Prvo medju planiranim predavanjima o Moderni odrzace, 10. marta, Latinka Perovic.
Govoreci o Levici i nacionalnom pitanju, ona ce analizirati ulogu komunista, koja u stvaranju druge Jugoslavije nikada nije objektivno istrazena. Od ignorisanja nacionalnog pitanja, do prihvatanja njegovog fundamentalistickog znacaja za odrzanje drzave posle 1921. godine, preko federalisticke formule i boljsevizacije, do modernizatorske pretpostavke, koje je dao jugoslovenski okvir, komunisti su dopustili (ne)odgovornost elita. Tako je doveden u pitanje i »literarni koncept Jugoslavije, koji je podrazumevao zivot u razlikama i odbacivao apsolutizaciju granica na prostoru nedeljivo etnicki izmesanom«.
Cetiri veceri nosice zajednicki naslov, Prodori modernizma. Obuhvatace kljucne prodore ideja modernizma medju vodece. U dijaloskom obliku, ova predavanja drzace Irina Subotic i Jerko Denegri, kao teze i antiteze za razgovor, a uz pomoc dijapozitiva i gostiju.
Olivera Jankovic govorice o pocetku veka izmedju nacionalnih teznji i novih vidika (umetnost Kraljevine Srbije na Svetskoj izlozbi u Parizu 1900), 24. marta.
Autonomija Beogradskog univerziteta, tema je predavanja Ljubinke Trgovcevic, 31. marta. Od osnivanja Univerziteta, 1905. godine, zakonski principi garantovali su slobodnu nastavu i slobodno izlaganje nauke. Drzava, kojoj je pripala finansijska nadleznost i odnos sa ministarstvima prosvete, medjutim, sve vise je nastojala da ogranici garantovanu slobodu nastave, otpustanjem profesora zbog njihovih uverenja, ili kontrolom slobodnog udruzivanja studenata. A najcesce je otpor rezimu nastajao bas na Univerzitetu, sto se odrazavalo u pokusajima vlasti da mu povecaju zavisnost i otkupe kriticnost.
Dubravka Stojanovic govorice o Jovanu Skerlicu 7. aprila. Polazeci od svakodnevnih uvodnika u Dnevnom listu, koje su, posle prevrata 1903. godine pisali intelektualci iz levog krila Samostalne radikalne stranke (Skerlic, Grol), ona ce rasvetliti njihovo geslo o odnosu prema proslosti: »Valjalo bi se jednom za svagda oduciti od onih plenivih fraza o staroj slavi, pradedovskim kostima, Dusanovom carstvu, srpskim guslama i vili Ravijojli. Jedan narod ne zivi od retorike. Time su se u ovom narodu ljuljuskala starija pokoljenja koja nam daju u nasledje ovakav haos i nazadak u mnogim granama«. A, o odnosu prema Zapadu: »Nas gusi ovaj pasivni, zaparlozeni orijentalni duh i za nas ima samo jedan lek: otvoriti sirom vrata Zapadu i njegovim idejama; Zapadu koji misli, koji dela, koji stvara, koji zivi punim i intenzivnim zivotom, jedinim dostojnim da se nazove ljudskim zivotom«.
Bice ovo, pise u programu Moderne, predstava »posvecena idejama tih ljudi o kljucnim pitanjima koja imaju svoje dugo trajanje kroz srpsku istoriju«.