U prva tri meseca od formiranja Savezne vlade – osim praznih obecanja predsednika Kostunice – na planu pomoci pravosudju (izmeni zakona o sudovima, zakona o saradnji sa Haskim tribunalom i sl.) nije se ucinilo gotovo nista. Takve konstatacije, medjutim, ne bi mogle u potpunosti vaziti za republicku vladu Srbije, formiranu 25. januara ove godine. Za nepun mesec dana ta vlada je Skupstini Srbije predlozila, a ova usvojila, izbor novih sudija Vrhovnog suda kao i okruznog i opstinskih sudova, nakon sto je Vrhovni sud prethodno utvrdio da nisu ustavne odredbe republickog Zakona o sudovima po kojem nije dopustena sudska zastita protiv odluke republicke skupstine o prestanku vazenja sudske funkcije (tj. razresenja sudija). Skupstina u novom sazivu je na predlog Vlade odlucila da vrati na funkcije sudije koje je Milosevicev rezim nezakonito razresio u julu prosle godine.

Isto tako smenjene su neke korumpirane sudije, a okruzni javni tuzilac Andrija Milutinovic podneo je ostavku i sâm valjda shvatajuci koliko je njegov rad bio u funkciji propalog rezima. Priveden je istraznom sudiji Dragoljub Milanovic, bivsi direktor drzavne televizije, zbog osnovane sumnje da je ugrozio opstu sigurnost gradjana ne obavestivsi dezurnu ekipu RTS-a na mogucnost da zgrada televizije bude bombardovana, sto se 23. aprila 1999. godine i desilo.
Bivsi sef Sluzbe drzavne bezbednosti Republike Srbije Radomir Markovic uhapsen je i bice priveden pravdi zbog povezanosti sa kriminalnim aktivnostima. Istovremeno, Savezni sud je utvrdio da je nekadasnji »mecena« JUL-a Nenad Djordjevic osudjen na nezakonit nacin i to onoga momenta kada je dosao u sukob sa Mirjanom Markovic, direktorkom Direkcije JUL-a! Maratonski sudski postupak koji je pre nekoliko godina uzbudjivao javnost i na kraju zavrsio presudom sa visegodisnjom robijom za Djordjevica, bio je, u stvari, kaze sud oslobodjen straha od represije – politicki montiran! Nedavno je na zahtev tuzilastva uhapsen i predat pravosudnim organima sin Dragana Tomica-Simpa, zbog privrednih mahinacija i bogacenja na racun drzave.
Izvrsna vlast je, dakle, pokazala dobru volju – iako je to jos daleko od zeljenog – da vrsi svoj deo vlasti (da na zahtev tuzilastva pokrene mehanizme svog aparata unutrasnjih poslova) koji omogucuje normalno funkcionisanje sudske vlasti.

Medjutim, u citavom drustvu i dalje postoji problem suocavanja sa zlocinom kako ratnim tako i »mirnodopskim«. Tuzilastva umesto da prikupljaju dokaze i podizu optuznice protiv bivsih politickih lidera koji snose veliku odgovornost za ratove, za izazivanje sukoba sa celim svetom, za pogibije tolikih ljudi, naposletku, za spregu drzave sa organizovanim kriminalom i sl., neretko cekaju da prvi potez povuce izvrsna vlast i zadovoljavaju se nemustim saopstenjima i praznom retorikom. Inercija straha od bivsih politickih prvaka ocito je jos prisutna kod mnogih tuzilaca ali i sudija.
Vojno pravosudje bremenito je istovetnim problemima kao i civilno pravosudje, samo u jos ostrijoj formi. Nepotrebna je i lazna dilema: vojni ili civilni sudovi. Pravo pitanje jeste odredjivanje polja nadleznosti vojnih sudova, koje se moze prostirati samo na vojni, ni u kom slucaju na civilni sektor. Ogranicavanje jurisdikcije vojnih sudova na striktno vojna lica umnogome ce spreciti nepotrebnu politizaciju vojnih sudova. 
S obzirom na vojnu hijerarhiju (odnos nadredjenosti i podredjenosti) vrlo cesto sudije–oficiri trpe velike pritiske najviseg vojnog vrha sto se najbolje videlo u slucaju sudjenja generalu Vladi Trifunovicu, ali i nedavno novinaru Miroslavu Filipovicu, kada je vojno pravosudje bilo grubo zloupotrebljeno zarad interesa izvrsne vlasti.
U svakom slucaju mozemo da zakljucimo da odredjenih promena u nasem pravosudju ima, narocito nakon formiranja Vlade Srbije koja je, izgleda, makar i na pola uha pocela da osluskuje zahteve pravosudja (tuzilastva) i da, pored ostalih, odluci da vrsi i deo svojih funkcija koje po pravilu prethode pocetku vrsenja sudske vlasti. To je cinjenica koja ohrabruje. Samo jasno i nedvosmisleno razgranicene, ali u skladnoj organskoj vezi, izvrsna, sudska i zakonodavna vlast dace sinergetski efekat koji se zove – pravna drzava.