U Radnickim novinama je, 1913. godine, Dusan Popovic pisao: »Uzeo sam Pijemont od srede... Cela cetvrta strana toga broja posmrtni oglasi: ama od vrha, pa sve do dna! Rekao bi covek da drzi u ruci popovsku citulju a ne patriotski list.
Politika rata, koju Pijemont zastupa na prvoj strani. I kako je pocelo, oglasi Pijemonta bice mnogo recitiji i jezgrovitiji no uvodni clanci Pijemonta...
Hocete li da vidite sliku nove, mlade, srecne Velike Srbije, o kojoj Pijemont deklamuje i sanja? Okrenite, samo, njegovu cetvrtu stranu«.
Citirajuci ove reci, u kontekstu kritike rata sa demografskog stanovista i pre nego sto je svetski rat odneo svoj danak i od cega se »srpski narod biolosi nikad nije oporavio«, Latinka Perovic naglasava da socijaldemokrati u Srbiji nisu bili anacionalni, jos manje izdajnici. Slobodan Jovanovic je, dodaje, cak bio u nedoumici nisu li prikriveni nacionalisti – povod je bila pogibija Dimitrija Tucovica.
»Oni su jasno artikulisali jedan socijalni interes i u tom smislu bili su partija u modernom smislu reci«, kaze Latinka Perovic. »Njihova brojnost bila je srazmerna velicini drustvene grupe koju su zastupali. Ali, sa nacionalnim programom koji su zastupali bili su konkurenti vladajucoj nacionalnoj politici, koja je u njima videla opasnost, ali i snagu cije se pomoci, posle revolucije u Rusiji, nije mogla lisiti.«