Broj 255

Zbivanja

Nasledje i naslednici

Retardirana nacionalna i politicka svest, koju je vise od jedne decenije brizljivo odnegovao Milosevic, jos ce zadugo biti limitirajuci faktor emancipacije

Mirko Tepavac

Nepogresivo je merilo vrednosti svakog poretka kao uostalom i svakog coveka da li iza sebe ostavlja bolje nego sto je zatekao!
Bilans rezima Slobodana Milosevica i njegove crveno-crne koalicije po tom merilu je nenadmasno katastrofalan. Nova vlast zato ne moze da ucini prost prelaz na realizaciju obecanog programa bez radikalnog obracuna sa Milosevicevim nasledjem. Posto »nista ne moze preko noci«, moraju se znati prioriteti.
Mozda u tom nizu nije najvaznija, ali je svakako najneodloznija saradnja sa Haskim tribunalom, jer se nametnula kao znak raspoznavanja pravaca unutrasnje i spoljnopoliticke orijentacije nove vlasti. Uzalud spustamo taj prioritet na nizu lestvicu, kad je on na tako visokom mestu Evrope i sveta, bez cijeg razumevanja, podrske i pomoci nikakav oporavak nije moguc.
Kasno i nevoljno smo ipak priznali da je saradnja sa Haskim sudom nasa medjunarodna obaveza. Ali... »zlocina je bilo na svim stranama« (sto je tacno), »nasi zakoni ne dopustaju ekstradiciju« (sto nije tacno), »najvece zlocine su pocinili prema svom narodu« (sto je delimicno istina), a »taj sud je i osnovan samo da sudi Srbima« (sto je obicna Miloseviceva i Seseljeva izmisljotina)...
A nikako da se kaze: istina je, odavde je krenuo rat za teritorije Velike Srbije, ovde su krojene mape novih srpskih drzava, planirani i odobravani etnicki progoni. Ovde su pripremani, ohrabrivani, naoruzavani i placani mnogi pocinioci zlocina, ovde su sklanjani i slavljeni... Tek sa takvim moralnim kreditom mogla bi se zahtevati i odgovornost za bombardovanje civilnih ciljeva u Srbiji, beogradske televizije i upotrebu zagadjene municije.
Srbija najteze moze odbraniti nacelo da ratni zlocinci treba da odgovaraju iskljucivo pred domacim sudovima jer »Srbija nije bila u ratu«, a rat se vodio na tudjim teritorijama. Ali, ko bi se ovde slozio da pocinioci zlocina u »Bljesku« i »Oluji« odgovaraju samo pred hrvatskim sudovima. Predlazemo li, dakle, da se Karadzicu i Mladicu presudi u Banjaluci ili mozda Sarajevu!
Ostavimo sudovima da postuju pravilo da je svako nevin dok se ne dokaze da je kriv, ali se ne mozemo praviti da ne znamo da su nasi pocinili zlodela, dok nam to ne dokaze Karla del Ponte. Ko odbija saradnju sa Haskim sudom, zato sto »ne zna« da su krivi, morao bi znati da su nevini. Najzad, imamo li valjanih razloga za sumnju da ce »ispolitizovan« medjunarodni sud, pred licem celog sveta, »pod americkim uticajem«, nepravedno osuditi nevine Srbe. Da li srpska javnost zbilja od toga strahuje ili joj, svojim upornim odbijanjem, mi to sugeriramo.
Odlagati, izbegavati i omalovazavati mozete samo ako znate da ono sto se od vas trazi nikada necete uciniti. Posto nam Evropa a ne samo Amerika, kako se ovde prikazuje preti uskracivanjem podrske i pomoci, onda ce zakasneli pristanak izgledati kao trgovina a ne saradnja, izgledace kao da smo ih prodali a ne predali. Kad bi stitili nevine bilo bi nemoralno da popustimo pod pritiscima... Ili mozda mislimo da jesu!
Ako se ne zna pravi raspored rupa na svirali onda tu nikad nece biti muzike. Krivice nisu kolektivne, ali posledice jesu.

*

Nesumnjivo najvece uspehe je postigla nova spoljna politika demokratizovane Jugoslavije. Izolacija je probijena, velika vrata sveta su otvorena jer smo to podjednako zeleli i mi i svet. Kuda cemo se sada kroz njih uputiti?
Milosevic se pouzdao u antagonizam izmedju Amerike i Evrope u nadi da Evropa voli kada se napada Amerika, a ta providna »diplomatija« nas je samo udaljavala i od jedne i od druge. Kamo srece da u skoroj buducnosti i mi postignemo makar i priblizan stepen razumevanja i saradnje kakav uz sve razlike u pogledima i interesima danas ima Evropa sa Amerikom. Cak je i za veliku Rusiju bliska saradnja sa Amerikom najvisi prioritet, u to smo se na sopstvenom iskustvu nebrojeno puta mogli uveriti poslednjih godina. Amerika se moze i napadati, ima i za to dosta argumenata, ali se mora respektovati.
Antiamerikanizam donosi nastavak izolacije i sa Milosevicem i bez njega.

*

Tesko Milosevicevo nasledje je i udaljavanje Crne Gore od Srbije.
Uz sve razlike u razvijenosti i velicini, Srbija i Crna Gora su u pravima dve ravnopravne federalne drzave, od toga mora poci svako rasudjivanje. I danas, kao i u bivsoj Jugoslaviji, tako isto i u buducnosti, ma kakva ona bila, obe imaju savrseno jednako pravo da odlucuju o svojoj samostalnosti ili udruzivanju sa bilo kim drugim. To je pravo, prirodno i neotudjivo, ne zavisi od velikodusnosti ni Miloseviceve, ni danas DOS-ovske Srbije. Nema secesije u federaciji od dva clana, jer je i zajednistvo, kao i odvojenost, jednako pravo svake od dve clanice, danas jos uvek zajednicke drzave. Za zajednistvo moraju podjednako biti zainteresovane obe ili ga ne moze biti. Za odvajanje je, medjutim, sasvim dovoljna odluka bilo koje, ma koliko da zajednistvo svakom nesumnjivo pruza vise nego odvojenost. O tome, nazalost, ne razmisljaju na isti nacin politicki akteri, ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori.
Ako dva demokratska pokreta ne mogu medjusobno da se sporazumeju, onda makar jedan od njih sigurno to nije, a mozda nisu oba! Kako oni koji ne umeju da urede ni medjusobne odnose misle da egzistiraju u integrisanoj Evropi, kojoj se obe nude. Najzad, dobronamerni posmatrac mora da se zapita: da li se dovode u pitanje reformski izgledi, a mozda i mir u Crnoj Gori, ako se ima u vidu da ce na predstojecim izborima vise presudjivati odnos prema Srbiji, nego prema reformi. Opasno zaostravanje izmedju priblizno izjednacenih raspolozenja »za« i »protiv« razdvajanja postaje sve opasnije za stabilnost obe drzave i regiona, bilo koja od te dve opcije da prevagne.
U medjuvremenu smo, nazalost, jos uvek tu gde nas je ostavio Milosevic.

*

Sprega kriminala sa drzavom, policije sa mafijom i korupcije sa administracijom, sigurno nije krupnije pitanje nego svojinska transformacija, oporavak devastirane privrede, priliv stranog kapitala i moderne tehnologije. Ali, bez obracuna sa naraslim kriminalom ne samo da nece biti reda u drustvu, nego nece biti ni pocetnog preduslova za uspostavu pravne drzave i priliv stranog kapitala.
Mnogi tragovi kriminalnih dela su u nedopustivo dugom, tromesecnom dvovlascu, posle 5. oktobra, vec mozda nepovratno zameteni, a krivci nedostupni. Radikalan obracun sa kriminalom i korupcijom, ako i nije najkrupnije pitanje najhitnije je svakako!

*

Na politickoj sceni je jos uvek ziva i zilava sprega demokratskog nacionalizma sa vulgarnim antikomunizmom. Nema mnogo ljudi koji misle da je Titovo doba bilo idilicno, ali je jos manje onih koji veruju da je Milosevicevo doba bilo bolje. Milosevica vezuju za Tita i komunizam oni koji hoce da ga oslobode odgovornosti za nacionalisticko ratovanje, koje su podrzavali dok su verovali da ce pobediti. Velika srpska nesreca koincidira sa meteorskim usponom Slobodana Milosevica, zapocetim pre 12 godina na Kosovu uz euforicnu podrsku udruzenog nacionalizma i antikomunizma. Epilog je Kosovo bez Srba, a Srbija bez Kosova.
Kosovska tema je i urgentna i vecita istovremeno, i ostace svedocanstvo nenadoknadive stete koju je Milosevic naneo srpskom narodu. Ostala je samo nada da ce se spasti sto se jos spasti moze, ovoga puta uz saradnju a ne odbojnost prema svima koji nam mogu pomoci.

*

Retardirana nacionalna i politicka svest, koju je vise od jedne decenije brizljivo odnegovao Milosevic, jos ce zadugo biti limitirajuci faktor emancipacije. Niko jos nije uspeo pogotovo to ne moze u multietnickoj sredini da u duzem trajanju istovremeno bude i nacionalista i demokrata. Bice samo dok ne prevagne jedno od ta dva. Biti deo sveta, znaci pristajati (i to rado!) na sve njihove pravne, politicke i eticke norme.
Na pocetku mandata, novi predsednik Vlade Djindjic efektno je konstatovao da Miloseviceva vlast za deset godina nije resila ni jedno jedino pitanje, da je upropastila sve cega se prihvatila i da je iza sebe ostavila materijalnu i moralnu pustos. Ali i ona ce na kraju svoga mandata morati da odgovori sta iza sebe ostavlja bolje od onog sto je zatekla.
Odbrojavanje je vec pocelo!

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar