CVETKOVIC, Goran
1. Debatni klub Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu u Beogradu // God. 1, br. 5(decembar), str. 10.
 

2. DEMOKRATIJA ili nacionalizam / Srdja Popovic, Stojan Cerovic, Kosta Cavoski, Vesna Pesic, Lazar Stojanovic, Ivan Jankovic, Tanja Petovar, Slobodan Inic, Leon Kojen, Milovan Djilas, Vladimir Gligorov, Filip David, Mirko Kovac, Milos Arsenijevic, Nikola Barovic, Koca Popovic, Lepa Perovic, Vladeta Jankovic, Zoran Gavrilovic, Aljosa Mimica, Mijalko Todorovic, Branko Vucicevic, Biljana Jovanovic, Velimir Stojnic, Zagorka Golubovic, Svetlana Slapsak, Dragan Babic, Nebojsa Popov, Gojko Nikolis, Vojislav Kostunica, Miodrag Milic. // God. 1, br. 5(decembar), str. 11.
Proglas potpisanih intelektualaca uzasnutih nad onim sto rade vladajuce republicke oligarhije. U situaciji kad cela Istocna Evropa priznaje poraz komunistickih rezima, ovde su procesi retrogradni.
 

DVORNIK, Srdjan
3. Demokracija, nacionalne manjine, politicki procesi // God. 1, br. 4(oktobar), str. (12).

4. Izbori i »opozicija« // God. 1, br. 5(decembar), str. 4.
O borbi za vlast razlicitih stranaka koje predstavljaju opoziciju u hrvatskom politickom miljeu i podmetanju HDZ-a.

5. Sto nam rade vojska i policija? : demokratska inicijativa i propisi o represivnim aparatima // God. 1, br. 3(jul), str. (8).
Predlog UJDI-ju za formiranje sekcije za razmatranje pitanja vojske i policije.

6. U povodu pisma Izvrsnom odboru // God. 1, br. 3(jul), str. 7.
Odgovor na pismo Radivoja Lole Djukica, objavljen u br. 2 Republike, u vezi sa »Izjavom Izvrsnog odbora... povodom zbivanja na Kosovu«.

7. Ustavom protiv »Ustava« / i Milorad Pupovac. // God. 1, br. 4(oktobar), str. 1 : il.
Kriza jugoslovenskog drustva kulminira kao ustavna kriza. Postojeci ustavi u SFRJ nisu demokratski zato sto nisu demokratski legitimirani i zato sto sprecavaju svoju demokratsku legitimaciju. Sve strane insistiraju na dvostranom tumacenju svojih prava: pravu na opredeljenje, otcepljenje i udruzivanje i pravu na suverenost.

8. Zakoni ili pisanje naredbe? : (mali prilog osvajanju slobode) // God. 1, br. 5(decembar), str. 8 : il.
O akciji sprovodjenja niza pravnih mera za unapredjivanje i demokratizaciju naseg pravnog sistema, pre svega, krivicnog zakonodavstva.

9. Zamke korporativnog pluralizma // God. 1, br. 3(jul), str. 3-4.
 

DJUKIC, Radivoje Lola
10. Postovani drugovi // God. 1, br. 2(maj), str. 7.
Pismo povodom »Izjave Izvrsnog odbora UJDI povodom zbivanja na Kosovu«. Autor zamera sto je »Izjava« brzopleto i povrsno napisana bez poznavanja dugogodisnjeg stanja na Kosovu i boji se da bi takav pristup mozda od UJDI-ja odbio potencijalne clanove posebno iz Srbije i Crne Gore.

11. Jugoslavija kao »Djekna« // God. 1, br. 1(mart), str. 2-3.
 

DJURIC-Kuzmanovic, Tatjana
12. Za filozofiju novog razvoja u Jugoslaviji // God. 1, br. 4(oktobar), str. 11.
 

FRANICEVIC, Vojmir
13. Socijalizam, trzisno drustvo i demokracija // God. 1, br. 5(decembar), str. 6.
 

14. GOVORITI i zacepljenih usta : akcije (II) // God. 1, br. 5(decembar), str. 10.
Razlika izmedju nelegalnog i »registrovanog« politickog delovanja je sustina samog ljudskog zivota u drustvu – slobodnog javnog delovanja. Posto nisu registrovana, a ipak postoji zagrebacka podruznica, UJDI je organizovao niz tribina od 1989. Teme su unutar problematike »Kriminalizacija politickog delovanja«, a ucesnici su bili: Kasapovic, Mirjana; Meznaric, Silva; Puhovski, Zarko; Zupancic, Bostjan; Supek, Rudi; Popovic, Srdja; Gotovac, Vlado; Matvejevic, Predrag; Lovric, Jelena; Vercic, Dejan; Avdic-Vlasi, Nadira; Horvat, Branko.
 

HODZIC, Alija
15. Upotreba jezika // God. 1, (deo 1): br. 3(jul), str. 3 ; (deo 2): br. 4(oktobar), str. 5.
Diskusija u Hrvatskoj o jeziku jeste zapravo diskusija o najosnovnijim pitanjima jezicke politike. Ali posto »jezik, osobito standardni jezik, naime pripada drustvu a ne drzavi« neophodno je ukinuti odredbe Ustava SR Hrvatske koje onemogucavaju »slobodnu jezicku komunikaciju medju ljudima« i izazivaju nesporazume, netrpeljivosti i sukobe.
 

HORVAT, Branko
16. Pluralizam na delu // God. 1, br. 4(oktobar), str. 9.
Izlaganje autora na konferenciji za sredstva javnog informisanja koju je UJDI organizovao 12. 10. 1989. u Zagrebu povodom presude Upravnog suda Hrvatske kojom se odbija registrovanje UJDI-ja u registar udruzenja gradjana SUP-a Hrvatske.

17. Postovani druze predsjednice... // God. 1, br. 2(maj), str. 7.
Pismo Antunu Milovicu, predsedniku RIV-a povodom odbijanja republickog SUP-a da registruje UJDI. Posto je za to nadlezno predsednistvo Republike autor se obraca predsedniku i taksativno navodi i obrazlaze pogresnost odluke: nezakonitost, protivustavnost, suprotnost sa medjunarodnim obavezama i proklamovanom politikom Jugoslavije.

18. Uvodna rijec // God. 1, br. 1(mart), str. 1.
Horvat navodi sta UJDI nije: nikakav alternativni pokret, nikakva nova partija, nikakva militantna, odnosno revolucionarna organizacija. Zalaze se za demokratiju bez koje je socijalizam zastrasujuca farsa.
 

19. JAVNOSTI : Skupstini SFRJ // God. 1, br. 2(maj), str. 2.
Proglas – od 19. 04. 89, Beograd – u vezi sa zbivanjima na Kosovu i zahtev za javnom debatom u skupstini SFRJ o situaciji u Pokrajini.
 

JOSIFOVIC, Dragan
20. Rjesenje GSUP-a Beograd // God. 1, br. 4(oktobar), str. 10.
 

KOVAC, Miha
21. Za jugoslovansko demokraticno inicijativo // God. 1, br. 2(maj), str. 3.
 

KREFT, Lev
22. Za demokracijo v Jugoslaviji za jugoslovansko pobudo v Sloveniji // God. 1, br. 2(maj), str. 1-2.
 

LAZIC, Mladen
23. Granice (kraja) / i Milorad Pupovac. // God. 1, br. 5(decembar), str. 1-2 : il.
U razlicite stvari ljudi polazu svoje nade: jedni nas ubedjuju da su demokratija i istina ceda vodje i mase pa nas teraju da i mi »usvojimo iste oploditelje«. Drugi svoju slobodoljubivost polazu u policijske kordone, a treci veruju u silu kojom bi vojni aparat prekinuo raspad jugoslovenske zajednice. Ali sta je resio »cuvar DATOG poretka«? Verovanje u Armiju kao resenje samo odlaze pravo resavanje problema. Treca varijanta dobija vec i prakticne primene – deoba Jugoslavije. »Takva podela ne bi resila nijedan bitan uzrok savremene jugoslovenske krize.«

24. Socijalizam i trzisne reforme // God. 1, br. 3(jul), str. 1.
Autor teorijski objasnjava globalnu krizu socijalizma koja zahvata sve elemente nacina proizvodnje drustva – ekonomski, pravni, legitimacijski. No, »realni socijalizam« i trzisna privreda zasnivaju se na suprotstavljenim pretpostavkama. U tom svetlu se analizira polozaj osnovnih drustvenih slojeva i istorijat i mogucnosti ekonomskih reformi zasnovanih na trzisnim principima.
 

LIHT, Sonja
25. Misija Medjunarodne helsinske federacije za ljudska prava u Jugoslaviji // God. 1, br. 5(decembar), str. 5.
Autorka analizira medijsku refleksiju dolazaka misije MHF u Jugoslaviju. Iskristalisala su se dva stava: veoma mali broj glasila objektivno informise i veliki je broj onih koji se trude da prikazu dolazak misije kao nelegalan i zlonameran, iako misija u svom radu – posetila je mesta sirom Jugoslavije – nije bila posebno ometana osim sto joj nije bio dozvoljen susret sa A. Vlasijem. Teziste posete MHF Jugoslaviji bila je poseta Kosovu.
 

MALICI, Skeljzen
26. Demokratizacija i raspad sistema // God. 1, br. 5(decembar), str. 2, 6.
Autor vidi znake demokratizacije, ali sumnja u njeno postizanje jer su ovi posledica ne stvarnih demokratskih promena vec slabosti sistema koji nije dosao do kulminacije krize. To nije izraz snage poretka u nastajanju. Razmatra instrumentalizaciju demokratije za nedemokratske ciljeve, koja se najjasnije pokazala u Srbiji. Jugoslovenska kriza je u sustini kriza »neistovremenosti« u razvoju federalnih jedinica i regija i kraha politicke nivelacije te »neistovremenosti« u za sve obavezujuci model. »Primer Kosova najbolje ilustruje kasnjenje i nemoc demokratskih snaga pred nastupajucom stihijom krize, kao proces obrusavanja sistema partijske drzave.« Da li je Kosovo moglo biti spaseno? Autorov odgovor je: ne. Zasto? Zato sto je Kosovo paradigmatican slucaj na kojem se kao u ogledalu moze videti osnovni tok jugoslovenske krize. I njen ishod, takodje.
 

MARICIC, Sinisa
27. Intelektualci i politika // God. 1, br. 1(mart), str. 7.
Autor komentarise clanak Zorana Djindjica »Sumrak blage nade« (Borba, 4-5. mart 1989, str. 12) u kojem Djindjic govori o polozaju i zadacima intelektualaca u sadasnjoj jugoslovenskoj drustveno-politickoj situaciji, pa u vezi s tim i angazovanje UJDI-ja.
 

MATVEJEVIC, Predrag
28. Iskusenja jugoslavenstva // God. 1, br. 2(maj), str. 6-7.
Na osnovu svoje knjige Jugoslavenstvo danas i kasnijih analiza autor je utvrdio da i dalje stoji nekadasnja podela Jugoslovena. Najveci spor danas, na ovim prostorima, je o tome kakva Jugoslavija jeste i kakva treba da izgleda. »Sama kultura se svodi na nacionalnu kulturu.«

29. Jugoslavija i Evropa danas // God. 1, br. 1(mart), str. 1.
 

MILOVIC, Zoran
30. Demokracija ili SSRNica (Kalanjica) // God. 1, br. 4(oktobar), str. 2 : il.
Autor komentarise raspravu o predlogu Zakona o izborima i o predlogu Nacrta pravila SSSRNH i SSH, kao i o kandidacionom postupku i o platformi za preobrazaj SSSRNH. Sustina je da u politickim strukturama postoji jasna svest o pitanju jesmo li istinski spremni vlast prepustiti drugome i kome.

31. Mladi i demokracija // God. 1, br. 1(mart), str. 2.
Socijalna kriza toliko dugo traje da se ne tezi resavanju krize nego razdvajanju Jugoslavije. Po istrazivanjima, mladi su indiferentni i njihova kultura je krenula u regresivnom smeru.
 

PESIC, Vesna
32. Identitet Udruzenja i clanstvo // God. 1, br. 5(decembar), str. 8 : il.
 

POPOV, Nebojsa
33. Samozvani kumovi // God. 1, br. 4(oktobar), str. 10.
Odgovor na resenje gradskog SUP-a kojim je odbijen zahtev za upis UJDI-ja u Registar drustvenih organizacija i udruzenja gradjana; pobijaju se pravni osnovi resenja i ukazuje na prave »kumove« takve odluke.

34. Sticanje ili odlaganje gradjanskog punoletstva // God. 1, br. 2(maj), str. 1.
Rasprava o verbalnom deliktu je povod da autor razmislja o generacijama drzavljana Jugoslavije koji nisu uspeli da dozive gradjansko punoletstvo, odnosno celinu elementarnih ljudskih prava i gradjanskih sloboda.
 

35. PROTIV prevremenih izbora – za demokratiju. // God. 1, br. 5(decembar), str. 9.
Proglas gradjana kojim se trazi da mandat svih clanova veca SR Srbije bude ogranicen na godinu dana u kom periodu bi se realizovale sve ustavne i zakonske pretpostavke slobodnog politickog organizovanja gradjana.
 

PRPIC, Ivan
36. Republika : leksikon // God. 1, br. 1(mart), str. 7.
 

PUHOVSKI, Zarko
37. Demokracija : leksikon // God. 1, br. 3(jul), str. 6-7.

38. Izborni zakon // God. 1, br. 4(oktobar), str. 8.
Raspravlja se o izboru kandidata, odnosno o najpribliznijem odredjenju volje biraca.

39. Obrazlozenje uz Prijedlog zakona o udruzenjima drzavljana // God. 1, br. 2(maj), str. 4-5.
UJDI je na Osnivackoj skupstini najavio nastojanje da se izmene oni zakoni koji onemogucavaju pravno zajamceno politicko delovanje, kako bi se moglo dovesti do demokratskog konstituisanja zemlje.

40. Osnovi demokracije – demokracija kao osnova // God. 2, br. 1(mart), str. 5-6.
Analiza teorijskih osnova demokratskog uredjenja iz kojih se izvode osnove za teorijsko preuredjenje Jugoslavije na istinski demokratskim temeljima uz postovanje gradjanskih prava i licnih sloboda. Odatle pravac delovanja UJDI-ja.

41. Teze za formuliranje nacela novog ustava Jugoslavije // God. 1, br. 5(decembar), str. 7 : il.
Puhovski je ponudio teze za nacela novog ustava, ali da bi se mogao doneti demokratski ustav nuzno je da pored njegovog demokratskog sadrzaja i procedura donosenja bude demokratska. Zato predlaze privremeni izborni zakon koji bi omogucio izbor dvodomne savezne skupstine.
 

PUPOVAC, Milorad
42. Javnost : leksikon // God. 1, br. 2(maj), str. 5.

43. Naprijed u proslost! // God. 1, br. 5(decembar), str. 1.
Do juce su jugoslovenske prostore osvajali crveni komesari na belim konjima, a od juce jasu gordi, hrabri, mucenicki carevi i banovi. Iza jednih i drugih mase zeljne ili sigurnosti, sitosti i pravde ili nacionalne samosvesti. Oni u svakom kutu zemlje otkrivaju iskonske kulturne riznice i prebogata vrela nacionalnih kultura. Samo zlonamerni vide iza toga neprosvecene, osiromasene i predrasudama rukovodjene politicke mase.

44. Novine, novosti, novice ili samo -ine, -osti, -ice // God. 1, br. 4(oktobar), str. 1, 12.
Javnost ima dvostruku ulogu: da omoguci manifestacije razlicitih ideja i interesa i da omoguci formiranje razlicitih mnenja i interesa. To su informativna i persuazivna funkcija. Duz cele Jugoslavije vodi se »medijski rat«. Vodeci jugoslovenski dnevnici (Politika, Vijesnik i Delo) »implicitno ili eksplicitno svoje citaoce uvjeravaju u to da onaj drugi ne govori istinu i da su oni koji citaju te druge novine, u najmanju ruku ili neobavesteni ili obmanuti«. Autori se pitaju kako je to moguce da se veruje samo »svojim« ili ne veruje nijednima. Smatraju da je to zato sto mediji nisu slobodni: do juce su sluzbovali drzavno-partijskim rukovodstvima, a danas nacionalnim predrasudama koje u ime drzavno-partijskih interesa sprovode cenzuru. Prostor za odbranu je veoma skucen.

45. Uz prijedlog Osnovnih odredbi Zakona o javnom komuniciranju // God. 1, br. 2(maj), str. 4-5.
Autor kriticki komentarise i prosiruje odredbe predlozenog Zakona. »Ove pretpostavke, kao ni osnovne odredbe sadrzane u Prijedlogu, dakako same za sebe ne moraju dovesti do stvaranja kompetentne i odgovorne javnosti, ali su one minimum koji mora biti zadovoljen da bi do toga moglo doci, tj. da bi javnost mogla postojati.«
 

RADONIC, Nikola
46. Intelektualna pozadina studentskog pokreta u Kini // God. 1, br. 3(jul), str. 2-3.
 

47. RAZORNA moc iskljucivosti / Stjepan Gredelj... (et al.). // God. 1, br. 4(oktobar), str. 3, (8).
Posebno je istaknuto odbijanje vlasti da prizna pravo gradjana na slobodno politicko udruzivanje i reprodukovanje stihije politicke, ideoloske i nacionalne iskljucivosti. Potpisnici ovog dokumenta, kao Beogradjani, neposredno su zabrinuti pojavom srpskog nacionalizma i sovinizma i ukazuju na potrebu temeljitog istrazivanja njegovih korena i opsega. »Ono sto postaje sve jasnije je da se njime zatvara krug svih nacionalizama na tlu Jugoslavije. Svi pre njega oformljeni nacionalizmi nasli su svoju potvrdu u Ustavu iz 1974, a od nedavno u njemu svoju potvrdu trazi i ‘srpska drzavnost’, osnazujuci tako ustav koji inace osporava. U zatvorenom krugu ojacalih ‘nacionalnih drzavnosti’ razgoreva se verovanje kako je Jugoslavija neprihvatljiva i nemoguca, kao da neposredno predstoji uspostavljanje punog suvereniteta nacionalnih drzava... Kao da je potpuno zaboravljeno da iz takvih bitaka niko ne izlazi kao pobednik.«
 

48. REPUBLICKI sekretarijat za unutrasnje poslove SR Srbije (Beograd) Resenje // God. 1, br. 5(decembar), str. (12).
 

REPUBLIKA
49. (Republika je bilten Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu...) / Redakcija // God. 1, br. 1(mart), str. 1.
UJDI putem svog glasila zeli da ostvari komunikaciju sa svojim clanovima, kao i izmedju UJDI-ja i jugoslovenske javnosti i da siri ideje jugoslovenstva.

50. Zasto Republika izlazi tako rijetko? // God. 1, br. 5(decembar), str. †12).
Objasnjenje teske finansijske situacije Republike.
 

RESKOVAC, Tomislav
51. Jedni i drugi // God. 1, br. 4(oktobar), str. 2.
 

52. SAOPSTENJE o zajednickim namerama // God. 1, br. 5(decembar), str. 10.
U Beogradu su se 20. 11. 1989. sastali predstavnici komisije za politicki sistem SSO Srbije, UJDI-ja, Filozofskog drustva Srbije i Socioloskog drustva Srbije i razgovarali o mogucnostima demokratskog preobrazaja Srbije i Jugoslavije. Osnovan je stalni Okrugli sto za koordinaciju demokratskih inicijativa sa ciljem da osmisljava i formulise kvalitetne demokratske opcije kao i da neguje javni dijalog.
 

SMILJANIC, Dusan
53. Savezna konferencija SSRNJ. Koordinacioni odbor za drustvene organizacije i udruzenja gradjana. Predmet: Misljenje o drustvenoj opravdanosti ciljeva i zadataka UJDI-ja // God. 1, br. 5(decembar), str. (12).
 

SUPEK, Rudi
54. Politicki procesi u totalitaristickim rezimima : teze za diskusiju povodom procesa A. Vlasiju // God. 1, br. 5(decembar), str. 3.
Autor analizira tipove politickih procesa u totalitarnim rezimima sa njihovog teorijskog, socioloskog i filozofskog aspekta. Totalitarne rezime karakterise monopol jedne partije na vlasti, kontrola represivnog aparata i javnog mnenja. Sudstvo je podvrgnuto izvrsnoj, a izvrsna vlast zakonodavnoj. Policija redovno ima vecu moc od politickog aparata. Represivni karakter politickih procesa vidi se u tome sto su procesi usmereni ne pretezno na pojedinca vec na kaznjavanje neistomisljenika. »Proces je prije neki drustveni ritual pobjednicke frakcije nego istinski pravni postupak.« Politicki proces u totalitarnim drustvima vodi se na dva nacina: naglasavanjem integrativne represije (kada se dokazuje da je okrivljeni istinski krivac i kada se time pojacava drustveni konsenzus – staljinski procesi i priprema krivca za priznanje) i dezintegrativne represije, sto je tipican slucaj Vlasija. Ova represija sluzi samo demonstriranju moci i vladanja. Ona sluzi za razaranje jugoslovenske zajednice, naroda i izolaciji manjina.

55. Populizam i demokracija // God. 1, br. 3(jul), str. 1-2.
Supek pokazuje u kakvom odnosu mogu stajati narod i drzava i kako se narod moze (koristiti) u najrazlicitije svrhe od totalitarizma i fasizma, populizma do demokratije. Navodi pet karakteristika: a) postojanje oficijelne ideologije; b) vladavina jedne partije na celu sa politickom oligarhijom; c) monopol vlade nad armijom; d) monopol vlade, odnosno partije nad sredstvima masovnog komuniciranja; e) teroristicki policijski sistem. Ovim crtama Supek dodaje: f) drzavno centralno rukovodjenje privredom.
 

UDRUZENJE za jugoslovensku demokratsku inicijativu
56. Aktivnosti // God. 1, br. 1(mart), str. (8).
Izvestaj o periodu nakon osnivanja UJDI-ja i o aktivnosti clanova Udruzenja u Ljubljani, Sarajevu, Beogradu, Rijeci, Mostaru, a i u Zagrebu ce biti osnovana podruznica.

57. Manifest Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu // God. 1, br. 4(oktobar), str. 5.

58. Nacela Zakona o informiranju // God. 1, br. 4(oktobar), str. 6.

59. Prijedlog osnovnih odredbi zakona o javnom komuniciranju // God. 1, br. 2(maj), str. 4.

60. Prijedlog Zakona o udruzenjima... // God. 1, br. 4(oktobar), str. 6.

61. Statut Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu // God. 1, br. 1(mart), str. 3-4.

62. Statut Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu // God. 1, br. 4(oktobar), str. 5.

63. Udruzenje ce nastojati // God. 1, br. 1(mart), str. (8).
Proglas Udruzenja kojim se objasnjava pravac delovanja UJDI-ja.

64. Izjava // God. 1, br. 2(maj), str. (8).
Izjava Izvrsnog odbora povodom odbijanja zahteva Udruzenja za upisivanje u registar udruzenja gradjana. Posto smatra »resenje RSUP-a kao pravno stajaliste, to ce nastojati postici ponistenje Rjesenja« i istovremeno nastaviti djelovati na daljnjem sirenju demokratskih ideja i praksi.

65. Izjava povodom najavljenog mitinga u Ljubljani 1. prosinca / Zarko Puhovski. // God. 1, br. 5(decembar), str. 2.
Iako (sudeci po organizatoru) UJDI nema veliko poverenje u demokratski karakter zakazanog skupa, ipak smatra da je nedemokratski zabraniti okupljanje drzavljana, pogotovu policijom ciji je zadatak da obezbedjuje drzavljane, a ne da im uskracuje osnovna prava (27. 12. 1989).

66. Izjava u povodu aktualnih osporavanja mogucnosti politickog pluralizma u Jugoslaviji // God. 1, br. 2(maj), str. (8).
Izjava se odnosi na vise puta u javnosti osporavana nacela politickog pluralizma od raznih drzavnih foruma. UJDI je u svom Manifestu formulisao pravno zagarantovani pluralizam, jer je to neotudjivo prirodno pravo koje se samo silom moze ugusiti.

67. Izjava u povodu zbivanja na Kosovu // God. 1, br. 2(maj), str. (8).
Izjava Izvrsnog odbora povodom zbivanja na Kosovu – jugoslovenskoj javnosti i Skupstini SFRJ. IO smatra da »duboko medjunarodno nepoverenje na Kosovu ne moze biti reseno privremenim kadrovskim kompromisima, neprincipijelnim promenama zakonodavstva, a ponajmanje silom«. Jedino demokratskim resenjima treba umanjiti napetosti.

68. Plan rada Izvrsnog odbora Udruzenja za jugoslavensku demokratsku inicijativu // God. 1, br. 1(mart), str. (8).

69. Prijedlog inicijative za preispitivanje ustavnosti nekih pravnih odredbi koje ogranicavaju ljudska prava u tzv. izvanrednim prilikama // God. 1, br. 3(jul), str. 5.
Ova inicijativa odnosi se na odredjivanje tacnog sadrzaja i nacina uvodjenja vanrednog stanja i drugih mera koje postoje u pokrajinskom zakonu, ali i u drugim republikama posto se evidentno koriste za ugrozavanje gradjanskih prava i licnih sloboda.

70. Saopstenje javnosti // God. 1, br. 5(decembar), str. 3.
Protiv R. Radovanovica pokrenut je prekrsajni postupak zato sto je »vrsio aktivnost clana UJDI-ja, iako navedeno udruzenje nije upisano u registar drustvenih organizacija...« tako sto je u ime Udruzenja rukovodio radom Debatnog kluba. R. R. je izabran nasumicno da bi se ucutkalo Udruzenje.

71. Tuzba Upravnom sudu / Zarko Puhovski. // God. 1, br. 4(oktobar), str. 4.

72. Glasanje nije biranje // God. 1, br. 5(decembar), str. 9.
Proglas podruznice UJDI-Beograd, koji se zalaze za prave demokratske izbore uz elementarne pretpostavke politicke demokratije. Ukoliko toga nema, onda izbori nisu demokratski pa na njih ne treba ni izaci.

73. Inicijative // God. 1, br. 2(maj), str. (8).
UJDI pokrece inicijativu za otklanjanje iz Krivicnog zakonika »verbalnog delikta« i slicnih normi; za donosenje novog ustava; zakona o udruzenjima gradjana; za razvoj kulture i javnih komunikacija; za modernu privredu i socijalnu pravicnost; za kvalitet zivota i zdravu zivotnu sredinu.

74. Predsjednistvu SFRJ / Podruznica u Cakovcu, Joza Bajuk. // God. 1, br. 5(decembar), str. (12).
Pismo predsednistvu SFRJ zbog sudjenja Vlasiju i diktature na Kosovu.

75. Izjava // God. 1, br. 4(oktobar), str. (12).
Izjava protiv politickih procesa Jovanu Opacicu i Azemu Vlasiju, na osnivackoj skupstini u Ljubljani, 21. 09. 1989.

76. Podruznica u Mostaru (statut, nacin organizovanja) // God. 1, br. 4(oktobar), str. 11.

77. Sukobi nad glavama podanika / Podruznica (Novi Sad). // God. 1, br. 5(decembar), str. (12).

78. Ratno huskanje suspendira demokraciju / Skupstina podruznice (Pristina). // God. 1, br. 5(decembar), str. 5.
»Posto Kosovo sve vise postaje paradigma Jugoslavije, opsti kamen kusnje i povod tragicnih podela, vredelo bi pokusati da se upravo ovde inicira akcija racionalizacije razlicitih i naizgled nepomirljivih politickih interesa. Pristinska podruznica UJDI svoju ce aktivnost nastojati da usmeri u tom pravcu... kako bi se na Kosovu uopste uspostavio prostor politicke tolerancije« (7. 12. 1989).

79. UJDI u Titogradu // God. 1, br. 5(decembar), str. 11.
Dat je program rada titogradske podruznice UJDI-ja kojoj je glavni projektni zadatak – kao i ostalim podruznicama – »pluralisticka transformacija sistema i demokratska reintegracija Jugoslavije«. Neophodno je stvoriti osnovne politicke, pravne i druge uslove za konstituisanje i izrazavanje slobodne politicke volje. Time se podrazumeva deregulacija i regulacija odredjenih normi.

80. Kako i kada do slobodnih izbora? / Podruznica Zagreb ; Zlatko Klanac. // God. 1, br. 5(decembar), str. 4.

81. Zapisnik s Osnivacke skupstine UJDI-ja, Zagreb, 2. veljace 1989. // God. 1, br. 1(mart), str. 4-5.
Zapisnik sa osnivacke skupstine UJDI-ja na kojoj se raspravljalo o osnovnim tezama Udruzenja.

82. Kojim putem do novog ustava? // God. 1, br. 3(jul), str. 4, 6.
Ova inicijativa UJDI-ja je treca po redu u sklopu inicijativa za promjenama pravnog i politickog sistema SFRJ, tj. inicijativa za njeno demokratsko konstituiranje.
Skupstina UJDI je u Beogradu 26. 06. 1989. donela dokument o nacinu dolaska do novog ustava putem, pre svega, ustavotvorne skupstine i izbornog zakona.
 

UZELAC, Alan
83. Hapsenja i sudjenja // God. 1, br. 4(oktobar), str. 2.
Nepostovanje kljucnih odredbi modernog krivicnog zakonodavstva – nacela zakonitosti, presumpcije nevinosti, propisanog postupka i javnosti rada pravosudnih organa – najsvezije se pokazuje u slucajevima sudjenja Azemu Vlasiju i Jovanu Opacicu. Ukoliko se takav koncept prava prihvati onda vise nece biti sudjenja – postojace samo hapsenja.

84. Za pluralizam nezavisnih sredstava javnog komuniciranja : prilog Prijedlogu osnovnih odredbi Zakona o javnom komuniciranju (Republika br. 2, str. 4) // God. 1, br. 3(jul), str. 4, 6.
Autor pocinje analizom Prijedloga osnovnih odredbi zakona o javnom komuniciranju. Pored sugestija (odredbe su vise nacela nego pravne norme i mesto im je u ustavu a ne u nizem zakonu), ukazuje da je, za razliku od nekih drugih prava, sloboda komuniciranja ostvariva tek uz posredovanje, odnosno uz sredstva javnog komuniciranja i navodi predloge i nacine kojima bi, u demokratskim uslovima, trebalo da se uredi pitanje i polozaj masovnih medija, odnosno sredstava javnog komuniciranja.
 

VUKANIC, N.
85. Republicki sekretarijat za unutrasnje poslove // God. 1, br. 3(jul), str. †8‡.
Faksimil resenja RSUP kojim se odredjuje upis u Registar udruzenja gradjana pod r. b. 14, Udruzenja za unapredjivanje demokratskih procesa iz Niksica.
 

86. ZAHTJEVI gradjana SRH Saboru i Predsjednistvu SRH / Drustvo za jugoslovensko-evropsku saradnju... (et al.). // God. 1, br. 5(decembar), str. 4.
Zahteva se neometano politicko delovanje, oslobadjanje politickih zatvorenika, smirivanje socijalne situacije u zemlji i raspisivanje slobodnih izbora. Ukoliko se ovi zahtevi ne ispune pribeci ce se Ustavom predvidjenim nenasilnim politickim akcijama.
 

ZAKOSEK, Nenad
87. Drzavno nasilje i pravo : napomena uz fenomen »izolacije« gradjana na Kosovu // God. 1, br. 2(maj), str. 2.
Sa zakasnjenjem gradjani Jugoslavije su saznali – zahvaljujuci pojedincima a ne drzavnim medijima – da je »neodredjeni« broj gradjana Kosova doslovce nestao. Lici na Hitlerovo istrebljivanje Jevreja i nepodobnih tokom Drugog svetskog rata i Staljinov masovni drzavni teror u SSSR-u. Pravo SFRJ na osnovu kojeg je ovo dozvoljeno »omogucava potpuno arbitrarne postupke vlasti«. Stoga novi jugoslovenski ustav treba precizno da definise izvanredno stanje i njemu primerene mere... kao i sve druge zakone koji regulisu primenu drzavnog nasilja. Autor ustaje protiv drzavne represije na Kosovu.

88. Legitimnost : leksikon // God. 1, br. 5(decembar), str. 9.
Teorijsko razmatranje istorijskog razvoja pojma legitimiteta, u rubrici leksikon.