Moralne dileme naseg drustva posle obaranja Milosevicevog rezima, koji je Srbiju i SRJ doveo do iskljucenja iz svetske zajednice, i dalje se manifestuju na pocetku demokratske tranzicije. One se pojavljuju u javnosti nezavisno od pocetnih uspeha, izrazenih narocito na spoljnopolitickom planu.
Odnos izmedju morala, prava i politike, i u tom sklopu medjunarodnog prava, predstavlja jedno od temeljnih pitanja filozofskog, socioloskog i psiholoskog karaktera. Moral se nalazi iznad i prava i politike. Na osnovu moralnih normi cene se postupci ljudi i njihovih zajednica, ukljucujuci drzava kao nosilaca politicke vlasti. Ne mogu se izjednacavati sa pravilima i principima prava, odnosno medjunarodnog prava. Moralne norme su prisutne u zivotu drzava i svetske zajednice kao ideal u zavisnosti od objektivnih okolnosti, medjusobne borbe snaga i drugih faktora. Njima se priblizavaju u oblasti medjunarodnog prava opsteprihvacene kogentne norme kao sto su zabrana upotrebe sile, ravnopravnost naroda i drzava, zastita ljudskih prava i sl. Medjutim, najznacajnije im se priblizuje duznost doslednog sprovodjenja medjunarodnih ugovora i uopste preuzetih obaveza (bona fidae i Pacta sunt servanda) sto podrazumeva ne samo odnos vlada nego i svest javnog mnenja i najsirih slojeva stanovnistva o njihovoj moralnoj vrednosti.

Svi bismo morali biti svesni moralne vrednosti pozitivnih ostvarenja u oblasti spoljne politike koja su bitno doprinela promeni slike SRJ u svetu. Nazalost, kolebanje oko upucivanja Milosevica i ostalih osumnjicenih u Tribunal ukazuje ne samo na nespremnost ukljucivanja ove zemlje u svetsku zajednicu vec govori i o nepostojanju predstave o moralnoj strani ove obaveze. Sa njenim ispunjenjem i Srbija i SRJ pojavile bi se pred medjunarodnom zajednicom sa novim kapitalom koji bi im omogucio da sa jos jacom snagom postave zahtev za kompenzacijom za patnje koji su njihovi narodi doziveli ziveci pod Milosevicevim rezimom u zemlji i na medjunarodnom polju.
Ali, danas se mora priznati i to da su upravo medjunarodni faktori koji su ucestvovali u raznim oblicima u intervenciji u jugoslovenskoj krizi, pa i nacinima u odredjenim momentima suprotnim medjunarodnom pravu, pruzali i pruzaju i dalje, u skladu sa postojecom politickom konstelacijom, pomoc demokratskim snagama u Srbiji i Jugoslaviji. Njima ocevidno nije irelevantno ono sto se dogadja kod nas i oko nas. I to se moze smatrati izvrsenjem odredjene moralne obaveze. S tim sto se mora naglasiti da glavni teret izvrsenja moralnih obaveza Srbije i SRJ moraju da nose njihove politicke i intelektualne elite. One bi morale biti svesne, kao sto je to podvukao jedan od velikih medjunarodnih pravnika Charles de Vischer: »Ni politika, ni pravo nece obezbediti svetu ravnotezu i mir bez... ‘moralne infrastrukture’. Posto se iscrpi sve sto se moze reci o postovanju pravnog pravila i politickim preprekama koje stvara vlast, treba se vratiti moralu«. Tada strah od »revolucionarne pravde« ne moze opstojati.