanja: od pocetnog pateticnog vracanja policijskih dosijea otvaranih od bivse vlasti (gest novog ministra policije i ministra pravde), preko konfuznog filma o Novom Otporu i njegovom Novom Patriotizmu, do zavrsnog, samo jednog govora (Vladimir Pavlov), koji je trajao vise od 30 minuta. Pred sam kraj centralnog referata jedinog govornika odigrala se i »neprimecena« balkon scena. Neznani junak glasno uzvikuje: »... Vlado, sram te bilo... to je vas desetorica smislilo... sto ne kazes da ste to vi, a ne Otpor...« Potom vise mladjih »prijatelja Otpora« ustaje i demonstrativno napusta balkon uz protest da »govor« ima sve elemente vec vidjenog kongresnog SPS recnika. Istovremeno, na levoj strani galerije partera, ponovo se cuju pojedini uzvici nezadovoljstva. Kongres se iznenada zavrsava, a publika ne shvata da li je izlagac referata Promenjenog Otpora otisao sa bine zato sto je ljut ili posramljen...
Dakle, konfuzno pocelo, a zavrsilo se na koktelu sa sampanjcem i gudackim kvartetom ozbiljne muzike. Pravi happy end Otpora, na spektakularan nacin.
U traganju za odgovorima, pitanje ostaje da li je ovaj kongres promene Otpora bio oprostaj–ispracaj voljenog i poznatog (pesnica), sa srecnim krajem ili obred inicijacije jedne nove stranke, sa buducim ravnopravnim ucescem u novoj vladi i parlamentu Srbije, neizvesne politicke buducnosti – novog patriotizma.

Ko je ubio stari Otpor?

Da li je sve to upliv, uticaj, zavodjenje starih opozicionih lidera i njihova moc? Ako je to u pitanju, onda u borbi »ko je jaci i neprikosnoveni pobednik« vazi pravilo igre da pobedjuje uvek onaj ko je privilegovan, profesionalni i upravljacki sloj aktuelne vlasti. Ostalo je nejasno da li je trebalo da se Otpor gasi pod dominacijom jacih i brojnijih na vlasti ili da izroni kao Feniks na zgaristu oktobarske revolucije, iako su nestale okolnosti koje su ga stvorile. Prvi komentari, dan posle kongresa, bili su da promenjeni Otpor, sa idejom Novog Patriotizma, ne moze biti »recept« za »odgajanje novih rodoljuba«, ukopanih u sredini iz koje poticu, bez makar i slucajnog iskoraka iz Srbije. Pa ipak, kako obecavaju promenjeni otporasi, samo tako cemo »biti spremni da se nosimo sa svetskim izazovima«. Bolje prvi u selu nego drugi u gradu! Novi Patriotizam Otpora podrazumeva i kontrolu pojedinca, borbu protiv korupcije, kao i novi odnos matice prema dijaspori, ali sve u duhu odgovornosti Novog Patriotizma!
Da li je Otpor izgubio svoj smisao?
Naravno da promene ne dolaze preko noci, niti na promotivnim kongresima. Revolucija, ako jeste revolucija, menja ljude, a oni potom menjaju ili ne menjaju politicke sisteme. Od starog retko nastaje novo, uz sva znanja i vestine dobrog politicara, kozmeticara ili kuvara. Dakle, ako je stari Otpor bio nejasno profilisana politicka organizacija, od 4. februara 21. veka legalizovana je kao politicko usmeravajuci – upravljacki pokret, pa i stranka, odnosno udruzenje gradjana! Zasto da ne? Jedino, svest da ceo projekat novog Otpora protivureci prvobitnoj ideji (1998) moze da razocara one koji jos veruju da politika nije uvek »stara kurva«. Moze i nova!

Koristeci pobednicku euforiju Narodnog pokreta Otpor, neoprezni i iscrpljeni mladi otporasi galantno su ustupili svoje istorijske zasluge drugima pod parolom da su oni neka nadredjena vrsta politicke savesti svima. »Ideje velicine« su opasne stvari, narocito kada se njima trguje. Jer, sta je novi Otpor dobio od aktuelne vlasti, »daj, da ti dam«?
Verovatno legalizam i legalitet u politickom delovanju, neko svoje parce slatkog kolaca vlasti u buducnosti.
I za sam kraj, sta kazu oni koji su ostali otporni na kongresne promene Otpora.
Branko Ilic (Beograd): »Sama organizacija nije me motivisala da budem aktivista. Moje shvatanje Otpora, kao filozofije zivota, pomoglo mi je da uz sve represije, zrtve moje i moje porodice, prijatelja, budem aktivista«.

Momcilo Veljkovic Moce (Pozarevac): »Ako Otpor ne moze da se konsoliduje, najbolje bi bilo da se javno povuce, sa parolom ‘Ako zatreba mi cemo se vratiti sa zeljom da nam se ta parola nikad ne ostvari’«.
Aforisticar Bapsi (Knjazevac): »Otpor se zdusno borio i pobedio one da bi svoju pobedu naplatio tako sto su postali oni«.
Goran Petrovic (Bor): »Otpor nije sluskinja vlasti, niti je izvrsilacko sredstvo DOS-a. Otpor je Otpor svim vlastima i teroru njene politike«.