U Presevu su se 30. januara prvi put sreli Nebojsa Covic, potpredsednik republicke Vlade, zaduzen za jug Srbije, i odbornici Skupstine opstine Presevo. Sastanku su prisustvovali i predstavnici UNHCR-a i posmatraci EU. Nebojsa Covic je i ranije dolazio u Presevo, ali ovoga puta doneo je plan koji bi zivot u »zoni kopnene bezbednosti« ucinio ne samo bezbednim nego i ljudskijim. Plan koji je izneo samo u konturama odnosio se na ucesce Albanaca u vlasti, postepenu demilitarizaciju i ekonomsku obnovu.
Znacaj sastanka shvatili su i mestani koji su se u prilicnom broju okupili na izvesnoj udaljenosti od zgrade opstine. »Celo pre podne slusamo radio Bujanovac koji najavljuje ovaj dolazak«, kazu okupljeni Albanci ciji izgled odaje neverovatnu sirotinju i cemernost. I mladi i stari korektno govore srpski.
U trosnom opstinskom zdanju, u ledenoj sali kojoj nedostaje deo tavanice, atmosfera je bila sve pre nego ledena. Niko od odbornika nije izostao. Bili su tu predstavnici dveju albanskih partija, SPS-a, JUL-a i jedan iz DOS-a, mada nije odbornik. Predsednik opstine Riza Haljimi u smirenom tonu podseca da se OVK javila posle zlostavljanja seljaka u selima Vrcevac i Lukovac, koja su pocinili pripadnici srpske vojske i policije tokom NATO bombardovanja. Istice da eskalacija sukoba preti posle nedavnog granatiranja sela Gornje Susaje, da vlast ne pokazuje sluh za zahteve stanovnistva, da se ne resava povratak izbeglih mestana. Haljimi, medjutim, podvlaci da je sa promenom vlasti u Beogradu doslo do kontakta sa lokalnim vlastima i do pozitivnih promena. On se, takodje, zalaze da se u buduce razgovore ukljuci ne samo politicka nego i socijalna i kulturna dimenzija albanskog pitanja. Kaze da je za to potrebno strpljivo traziti suptilna resenja, nasuprot ultimatumima sa pozicija sile. Na kraju iznosi stari zahtev da se potpuno demilitarizuje zona bezbednosti i da se u pregovore ukljuci Oslobodilacka vojska Bujanovca, Preseva i Medvedje. Zalaze se, takodje, da se dozvoli povratak izbeglih Albanaca i obezbedi posredovanje i monitoring medjunarodne zajednice.

Spaljeno selo Karadak

U kasnijim istupanjima odbornika albanske nacionalnosti receno je da je Presevo najzaostalija opstina u Srbiji i da je drzava na nju zaboravila. Zaposlen je svaki cetrdeseti stanovnik, a diskriminacija vlada u skoro svim oblastima zivota. Na primer, od pet sudija samo je jedan Albanac, direktori skola su Srbi, takodje i domova zdravlja. Izborne jedinice komponovane su tako da glas Srbina vredi cetiri puta vise od glasa Albanca. Sve dok se nije zauzela donedavna koministarka za informisanje Biserka Matic Presevci nisu mogli da dobiju lokalni radio na albanskom jeziku. Akcija oduzimanja oruzja bila je tako brutalna i temeljna da ne samo sto su pokidane telefonske linije, nego je oruzje oduzeto i sumarima, pa je stanovnistvo ugrozeno cak i od pasa lutalica! Za nepodnosljivo stanje u opstini odbornici su okrivili bivsi rezim.

S kim ce se pregovarati

Nebojsa Covic je prvo odgovorio na zalbe odbornika. Poznati su mu slucajevi pokusaja silovanja i granatiranja kuce iz tenka. Rekao je da su krivci za granatiranje uhapseni, a da ce slucaj pokusaja silovanja biti istrazen. Obecao je da ce gradjani dobiti licne karte i putne isprave. Srbima je porucio da ne zabijaju glavu u pesak i da shvate da je doslo vreme promena i suocavanja sa odgovornoscu. Albance je pozvao da se integrisu u politicki zivot i najavio da ce njihovi predstavnici biti uvedeni u odgovarajuca ministarstva. Odbio je jedino da u pregovorima o demilitarizaciji zone kopnene bezbednosti ucestvuju naoruzani Albanci. »Oni su vasi biraci, vi ste njihovi predstavnici. Dogovorite se izmedju sebe, a vi ste vlast sa kojom cemo razgovarati«, rekao je Covic. Njegov nastup odbornici su pratili sa vidnim odobravanjem. Led je probijen, ali je do mira i poverenja put jos dug.