Nece biti da nista ne znamo o legalizmu, ali je bas mnogo onih koji se svojski trude da nas zbune. Umesto razloznog i savremenog tumacenja poseze se za slavnim precima i njihovom praksom. U jednom razgovoru za novine – Danas 3-4. 3. 2001. – predsednik SRJ g. V. Kostunica, zagovornik jednog skolskog shvatanja legalizma, priseca se cara Dusana i izjavljuje doslovce ovo: »Jos po Dusanovom Zakoniku ljudi su bili jednaki«. Nije g. Kostunica jedini koji ovo tvrdi – to je stajace mesto u nasoj publicistici i ne bi se trebalo na to ni osvrtati. Od vremena S. Novakovica, prvog tumaca ovog vaznog spomenika nase proslosti, svi znaju – pa i ucenici u skoli – da to nije tako; ako nista drugo dovoljno je pogledati clan 69. Zakonika u kojem se kaze da sebri nemaju ista prava jer ako bi se okupljali da od vlastelina zatraze neka prava svakom sebru da se »odseku usi i da mu se opali ispod ociju«. Znaju svi i za sve druge elemente varvarskog prava u tom Zakoniku, te o staleskom principu tretiranja prava u srednjem veku. Nije Dusan Silni bio ni neki legalista u savremenom smislu – svrgnuo je »revolucionarnom metodom« starog kralja–oca Stevana Decanskog i bacio ga u tamnicu i nimalo se legalisticki nije odnosio prema nacelima krunskog prava.
Znaju to svi i naravno – dobro zna to i predsednik SRJ g. V. Kostunica kao poznati pravnik.
Ako cemo pravo, sve je to vec dosadno i ponavljanje toga je svima i dosadilo. Nevolja je u tome sto se nikako nisu umorili – nikako da posustanu – oni koji decenijama ponavljaju da je tada, u srednjem veku, »sve dobro i cestito bilo i milome Bogu pristupacno«. Sjaj legendi je nadmocniji od istorijske istine – i tu se nista ne moze – ali bi trebalo voditi racuna da nam drzavnici ne nude mrtve paradigme od kojih u ovom trenutku vajde nema. Zakonik cara »Srbljem i Grkom« iz 1346. je znacajan dokument, ali nije uzor za moderno doba.
No, politika, moc i vlast ne mogu bez mitova i legendi i stoga ih permanentno ponavljaju pa i reprodukuju.