Proteklih mesec dana najizrazitije su obelezili: bezbednosna kriza na jugu Srbije; oruzani sukobi u Makedoniji; zapocinjanje novih sudskih i vladinih istraga i intenziviranje vec zapocetih; nastavak krize odnosa SRJ i Tribunala u Hagu; americko uslovljavanje davanja pomoci SRJ ubrzavanjem i konkretnim dokazima saradnje sa tim sudom; pripreme za izbore u Crnoj Gori i socijalne tenzije i strajkovi.

Kriza – od jugoslovenske ka balkanskoj

Problemi sa juga Srbije, cije resavanje traje vec mesecima, pojavili su se i u Makedoniji i tamo su dobili jos ozbiljnije razmere. Tako je »albanski problem« postao regionalan, balkanski, sa tendencijom da se prenese i na druge delove Balkana u kojima zive Albanci.
Kraj proslog meseca obelezen je i dogovorima generalnog sekretara NATO-a Dzordza Robertsona i americkog sefa diplomatije Kolina Pauela da SAD daju veci i snazniji doprinos bezbednosti na Kosovu i jugu Srbije. Pocetna sporost u davanju pristanka da jugoslovenske snage bezbednosti udju u tampon zonu napustena je kada se situacija u Makedoniji drasticno pogorsala. Citava serija za balkansku situaciju prilicno sofisticiranih uslovljavanja cije bi se ispunjavanje moglo oduziti, napustena je i osmog marta Savet NATO-a je doneo odluku da vojska i policija mogu uci u podrucje kopnene zone bezbednosti, ustanovljeno Kumanovskim sporazumom iz juna 1999. godine. Paralelno sa diplomatskim aktivnostima i realizacijom dozvoljenog, Koordinacioni tim dveju vlada nastojao je da se postigne prekid vatre i sedne za pregovaracki sto. Albanska strana je ocigledno odugovlacila dogovor o primirju da bi, nakon posredovanja Pitera Fejta, specijalnog izaslanika Dzordza Robertsona za Balkan, 12. marta bio potpisan dogovor o prekidu vatre, ali bez direktnog kontakta strana u sukobu. Fejt je, naime, odvojeno razgovarao sa Covicem i sa Sefcetom Musliem, komandantom OVPBM. Jugoslovenska strana je insistirala da ne pristaje da direktno kontaktira sa ekstremistima sve dok se situacija u Makedoniji nije drasticno pogorsala. Tada je i NATO odmah dao zeleno svetlo da vojska i policija mogu uci u sektor A i u preostali deo sektora C bezbednosnog pojasa.

Albanski ekstremisti su kao taoce uzeli sestoro ljudi od kojih su dvojica vojnici zalutali na podrucje pod njihovom kontrolom, tako da je jugoslovenska strana bila prinudjena da intenzivira pregovore i pristane da albansku delegaciju u Merdarima predvodi Rizvan Cazimi, poznatiji kao »kapetan Lesi«. Ocigledno je da ekstremisti »vuku« dogadjaje napred buduci da nimalo nisu izbirljivi u »koncepciji« svoje pregovaracke pozicije, a da SRJ (pa i Makedonija) tek reaguju na postavljene izazove. Pomoc medjunarodne zajednice je krajnje oskudna, a uplasene balkanske zemlje prave svoje pojedinacne planove za resavanje ove, sasvim je jasno, vec balkanske, regionalne krize. Jugoslovenski sef diplomatije Goran Svilanovic predlaze samit balkanskih drzava za garantovanje nepovredivosti granica, sto bi garantovao i Zapad. To predlaze i ruski predsednik Vladimir Putin koji je poslao svog sefa diplomatije Igora Ivanova da obidje Balkan i proceni situaciju izbliza. 
Glavni igraci, ekstremno nastrojeni Albanci, ali i sira albanska populacija, deluju, spolja gledano, kao prilicno uigrana zajednica. Paralelno sa oruzanim napadima i teroristickim akcijama ekstremista u brdima i oko naselja, Albanci protestuju u »marsevima mira« u Skoplju zbog ponasanja makedonskih snaga bezbednosti, a u Pristini slave godisnjicu studentskih demonstracija. Sporazum o prekidu vatre na jugu Srbije pratilo je drasticno pogorsavanje stanja u Makedoniji, gde se vodi pravi rat izmedju albanske paravojske i regularne vojske.
NATO i medjunarodne snage na Balkanu, na Kosovu i u Makedoniji, izbegavaju direktne sukobe sa ekstremistima, dozvoljavajuci i prepustajuci sve domacim mogucnostima uz svoju superviziju. Vise nema insistiranja na »izgradnji poverenja« (sto je trazio NATO od SRJ) niti domaci pregovaraci insistiraju na »tradiciji zapadne demokratije« da se sa »naoruzanima« ne pregovara.

Odnosi sa mocnima

Svet izgleda nije bas spreman da SRJ abolira od svake odgovornosti zbog krize na jugu Srbije i pogorsavanja bezbednosne situacije u regionu u kojem Srbi vise nisu »najgori momci«.
SAD kao najmocnija zemlja sveta preispituje svoju nameru da li i dalje da podrzava novu vlast u SRJ i Srbiji, ocekujuci da ona do 31. marta ispuni zahteve koje je u specijalnom zakonu, iz oktobra prosle godine, postavio pred nju americki Kongres. Da li ce biti nastavljeno slanje pomoci od sto miliona dolara, zavisi, pre svega, od zvanicnog postavljanja pitanja odgovornosti ex predsednika Slobodana Milosevica. U javnosti nisu do kraja bile poznate modifikacije ocekivanog procesa protiv Milosevica niti koliko to ima veze sa zahtevima Haskog tribunala. Americki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri isao je na konsultacije u Vasington, a srpski premijer Zoran Djindjic je posle uvida u vasingtonsku postu otisao da Kolinu Pauelu, americkim senatorima i kongresmenima objasni kako on vidi mogucnosti da se americki zahtevi realizuju. Tvrdi se da je sam Stejt department »malo popustio« i da ne trazi da Milosevic do kraja marta bude izrucen Hagu, ali insistira da se on, svakako, stavi van zakona odgovarajucom optuznicom. Montgomeri je Beogradu ponudio i americke »sugestije« za zapocinjanje saradnje sa Hagom.

Ministri pravde Momcilo Grubac i Vladan Batic boravili su u Hagu u isto vreme kad i premijer Djindjic u SAD. Niko se od njih, izgleda, nije vratio sa opipljivijim rezultatom, a Djindjic je izjavio da ne ocekuje da ce Amerikanci odustati od postovanja zakona koji su doneli, cak i da se uvaze razlozi Beograda. Portparoli Tribunala nisu pridavali veci znacaj poseti ovdasnjih ministara, insistirajuci da saradnja moze poceti samo izrucivanjem optuzenih.
Ukoliko americki Kongres, nakon izlaganja predsednika Busa, zakljuci da SRJ nije ispunila zahtev, bice obustavljen svaki vid pomoci kojom je predvidjena podrska novim vlastima u SRJ, tako da ne samo da ne bismo dobili predvidjeni novac, vec bi americki predstavnici mogli da deluju protiv nasih interesa u medjunarodnim monetarnim institucijama. 

Istrage i sudjenja

Eventualno pokretanje novih istraga pred sudovima u Beogradu otvorio je Goran Vesic, pomocnik saveznog ministra policije, izjavom da postoje dokazi da je Slobodan Milosevic prekrsio zakon prilikom kupovine kuca i imanja na Dedinju, te da to moze biti osnov za istragu. Ova izjava, data 28. februara, pokrenula je citavu seriju prepucavanja pre svega domace javnosti i vlasti, a zatim i domace vlasti i predstavnika medjunarodne zajednice. Nekoliko dana kasnije Karla del Ponte, glavna tuziteljica medjunarodnog tribunala u Hagu, rekla je da je ocigledno da izrucenja Milosevica ovom sudu nece biti uskoro, a pomenula je i neke mane naseg krivicnog zakona, ali i teskoce na koje ce istrazni postupak vodjen u Beogradu naici kod nas. Naime, nije zakonski regulisana zastita svedoka, a Del Ponteova pominje i to da verovatno nema pisanih tragova o tome da je Milosevic izdavao naredbe za akcije u Bosni, pa cak i na Kosovu.

Prema anketama agencija koje se bave ispitivanjem javnog mnenja, postoji znacajno raspolozenje ispitanih gradjana da Milosevic odgovara i za ratne zlocine, ali je i dalje izrazeno neraspolozenje da on racune polaze u Hagu. Vise se ne krije da postoje razmimoilazenja u vrhu savezne drzave po pitanju Milosevicevog izrucenja i to posebno izmedju SNP i ostalih. Predsednik SRJ Vojislav Kostunica tvrdi da bi zbog toga Savezna vlada mogla pasti, dok potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic izjavljuje da je »saradnja sa Hagom obaveza, a ne politicko pitanje« i da bi pretnje glavne tuziteljice trebalo shvatiti ozbiljno. On smatra da s obzirom na prirodu Milosevicevog rezima nije tesko dokazivati njegovu odgovornost jer je on vladao diktatorski i sve odluke donosio sam.
Ministar Grubac tvrdi da je potrebno od cetiri do sest meseci da se pripremi zakon o saradnji sa Tribunalom, a ministar Batic insistira na izmeni krivicnog zakona Srbije sto bi omogucilo zastitu svedoka i uvodjenje novih inkriminisucih radnji koje dosadasnji zakon nije tretirao.
Dok oko polozaja Milosevica traju rasprave i debate, a jugoslovenski zvanicnici idu po svetu da objasne kako – kao »legalisti« – ne mogu nista, domaci i strani mediji pune se intervjuima koje daju on i njegova supruga Mirjana Markovic. U njima su najopreznije moguce srocene izjave u kojima nema »propusta« niti se pominju makar kontroverzne cinjenice; novinarska pitanja su vrlo oprezna, a Vreme je plasiralo nekoliko vrlo »idilicnih« porodicnih fotografija, cak i na naslovnoj strani.
Istraga oko nestanka Ivana Stambolica, koja sve doskora zapravo i nije bila poceta, stigla je, kako se saznaje, do ispitivanja razloga zasto je informacija o njegovom nestanku tek posle nekoliko dana objavljena u tada rezimskim medijima. Ispitivani predstavnici tih medija odgovornost svaljuju na druge, jedni na agenciju Tanjug, drugi na policiju. Radomir Markovic u svojoj izjavi na cetiri strane negira svaku odgovornost za ubistva na Ibarskoj magistrali koju mu pripisuju optuzeni Nenad Ilic i Nenad Bujosevic.
U istrazi oko ubistva novinara Slavka Curuvije sve izgleda jos slozenije. Dokument o pracenju nije potpisan, a drugi tragovi su verovatno nestali u periodu prenosenja vlasti prelazne vlade. Potiranje tragova iz dokumentacije SDB predstavljace veliku otezavajucu okolnost u vecini aktuelnih i buducih istraga. Neverovatno je da se to nije moglo predvideti nakon 5. oktobra.
Optuzeni celnici SDB-a, medju kojima su pored Markovica i Branko Crni, Milan Radonjic, Slavko Mandic, Zoran Manjgotic, protiv kojih su podignute optuzbe za zloupotrebu sluzbenog polozaja, brane se cutanjem.
Dragoljubu Milanovicu, bivsem generalnom direktoru RTS, takodje optuzenom za zloupotrebu sluzbenog polozaja, pritvor je produzen za jos dva meseca, kao i bivsem direktoru Savezne uprave carina Mihalju Kertesu.

Policija je u sefu Komercijalne banke pronasla oko pola tone kvalitetnog heroina. Vlasnik sefa je republicki MUP koji je taj sef otvorio u vreme bombardovanja, kako tvrdi direktor ove banke. Droga je nadjena i u prostorijama MUP-a Srbije prilikom primopredaje duznosti.
Vida Petrovic Skero, predsednica Okruznog suda u Beogradu, obavestila je javnost o toku istraga koje vodi ovaj sud. Za tuzioca Okruznog suda u Beogradu izabran je Rade Terzic, ali mesto republickog tuzioca i dalje je prazno. Prema izjavi Dragora Hibera, predsednika Odbora za pravosudje i upravu Skupstine Srbije, do sada niko nije hteo da prihvati to mesto. Mozda je ovaj podatak najrelevantniji da se razume aktuelna situacija u pravosudju i kakve su perspektive pravne drzave.
Nastavljen je, medjutim, proces protiv »otporasa« iz Pozarevca, iako su se i tuzioci i sudije na ovom predmetu negde izgubili. Politicki osudjenici, kao satiricar Boban Miletic Bapsi, ne prihvataju aboliciju i traze ponistenje sudske odluke.

Crna Gora pred izborima

U Crnoj Gori su, pred vanredne parlamentarne izbore, formirana dva izrazito suprotstavljena bloka i sasvim je jasno da ce glavni predizborni okrsaj biti izmedju njih i da, u stvari, nece biti trece strane, iako ima onih koji najavljuju da ce na izbore izaci samostalno bez obzira na bliskost sa jednom od dve glavne grupacije.

Posle odluke DPS-a i SDP-a da idu na izbore u koaliciji, SNP i Narodna stranka su formirale drugu koalicionu grupaciju. DPS je odbacio ponudu LSCG-a da nastupe zajedno jer, kako je receno, ova stranka nije htela da se odrekne svog projekta o izmeni odnosa u SRJ, a liberali su trazili da se DPS odrekne predvidjenog saveza nezavisnih drzava, Srbije i Crne Gore. Ostala je mogucnost postizbornih saveza.

Prema rezultatima istrazivanja podgoricke agencije Damar, na izborima bi moglo doci do ovakvog rezultata: DPS – 33 mandata, Liberali – devet, NS – pet, Socijaldemokrate – cetiri, a SNP – osamnaest mandata, dok bi Narodna socijalisticka stranka dobila svega tri mesta u parlamentu.
Koalicija DPS–SDP imace za nosioca lista Svetozara Marovica, predsednika crnogorske skupstine, koji vazi za politicara kome je stalo da Crna Gora sacuva bliske odnose sa Srbijom i koji u DPS-u ima jednu posebnu poziciju. Nespremnost DPS-a da se za ljubav koalicije sa liberalima odrekne »saveza drzava«, mozda govori da ova stranka ne zeli da gubi one glasace koji i dalje zele nekakve odnose sa Srbijom, a ne podrzavaju sadasnje stanje i prononsirane »milosevicevce«.
Partija Momira Bulatovica kojoj ce verovatno prici male »leve« partije, a mozda i radikali, ima najslabije sanse na ovim izborima, a nastupi njenog celnika vise lice na »evokaciju proslosti« nego na izjave sa politickom tezinom.
Usvojen zakon o referendumu nije, medjutim, naisao na odobravanje ni ovde ni u svetu. Savezni ustavni sud je ocenio da on nije u skladu sa Ustavom Crne Gore, a SAD su preko saopstenja ambasade u Beogradu izrazile nezadovoljstvo zakonom koji, po njima, diskriminise crnogorske drzavljane koji ne zive u Crnoj Gori i omogucava da o odvajanju moze odluciti cetvrtina biraca. Crnogorski funkcioneri nisu, medjutim, pokazali zlovolju zbog primedbi iz sveta i rekli su da su spremni da, ako je neophodno, pomenuti zakon koriguju.
Sto se tice odnosa izmedju dve republike, interesantna je izjava Zorana Djindjica koji je rekao da srpska strana insistira jedino na tome da zajednicka drzava bude jedan medjunarodno pravni subjekt, a da se o ostalom moze razgovarati.

Nezadovoljni gradjani

Sa zdravijom politickom situacijom u Srbiji i SRJ doslo je, izgleda, i do sve cesceg i otvorenijeg pokazivanja da su gradjani nezadovoljni svojim materijalnim polozajem, ali i onima koji upravljaju njihovim firmama i odlukama koje nova vlast donosi u samom drzavnom vrhu.

Strajk prosvetnih radnika zavrsen je posle molbe nadleznih da zaposleni shvate tesku poziciju novih vlasti jer para nema i da prihvate jasno formulisana obecanja vlade za ovu godinu. No, sporazum je postignut kada je vlada obezbedila pet odsto za povisice plata, vise nego sto je rekla da moze dati.
Radnici Telekoma su ponovo pretili strajkom, ali su sa Djindjicem napravili dogovor da se do 2005. godine ne uvodi treci operater u mobilnu telefoniju sto bi ugrozilo njihov polozaj.
Strajkom prete i zaposleni u kulturi sto zaista govori o naglom oslobadjanju od straha da se izraze posebni interesi i traze garantovana prava.
Drzava koja je u teskom polozaju koristi jos svoj opozicioni kredit, braneci se da i ona samo trpi posledice loseg gazdovanja svojih prethodnika. 
Vlada uvodi monopole da bi sprecila delovanje crnog trzista. Pominje se i socijalni pakt sa gradjanima, platni razredi i citav niz mera koje stvaraju utisak da ce drzava uvesti veoma strogu kontrolu nad poslovanjem i tokovima novca i strogo kontrolisati tranziciju.
Guverner NBJ Mladjan Dinkic tvrdi da je njegova banka ispunila sve sto je do sada gradjanima obecala i najavljuje nov nacin isplata devizne stednje. Odlaskom na Kipar on je nastavio svoju kampanju potrage za novcem koji je bivsi rezim sklanjao iz zemlje. Svajcarska je obavestila nase nadlezne organe da je prosle jeseni u tu zemlju uneto 173 kilograma zlata iz SRJ, a Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu je trazilo da MUP Srbije ispita da li je Milosevic izneo zlato.

Vlast kao da izgradjuje nekakvu taktiku kako da izadje na kraj sa nezadovoljstvom gradjana koje je u porastu i preduzima nepopularne mere. Poskupljuje struja sto odsto i rastu cene. Kurs marke je stabilan. 

Sanse

Iako nije zahvalno predvidjati kako ce se stvari odvijati, nije tesko uociti da se, bez obzira na tesku situaciju na jugu Srbije na koju se usmerava dobar deo paznje vlasti u Beogradu, neki delovi te vlasti prilicno neadekvatno ako ne i nonsalantno odnose prema izricitom zahtevu medjunarodne zajednice u vezi sa polozajem Slobodana Milosevica. Dok ankete pokazuju da izmucene gradjane, koji jos ne vide svetlo na kraju tunela, sve manje zanima sudbina bivseg vlastodrsca, novi establisment sve jace insistira na, cini se, beskrajnim proceduralnim razlozima za Milosevicevo privodjenje pravdi. Iz svega sto govore najvisi zvanicnici savezne i srpske administracije jasno je da u skorije vreme ovde nece biti uslova da se protiv Milosevica podigne optuznica (jos nema republickog javnog tuzioca, na primer), a jos je neizvesnije kakav bi tok imalo sudjenje u Beogradu i ko bi se, u ovakvoj neizvesnoj situaciji, usudio da svedoci, sudi ili presudi. Umesto otezanja citave stvari i ocekivanja da nas stigne kazna, zasto se ne koriste postojece pravne mogucnosti? Ulaskom u UN nase su obaveze prema sudu ove medjunarodne organizacije postale sasvim jasne, one predstavljaju prioritet za vlast i ovdasnje pravosudje. Predaja Blagoja Simica, optuzenog za zlocine pocinjene u Bosni, ili hvatanje i izrucenje Milomira Stakica, ocigledno nece biti dovoljni Hagu i americkom Kongresu, a zasto bi bili dovoljni gradjanima SRJ i drugim zrtvama? Zar nije interes za pravdom, pre svih drugih, nas interes? Gradjani u Srbiji se pripremaju da prihvate posledice odluka da se saradnja sa medjunarodnim institucijama odlaze. Da li je to sadrzaj mandata koji su dobili u septembru? Tesko da se onda glasalo za nastavak nevolja i odricanja.

U najmanju ruku je cudan potez Vojislava Kostunice koji na potpisivanje sporazuma o paralelnim i specijalnim odnosima SRJ i RS vodi Bogoljuba Karica i Miroslava Miskovica cije kompanije bi trebalo da prodju krupne revizije poslovanja jer su se njihovi vlasnici obogatili u ozloglasenom rezimu. Ministar Batic po povratku iz Haga kaze da je postigao znacajan uspeh (ispitivanje zlodela nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu), a zatim i to da je za nasu drzavu Hag »u drugom planu« te da mozemo ocekivati posledice zbog toga. Zar nije to sve u potpunom neskladu?
Zemlja koja ocekuje da joj drugi oporave elektroprivredu, izgrade puteve i obnove fabrike ne moze da u liku svojih predstavnika zastupa takve stavove. 

Bez obzira na velika zatezanja u odnosima sa svetom, OEBS i SE su ovog meseca otvorili svoje kancelarije u Beogradu, EU i Evropska agencija za rekonstrukciju obecale su novac za elektroprivredu, a Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, i americki ambasador Montgomeri potpisali su Okvirni sporazum o ekonomskoj, tehnickoj i ostaloj saradnji izmedju dve zemlje.