Doskora naizgled svemocni vlastodrsci ovih dana izgledaju kao gnevni marginalci. Povremeno se okupljaju pred sedistima vlasti, napadaju novu vlast za »izdaju«, prizivaju socijalni bunt i prete rastucim nemirima i povratkom na vlast. Povremeno i »setaju«, kao nekadasnja opozicija. Ocekuju, kako je to rekao potpredsednik Vlade i ministar policije Dusan Mihajlovic (intervju TV B 92, 25. februar) da sto pre izazovu eksploziju socijalnog bunta i da se vec u aprilu vrate na vlast. Takvu usmerenost, bez konkretnog tajminga, pokazuje i vodjstvo SPS-a, predvodjeno i dalje Milosevicem. Slicne namere pokazuju i radikali, dakako, na svoj nacin. Predvodnici ovog neobicnog talasa protesta novih marginalaca nisu bas uvek jasnog ideoloskog i politickog profila. Tako je, recimo, jedan od najglasnijih novih bundzija Sinisa Vucinic – cetnicki vojvoda iz rata u BiH, potom radikalski disident i vodja rojalista, a potom jedan od lidera JUL-a – zapretio (TV Studio B, 28. februara) da ce receni protesti »od grudve postati lavina«.
Kradja i prekradja rituala moze da se posmatra kao vasarska zabava ili otuzna opereta, ali zabrinjava sklonost njenih protagonista ne samo pevanju nego i – pucanju. Ako se nastavi trend demokratskih promena nema realne opasnosti od restauracije stvarnog ili operetskog totalitarizma, ali ukoliko pomenuti trend oslabi ili se razvodni u plicaku pukog vladalackog pragmatizma nisu iskljucena ni neugodna iznenadjenja.