U Silerovim Razbojnicima postoji jedan lik plemenitog razbojnika robinhudovskog zivotnog profila (suprotno od ovih nasih) koji je opet za razliku od nasih pljackao bogate (ovi nasi siromasne) i delio plen sirotinji. Zvao se Toma Mor (ne onaj koji je napisao Utopiju). Medjutim, njegova slicnost sa nasim razbojnicima, iako su mu pobude bile suprotne, jeste ta sto su i jedan i drugi stavljeni pred slozena sudbinska pitanja zivota i smrti. Zivot ili smrt, kada je rec o izboru, uvek je pitanje hrabrosti i kukavicluka, ali je bitnije u oba slucaja – poslanje: zbog cega i kako ziveti ili umreti.
Toma Mor kao i ovi nasi prestupnici optuzeni su i ucenjeni, za njima su raspisane poternice sa visokim svotama za njihovu predaju. Dok se nase »dramatis personae« natezu oko toga kako da se izvuku iz spektakla (pucanjem i pljackanjem) u kojem su ucestvovali, Silerov junak ovaj konflikt resava na najmoralniji nacin – predaje se uz uslov da se novac njegove ucene razdeli onima koje je i do sada svojim (zlo)delima protektorisao. Medjutim, nasim zlotvorima to ne pada na pamet. Sud pred koji bi trebalo da pristupe dodje im nekako »politicki«, kao da ono cime su se bavili i sta su radili nije bila politika nego Spielschul, decje zabaviste.