U beogradskom hotelu »Interkontinental« odrzan je 16. i 17. marta simpozijum o oblicima saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom. U odlicnoj organizaciji Fonda za humanitarno pravo pred oko stotinak sudija, tuzilaca i advokata iz citave Srbije, osnovne podatke o formiranju, nacinu rada i organizaciji ovog Suda pruzili su Grejem Bluit, zamenik tuzioca Haskog tribunala, Stefan Burzon, sef kabineta predsednika Tribunala, Dzim Lendejl, portparol, Tim Makfejden, sef pritvorske jedinice i Kristijan Rod, sef odeljenja za pravnu pomoc.
Nakon izlaganja usledila je diskusija koju su ucesnici u prilicnoj meri koristili za postavljanje raznih pitanja.
Osnovni cilj ovog simpozijuma bio je upoznavanje nasih sudija i tuzilaca sa svrhom osnivanja Tribunala, njegovom jurisdikcijom, organizacionom strukturom, pravnim postupkom (od istraznih radnji do naloga za hapsenje i od sudjenja do izdrzavanja kazne) i dosadasnjim radom (sva dosad odrzana sudjenja, presude, zalbe, odlasci na odsluzenje kazne).
Ucesnici su tako iz prve ruke mogli saznati da je Medjunarodni krivicni Tribunal za ratne zlocine osnovan na bazi Rezolucije Saveta bezbednosti OUN br. 827 od 25. maja 1993. godine, sa mandatom da krivicno goni lica odgovorna za ratne zlocine i teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivse SFRJ od 1991. godine. Statutom Tribunala precizno su definisane cetiri grupe krivicnih dela: a) teske povrede Zenevskih konvencija iz 1949. godine (cl. 2), b) krsenje zakona ili obicaja ratovanja (cl. 3), c) genocid (cl. 4) i d) zlocin protiv covecnosti (cl. 5). Takodje je saopsten i podatak da je od osnivanja Tribunala 96 pojedinaca javno optuzeno (na osnovu Pravila 53 moguce je i ne objaviti optuznicu). Osmorica optuzenih vise nisu u zivotu, protiv 18 je obustavljen postupak, a u jednom slucaju je doneta oslobadjajuca presuda. Trenutno su cetiri lica na odsluzenju zatvorske kazne, a ukupan broj javno optuzenih iznosi 65 (od cega se protiv 38 lica vec vodi postupak, dok 27 jos nije uhapseno). Protiv 16 lica postupak je u tzv. predraspravnoj fazi, protiv 11 lica sudjenje je u toku, dok je isto toliko u procesu zalbenog postupka.

Istaknuto je da Haski tribunal nije nikakvo politicko telo kako se to u javnosti Srbije plasira i medijski potencira, vec da radi nepristrasno i da pravdi privodi ratne zlocince svih nacionalnosti.
Uprkos jasnih i nedvosmislenih izlaganja gostiju iz Tribunala, deo ucesnika je postavljao u najmanju ruku neumesna pitanja poput onih da Tribunal radi na stetu Srba, da je pristrasan, da favorizuje Hrvate i Muslimane, da je taj Sud osnovan doduse od strane OUN, ali da je njegov mandat toboze ogranicen iskljucivo na period dok rat traje, a nakon zavrsetka ratnih operacija automatski se gasi i sl.
Mrak u glavama uglednih srpskih sudija i tuzilaca ne cudi samo utoliko sto bi mogao, mozda, biti tumacen decenijskim medijskim utuvljavanjem u glave da se ceo svet zaverio protiv Srba. Ipak sudije, po svom pozvanju, moraju biti iznad drzavno-nacionalisticke propagande bivseg rezima. Oni moraju da jednako vrednuju zlocine nezavisno od toga ko ih cini. Potpisnik ovih redova uzima sebi slobodu da na osnovu vidjenog tokom ovog simpozijuma proceni da su mnoge nase sudije, narocito iz unutrasnjosti, zaista daleko od takve objektivnosti i da se zapita da li su sudjenja optuzenima za ratne zlocine prema Hrvatima, Bosnjacima i Albancima uopste moguca pred srpskim sudovima?