Broj 255

Ponovo procitati


Sloboda iznad svega*

Ja sam hteo srpskom narodu da iznesem sliku: sta mu je donela srpska revolucija, a u isto vreme da mu pokazem: sta je imao pa izgubio, a sta je mogao dobiti pa nije dobio u svom drzavnom razvitku. Time sam hteo da pobudim one ljude iz naroda koji imaju obicaj da misle da promisle malo i da vide da »sloboda i jedinstvo« srpskoga naroda ne znaci nikako da mesto pase dodje »knez«, mesto muselima nacelnik i kapetan, mesto kadija sudije itd., kao sto je zamisljao srpsko oslobodjenje jos ustavobranitelj Petronijevic, vec da pod tim valja razumevati potpuno oslobodjenje od vlasti i tiranije, od umnog i materijalnog ropstva. (...)

*

Od srpskih pisaca istorije nema ni jednoga koji je napisao istoriju srpske revolucije, istoriju onoga prevrata koji je ucinjen u drzavnom i drustvenom zivotu srpskog naroda i u osnovnim njegovim pojmovima o svojoj narodnosti i svojoj drzavi. Nasi istorici bili su obicno ljudi od partije jedne ili druge »dinastije« i u njihovim spisima svuda se ogleda njihova glavna teznja da opisu zasluge jedne dinastije, ili upravo njenog osnivaca, a da pokude drugog. A osim toga, to su bili ljudi bez temeljnog obrazovanja, koji upravo nisu ni razumevali sta treba da pokaze istorik, a narocito istorik srpske revolucije. Zato do danasnjeg dana mi imamo raznih istorija bojeva za srpsko oslobodjenje, istorija partijskih borbi, a nemamo ni jednu u kojoj bi bio pokazan razvitak i ideja i ustanova, razvitak drustvenog i drzavnog zivota srpskog naroda, osim unekoliko istoriju L. Rankea, Nemca. (...)

*

Odmah kako je unistena turska vlast, najrazboritiji ljudi srpskog naroda uvidjali su da jedno drustvo ne moze da opstane ako se u njemu ne postuju sva prava svakog pojedinca, ako nema zakonitosti. Zato, odmah cim se obrazovao »sovjet«, on ustanovi magistrate po svim nahijama. (...)

*

Opsta zbrka i nejasnost drzavnih pojmova ucinila je mnoga zla srpskom narodu, ali najgore zlo donela je zbrka izmedju pojmova vlada i drzava, koji su se u shvatanju srpskog naroda stapali sasvim u jedan pojam. (...)

*

U novoj srpskoj drzavi, u malom razmeru, izvrsio se onakav isti red u drzavnom razvitku koji se vrsio kod drugih drzava hiljadama godina. Iz porodicnog, ili, bolje, plemenskog drustva u zapadnim evropskim drzavama (a i kod drugih naroda) ponikli su gospodari ratne cetovodje koji su se izmetnuli u plemice, tj. prave gospodare nad zemljom i ljudima. Nad gospodarima brzo se izdizala jedna gospodarska porodica koja je otimala vlast od drugih gospodara, a sama prisvajala neogranicenu vlast. Neogranicena vlada brzo je stvarala birokratiju, tj. onu malobrojnu klasu razlicitih cinovnika koji po odredjenim pravilima vrse volju gospodarevu. Taj isti niz u lancu drzavnog razvitka primecuje se i u novoj srpskoj drzavi, samo sto su neki kolutovi u lancu vrlo sitni, pa jedva mogu da se primete. Tako su gospodari u Srbiji iscezli pre nego su postali plemici i »feudalni knezevi« »beratlije« ili »kajmaklije« kao sto su hteli, a namesto njih dosla je odmah neogranicena, monarhicna vlada, koja brzo uvede birokratsku sistemu. Srpski narod, koji je bio bespravna raja pod Turcima, posto se oslobodio od njih, morao je da postane opet raja pred srpskim vlastima. U pocetku nove drzave, on je ustajao oruzanom rukom protivu sviju onih koji su hteli da ga preobrate u bespravnu raju. Buna se tada nije smatrala za tako veliko zlocinstvo. Bar narod je nije smatrao kao takvu i vrlo je lako ustajao za staresinama koji su mu bili poznati. Ali posto je pobedio »drzavni poredak«, bune su bile nemogucne. Svaki pokusaj, pa i sama rec protiv vlasti, kaznila se i gusila drzavnom silom. Sad je drzavna sila bila uredjena i organizovana. Birokratska mreza vlasti prekrila je celu Srbiju. Nikakva odelita licnost nije mogla da se makne bez dozvole ove sile; a svuda i na svakom mestu osecala se njena vlada. (...)

*

Takvo je bilo stanje u Srbiji kad se iz sredine srpske omladine cuo prvi energicni protest sto Srbija nema ni unutarnje ni spoljne slobode. To je bio prvi glas iz sredine onog kolena koje nije ucestvovalo u onoj sramnoj prodaji narodne slobode i covecanskog dostojanstva za dukate, titule i vandzamente. Mi razumemo »druzinu srpske mladezi« i njen rad zajednicki »Neven sloge«, koji izadje u Beogradu 1848. g. Novo koleno javljalo se na pozornici javnog zivota sa drugim idejama i drugom teznjom. Ono je htelo oslobodjenje od spoljnih neprijatelja i slobodu unutarnju. Njihov prvi glas iskazivao je ove dve zelje.
Ma kako da su bili slabi ovi prvi zvuci u onom opstem grabezu za zvanija, za nas su oni vrlo vazni, jer se od njih zapocinje novi pokret ideja u Srbiji, koji se i do danas produzava, a koji bese prekinut za dugo vreme. Slobodnjacki pokret naroda, koji bese tada zahvatio celu Evropu, zahvatio je i srpski narod u Austro-Ugarskoj, pa je dodirnuo i Srbiju. (...)

*

Politicka misao: osnovati Veliku Srbiju, tj. od danasnje srpske knezevine naciniti veliku polunezavisnost, ili sasvim nezavisnu drzavu, prostim prisvajanjem susednih srpskih zemalja, odgovarala je potpuno unutrasnjoj politici Srbije, koja je tezila da u zemlji utvrdi neogranicenu vladu u dinastiji Obrenovica. Takvu istu politiku terali su vladari Sardinije i Pruske, kad su na svojoj zastavi iznosili »Veliku Sardiniju« ili »Veliku Prusku«. Osnovati Veliku Srbiju, znacilo je preneti vrhovnu vladu nad Bosnom i Hercegovinom od sultana na vladajucu porodicu Obrenovica; preneti u Bosnu i Hercegovinu srpski ustav i srpsko drzavno ustrojstvo sa svima njegovim kapetanima, nacelnicima, sudskim instancijama, mnogobrojnim kancelarijama i celokupnim birokratskim aparatom. Jednom reci, u novim srpskim zemljama nastupili bi isti pravni i ekonomski odnosaji, sa svima njihovim posledicama, koji su postojali i postoje u Srbiji. (...)

*

Balkansko Poluostrvo je mozaik od razlicitih naroda. Najveci su brojem Bugari; zatim dolaze Srbi i Grci skoro podjednako, zatim Turci, Arnauti i Cincari. Koji ce od tih naroda pristati da se »aneksira« srpskoj monarhiji? Pa recimo da srpska monarhija zadobije u svoju drzavu i ostale Srbe koji zive u Austro-Ugarskoj, pa i to je tek mala kraljevina od pet miliona! Moze li takva drzava da prisajedini sebi vise od deset miliona drugih narodnosti? Pa to bi bilo nesto sasvim nalik na danasnju Austriju ili Ugarsku, sto, po tvrdjenju samih srpskih drzavnika, ne moze da postoji! Je li vredno da se srpski narod bori za takvu besmislicu samo zato sto su neki srpski drzavnici dobili volju da majmunisu Kavuru ili Bizmarku?
Ne! ne! Srbija ne sme biti zrtvovana interesu jedne porodice, ili, bolje, interesima nekoliko vlastoljubaca. Srpski narod nema drugog izlaska do revolucije na Balkanskom Poluostrvu; revolucija koja bi se zavrsila unistenjem sviju drzava sto danas smecu da ti narodi ne mogu da se sjedine kao slobodni ljudi i ravnopravni radnici; kao savez opstina, zupanija, drzava kako im najudesnije bude.

*) Iz: Svetozar Markovic, Srbija na istoku, Prosveta, Izdavacko preduzece Srbije, Beograd 1946, str. 12, 45, 71, 75, 159160, 162163, 170171, 180.

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar