ANDRIC, Ivo
89. Pismo iz 1920. godine // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 7-10.
U rubrici »Ponovo procitati« Andricevo pismo – o strahu i mrznji kao endemskoj bolesti.
 

BELJANSKI, Slobodan
90. Kriticke opaske povodom Zakona o izboru narodnih poslanika Republike Srbije / i Dejan Janca. // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 2-3.
Skupstina Republike Srbije je, u skladu sa jednopartijskim navikama a bez neophodne saradnje i dogovora sa ostalim strankama, sacinila Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je, s razlogom, postao predmet mnogih osporavanja.
 

BRANKOVIC, Srbobran
91. Menjati tako da sve ostane isto : o programu »nove« omladinske organizacije Srbije // God. 2, br. 3-4(april), str. 11.
 

CVETKOVIC, Goran
92. Svetkovina umesto spektakla / il. F. M. Janzen. // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 6.
O drugom UJDI-festu od 7. oktobra koji se odvijao u Malom pozoristu »Radovic« i Studentskom kulturnom centru. Filmski program dokumentaraca o politickom folkloru medjuratne Jugoslavije pripremio je V. Pogacic u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom. O situaciji u Vojvodini gde je Izvrsno vece napravilo pravu cistku u medijima govorilo se u okviru teme »Sta su postigli nezavisni sindikati«. Srdja Popovic je uverljivo zastupao glediste o samo relativnoj nezavisnosti sudstva.

93. »Ustani Srbine« : srpska alternativa o Kosovu // God. 2, br. 3-4(april), str. 9.
Demokratska stranka slobode organizovala je u Beogradu pocetkom marta skup (po pozivu) srpske alternative o Kosovu. Nije pozvana nijedna stranka sa Kosova, cak su neki isticali da »nikada ni pod kakvim okolnostima pregovora sa kosovskom alternativom ne sme i nece biti«. Na skupu su izlozeni razni stavovi: »Draskovic i Seselj (su) kao predstavnici svojih stranaka doneli detaljan program uspostavljanja srpske neprikosnovene drzavnosti na Kosovu – jednom za svagda«.
Prikazujuci samo ovu struju, a ne stvarnu alternativu i vecinu u sali koja se nije pridruzila ovom huskackom kolu ili Djoga koji se tome duhovito rugao, stampa, odnosno rezim je na ovaj nacin prikazao svoj stav prema Kosovu i demokratiji.
 

DAVID, Filip
94. Nezavisno udruzenje pisaca Jugoslavije // God. 2, br. 2(mart), str. 8-9.
U Sarajevu je osnovano Udruzenje pisaca koje je nastalo iz velikog nezadovoljstva postojecim stanjem u knjizevnim organizacijama.
 

DEMOKRATSKI forum BiH
95. OSNOVAN Demokratski forum BiH / Zeljko Rebac... (et al.). // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 8.
Odluku su donele 8. juna 1990. godine Zajednica podruznica UJDI BiH, SSO – Demokratski savez BiH, Demokratska partija i Socijaldemokratski savez BiH saglasivsi se da osnuju DEMOKRATSKI FORUM BiH sa sedistem u Sarajevu.

96. Proglas // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 8.
Demokratski forum se obraca svim gradjanima i gradjankama BiH, Jugoslavije i svim narodima i narodnostima jer veruje da postoji treci put (koji nije ni put SK niti put okupljanja samo jedne nacije) demokratskog oblika drzave koji je u stanju da u jedinstvu sacuva raznolikost (8. jun 1990).

97. Skupstini BiH : javnosti / Gajo Sekulic. // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 9.
Demokratski forum BiH smatra da u Republici ne postoje pouzdane politicke pretpostavke za uvodjenje visestranacke politicke demokratije kao ni preduslovi za prve posleratne slobodne i demokratske izbore. Zato javnosti predlazu niz pravno-politickih mera (Sarajevo, 10. septembar 1990).
 

DEMOKRATSKI SAVEZ KOSOVA
98. Protest // God. 2, br. 3-4(april), str. 5.
Predstavnici ovih stranaka ostro protestuju protiv trovanja ucenika i ugrozavanja bilo cijeg zivota. Smatraju da ovakvo delovanje nije slucajno vec je plod politike antialbanske histerije i provociranja medjunacionalnih konflikata. Ipak pozivaju gradjane da ne podlegnu ovoj besprimernoj provokaciji, da se uzdrze od svih akata osvete i da opravdani protest preokrenu »u odlucnu usmerenost za miran zivot i dalju demokratizaciju« (Pristina 22. 03. 1990).
 

DVORNIK, Srdjan
99. Armija bez partije – Armija kao partija? // God. 2, br. 2(mart), str. 7.
Armija pokusava da se oslobodi staljinskog modela. Njeni dometi su »opstenarodna odbrana« i »drustvena samozastita«. »Armija se kod nas vec ponasa kao partija, kao organizacija sa posebnim interesom.« Njeno ukljucenje u SK je relikt Titove kontrole nad njom. Treba odmah zabraniti svako javno politicko istupanje ljudi u uniformi (kako je 20. januara zatrazio UJDI) i uspostaviti civilnu kontrolu parlamenta nad Armijom.

100. Borba za mir? / foto Zoran Filipovic. // God. 2, br. 2(mart), str. 4.
U sukobima na Kosovu ne mogu se naci Albanci i Srbi vec »samo ljudi u vrlo odredjenim drustvenim ulogama i polozajima, a ne nikakve ‘nacije’, ‘narodi’ i ‘narodnosti’«. »I zato sila ne moze nista osim da prolongira samu silu kao odnos.« Vlast pokusava da prikaze kako Albanci stoje u sukobu sa »Jugoslavijom«, pa kad zatire politicko organizovanje – bas kao u slucaju UJDI-ja – ne trazi raspustanje celog udruzenja nego samo pristinskog ogranka. »Ona prosto zaziva protu-silu, jer drugog nacina legitimiranja same sebe nema.« Ako »terorizam« postane stvarni terorizam, zna se sta ce mu biti uzrok: »represija osnovnih gradjanskih i drzavljanskih prava, (koja) sama po sebi tjera ljude da odbace citav postojeci poredak«.

101. Cekajuci demokraciju // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 2.
Posle niza primera koji pokazuju da u Hrvatskoj kod »pobjede demokracije« nema od nje ni »D«, autor se pita: »Pa gdje se zagubila demokracija?« I odgovara: »Ono cega dosad nije bilo nije se moglo ni izgubiti«.

102. Imperija uzvraca udarac // God. 2, br. 1(januar), str. 1.
Dan nakon zakljucenja akcije 12 nerezimskih politickih organizacija, potpisivanja (vise od sto hiljada potpisnika) demokratskih zahteva (za legalizovanje politickog pluralizma, ukidanje politickih progona, oslobodjenje nenasilnih politickih delinkvenata, podvrgavanje nepartijskoj kontroli delovanja organa represije, te za mesec dana raspisivanja neposrednih slobodnih izbora za ustavotvorni saziv Sabora) dolazi do nedemokratskog izbornog zakona, loseg zakona o udruzivanju, policijski intoniranog zakona o unutrasnjim poslovima i slicnom zakonu o prekrsajima.

103. Mesetari u lovu na »menagere« : za dobru stranku nuzan je i dobar program : bez njega dobro dodje i resentment / foto Drago Havranek. // God. 2, br. 2(mart), str. 1.

104. Trovanje, »trovanje«, »‘trovanje’«... // God. 2, br. 3-4(april), str. 5.
O masovnim reakcijama povodom »trovanja« ucenika albanske narodnosti na Kosovu.
 

FELDMAN, Andrea
105. »Ja, ti, one... za nas« : gradjanske inicijative // God. 2, br. 3-4(april), str. 14-15.
Prikaz treceg feministickog skupa, odrzanog u Beogradu od 30. 03. do 01. 04.
 

HODZIC, Alija
106. Trka s vremenom // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 1.
Autor prikazuje stanje u Hrvatskoj gde se jako zuri sa izborima, ne mareci mnogo za proceduru i »formalizam«. Navodi niz sve gorih i sve cescih proceduralnih propusta koji nisu rezultat nepoznavanja prava vec stava: »mogu, s obzirom da imam vecinu, uciniti sto hocu«.
 

107. JAVNOSTI / Filozofsko drustvo Srbije... (et al.). // God. 2, br. 1(januar), str. 12.
Pokretaci i ucesnici Okruglog stola za koordinaciju demokratskih inicijativa sa zabrinutoscu prate brutalan obracun RK SO Srbije s inicijatorima Pokreta za demokratsku obnovu mr Slobodanom Antonicem, mr Srbobranom Brankovicem i Milutinom Dzinovicem i najmanje sto mogu zahtevati je ponistenje odluke kojom se ova trojica izbacuju na ulicu.
 

JUGOSLOVENSKI helsinski komitet
108. Mediji izazivaju demonstracije / Tanja Petovar. // God. 2, br. 3-4(april), str. 8.
Dopis upucen jugoslovenskoj stampi i radio-televizijskim centrima u kojem se optuzuju da su dozvolili pojedinim novinarima da bilo kao poslusnici ili iz licnog ubedjenja raspiruju nacionalnu netrpeljivost i mrznju, posebno u vezi s Kosovom. Posebno se osudjuje postupak zanemarivanja napora alternativnih organizacija koje su uoci demonstracija na Kosovu apelovale na gradjane svih nacionalnosti da se uzdrze od bilo kakvih demonstracija.

109. Ukinuti vanredne mere / Tanja Petovar. // God. 2, br. 3-4(april), str. 8.
Dopis Komiteta Predsednistvu SFRJ radi ukidanja vanrednih mera, amnestije politickih zatvorenika i abolicije okrivljenih za politicka dela, posto poslednji dogadjaji na Kosovu nedvosmisleno pokazuju da se vanrednim stanjem i merama represije ne moze nista drugo postici osim povecanog broja ubistava, rasta mrznje i otezanog zivota za sve. Predsednistvo treba da ispita: 1. zbog cega specijalni odredi nisu blagovremeno obezbedili srpska naselja, posebno zene i decu, sprecili paniku i strah; 2. na osnovu cijeg ovlascenja je pucano na nenaoruzane gradjane Kosova; ko je sprecio obavestavanje javnosti o naporu alternativaca da se ne ide na demonstracije, a dozvolio samo informaciju o demonstracijama i govoru Morine na njima (13. 02. 1990, Beograd).
 

110. KANDIDATI za narodne poslanike. // God. 2, br. 8(15.11), str. 10-20.
Kandidati za poslanike UJDI-ja izlozili su vidjenje situacije i puteve izlaska iz krize. Svaki je govorio o problematici koju smatra vaznom i koju se oseca sposobnom da resava. Svoj stav su izneli: V. Pesic, D. Janca, N. Popov, R. Radovanovic, B. Canak, Lj. Djurovic, S. Pesic, Dz. Sabljakovic i T. Varadi.
 

KORAC, Maksim
111. UJDI upisan u Registar SUP-a Crne Gore // God. 2, br. 1(januar), str. 1.
 

LAFONTEN, Oskar
112. Nadilazenje nacionalne drzave : evropski pogled / preveo Hrvoje Glavac. // God. 2, br. 1(januar), str. 3.
Autor smatra da se na primeru ekologije moze jasno videti raspad nacionalnog suvereniteta i potrebe za prevazilazenjem drzava-nacija i jacanja transnacionalne solidarnosti naspram transnacionalne ekonomije. Evropa ide ka stvaranju Evrope regija, jer nacionalna drzava nema buducnosti.
 

LAZIC, Mladen
113. Izmicanje cuvarima? // God. 2, br. 2(mart), str. 8.
O polozaju radnistva i sindikata u socijalizmu. Objasnjava se funkcionisanje socijalistickog, odnosno komandnog drustva i nacin manipulacija radnistvom; zatim reforme iz sezdesetih, »kompromis« sa narodom, kriza i napustanje kompromisa. Smanjenje socijalne napetosti videlo se u otvorenim granicama i izlasku iz zemlje najboljih radnika. »Sistemska atomizovanost svih potcinjenih drustvenih slojeva jos daje rezultate. Pobuna protiv sopstvenog polozaja jos nije prerasla u pobunu protiv polozaja (radnog, slojnog, itd.) kao takvog.«

114. Preliminarne teze za novo utemeljenje emancipatorske organizacije // God. 2, br. 1(januar), str. 5.
Posto kapitalizam nije iscrpeo svoje razvojne mogucnosti, njegovo ukidanje kao klasnog drustva jos nije na dnevnom redu istorije. Realni socijalizam je istorijski specifican tip klasnog drustva inferioran kapitalizmu, po svojim razvojnim mogucnostima. Tamo gde se podize nivo drustvenog bogatstva smanjuje se i nivo siromastva, ali su razlike izmedju vlasnika i nevlasnika jos uvek aktuelne. U organizaciji ciji se pripadnici trude da ostvare emancipaciju mora se biti svestan i niza trajnih protivurecnosti. Zato je za autora »kriticki klub« sa glasilom najprimereniji celom konceptu.
 

LIHT, Sonja
115. O sadasnjim zbivanjima na Kosovu : medjunarodna helsinska federacija (IHF) // God. 2, br. 3-4(april), str. 8.
Rezolucija IHF o situaciji na Kosovu, koju je u Mostaru izlozila autorka, izazvala je dosta ostra osporavanja clanova Odbora za istinu o Kosovu, koji su tvrdili da je rezolucija zasnovana na jednostranim podacima, pa je urednistvo izlozilo zakljucke IHF sudu citalaca.

116. »Pravo na zivot« ili pravo na slobodu : zena, nacija, abortus // God. 2, br. 2(mart), str. 3.
 

LOJPUR, Aleksandar
117. Kritika predloga konfederalnog ugovora predsednistva Hrvatske i Slovenije / il. Hoze Gvadalupe Posada. // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 15.
UJDI je jos 23. juna uputio svim skupstinama Jugoslavije Ustavnu povelju kao predlog za resavanje ustavne krize Jugoslavije, po uzoru na EEZ. Nedugo potom Tudjman se (19. 07. 1990) na TV javno zalozio za resavanje krize u Jugoslaviji »na isti nacin kako je to ucinjeno u EEZ«, ali je to bio neiskren pokusaj da se zadrze prednosti zajednickog jugoslovenskog trzista, a da se eliminise sve ono sto se ne uklapa u ideju potpunog nacionalnog suvereniteta.
 

118. LJUDSKA prava su vec priznata... : ali nema ih tko provesti : medjunarodno pravo kod nas // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 10-12.
Navedeni su, prema Sluzbenom listu SFRJ br. 7, od 4. februara 1971. godine, odlomci iz Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima i Medjunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
 

MOCNIK, Rastko
119. O cemu se spore? / i Nebojsa Popov. // God. 2, br. 1(januar), str. 6-8.
Posto u Jugoslaviji ima sve manje dijaloga, urednistvo Republike je od ovog broja odlucilo da organizuje dijaloge u kojima ce uglednici UJDI-ja i drugi medjusobno iznositi stavove i replike o temama koje je ponudilo Urednistvo. U prvom dijalogu culi su se Mocnik i Popov o mitinzima, federaciji, Albancima u Jugoslaviji, politickim procesima (protiv Vlasija i suoptuzenih), »srpskom« vs. »slovenackom« projektu, sjever-jug u Jugoslaviji, republicke vlasti vs. »pucanstvo«, i kultura-znanost-ekonomija u Jugoslaviji.
 

120. NEZAVISNI savez zena // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 12.
Formular pristupnice Nezavisnom savezu zena, sa sedistem u Zagrebu, i blize objasnjenje njihove delatnosti.
 

PERASOVIC, Benjamin
121. Socijalno-politicki profil »nogometnog huliganizma« // God. 2, br. 1(januar), str. 4.
»Nogometni huligani« pripadaju uglavnom mladima koji su u poslednjih 20 godina izgradili specifican stil zivota, po uzoru na mnoge engleske grupe nizih drustvenih slojeva. To je izrazito urbani fenomen i u svom »navijackom plemenu« oni su izvan diktata skole i roditelja. Plemena imaju razlicite afinitete prema aspektima »levice« i »desnice«, ali se uglavnom grupisu oko »nacionalnog jezgra« mada ima i onih pripadnika »soft-jezgra« koje privlace Zeleni.
 

PESIC, Vesna
122. Iskustvo posmatraca : izbori u Madjarskoj // God. 2, br. 3-4(april), str. 13.
Clanica UJDI-ja je pozvana da, sa 64 druga clana Internacionalne delegacije posmatraca, ucestvuje na madjarskim slobodnim izborima za parlament, nakon 45 godina. Njihov cilj je bio da »demonstriraju medjunarodnu podrsku madjarskim izborima i da utvrde da li se oni mogu okarakterisati kao slobodni i fer izbori«.
 

123. PISMO povodom donosenja zakona o planiranju porodice / (sedamdesetak gradjana). // God. 2, br. 2(mart), str. 3.
Gradjani koristeci svoje gradjansko pravo traze od Skupstine Srbije da preispita nacrt zakona o planiranju porodice i da omoguci svim gradjanima stvarno nicim ograniceno pravo na zeljeno roditeljstvo, da im obezbedi siroko dostupna kontraceptivna sredstva, pravo na pobacaj koje se ne sme administrativno ogranicavati, da svaka zena dobije pravo na bezbolan i besplatan pobacaj i da se umesto raznih birokratskih drustvenih saveta po opstinama osnuju mreze savetovalista i ginekoloskih sluzbi. »Smatramo da je Nacrt Zakona ozbiljan korak unazad, u odnosu na sada vazeci.«
 

POPOV, Nebojsa
124. Ah, ta politika! // God. 2, br. 8(15.11), str. 1-2.
Politika je nasa sudbina u sistemima kao sto je ovaj gde gradjanin nema institucionalnih mogucnosti za zivot nezavisan od vlasti. Svaki izlaz iz te situacije podrazumeva odredjenu politiku, odnosno odredjena sredstva i ciljeve. U socijalnim okolnostima i najbolji cilj malo znaci ukoliko su sredstva njegovog ostvarenja rdjava. Potrebno je pokazati kako ce se uspostaviti nova vlast, kako ce se resavati odredjeni problemi, kako savladati nevolje, kako da se pravi ljudi bave politikom, kako Srbi da rese probleme, kako da zasluze bolju vladu. Posle 50 godina ukazala se prilika da se stvarno izabere put kojim ce nasa zemlja ici. Hoce li se to iskoristiti?

125. Pakt ili rat? // God. 2, br. 3-4(april), str. 3-4.
Ovo je podroban izvestaj koji autor podnosi svojoj podruznici o zbivanjima u vezi sa raspravom o Kosovu u Mostaru i Pristini. Na drugom skupu odmah su rec uzeli predstavnici Odbora za istinu o Kosovu i trazili da se »kosovska alternativa« izjasni – sa da ili ne – da li je za Jugoslaviju, Srbiju, program za Kosovo i sl.; takva gledista su argumentovano odmah osporavana, iako su ih glasila jednostrano prikazala, sto jos jednom ukazuje na neophodnost objektivne stampe za politicku demokratiju. Autor se stalno vraca na potrebu dijaloga uz jedan jedini uslov: da se ucesnici odreknu primene nasilja. »Zbog svih strepnji pred pretecim provalama nasilja smatram da je ‘bolji pakt nego rat’, jer jos uvek postoje sanse da stvari krenu u pozitivnom smeru...«

126. Demokratija sada : gde smo sada i sto nam valja ciniti? // God. 2, br. 1(januar), str. 2 : il.
Ovaj tekst N. Popova prihvatio je IO UJDI-ja u Beogradu kao uvodnik za Skupstinu beogradske podruznice za 15. 01. 1990. Ako je istina da je ovo doba epohalnog preloma neizvesno je da li ce prevagnuti moc demokratije ili sila »starog rezima«. Stavovi koji slede prilog su predstojecoj debati. Navedene su teze: 1. Izbegavanjem ili odlaganjem politickih reformi vlada izlaze Jugoslaviju riziku pojacanog nasilja; 2. autoritet parlamenta ozivljava autonomiju privrede i drustva; 3. javna kontrola nad aparatima vlasti nuzan je preduslov demokratskog zaokreta; 4. duhovna obnova pretpostavlja uklanjanje ideoloskog i policijskog nadzora nad kulturom; 5. opozicija mora preuzeti svoj deo odgovornosti za uspostavljanje demokratskog poretka; 6. kao deo opozicije, UJDI ima osobenu odgovornost u predstojecim dogadjajima; 7. sta je UJDI? 8. skladnost nacela i oblika konkretnog delovanja; 9. osobenost delovanja u Beogradu; 10. uprkos tragicnim iskustvima i dalje valja racunati sa drzavnickom mudroscu politicara.

127. Imamo li izbora? // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 1.
Zivimo u periodu kada nestaje oblik drzave koji nam se do juce cinio stalnim. Ljudi navikli da drugi za njih odlucuju tesko ce brzo uspeti da se prilagode promenama. Ali niko nam nece biti »kriv« »ako ne iskoristimo sansu kakva se retko ukazuje«. Izbora, dakle, imamo.

128. Sta ciniti u predstojecoj godini? // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 3.
Uvodni govor na skupstini beogradske podruznice u kojem se UJDI vidi kao jedno od malobrojnih jugoslovenskih politickih udruzenja, te zato ima »posebnu odgovornost za dijalog o demokratskoj rekonstrukciji Jugoslavije«. UJDI se zalaze za zivotno vazne promene koje afirmisu ljudska prava, gradjanske slobode i politicku demokratiju, ali UJDI i pomera oslonac drustva i drzave sa »inertnog, nekompetentnog, netrpeljivog i neodgovornog podanika na delatnog, kompetentnog, tolerantnog i odgovornog gradjanina. Tek takav gradjanin moze – individualno i udruzeno sa drugima – stvoriti zakonske i institucionalne garantije ljudskih prava i gradjanskih sloboda...«
 

POPOVIC, Milan
129. Obnovljena inicijativa za savezni parlament // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 13-14 : il.
UJDI je odrzao svoju skupstinu 6. oktobra u prisustvu delegata iz citave Jugoslavije. Dominirale su 2 teme: UJDI u periodu izbora i mogucnosti izbora za Saveznu skupstinu. Zakljuceno je da o ucescu na izborima u svakoj republici odluku donosi svaka podruznica autonomno. Skupstina UJDI-ja opet je uputila apel Skupstini Jugoslavije i javnosti da se u najkracem roku raspisu izbori za novu demokratsku Skupstinu Jugoslavije. Data je i puna moralna podrska medijima u Vojvodini i novinarima koji su u znak podrske svojim urednicima dali ostavke izlazuci se tako i sami daljoj represiji.
 

POPOVIC, Srdja
130. Nadzor nad srpskim izborima // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 3-4.
Da li su moguci posteni izbori u danasnjoj situaciji? Po misljenju autora, jedino bi zajednicki i pravovremeni nadzor svih opozicionih stranaka mogao da se organizuje (finansije, ljudstvo i dr.) posto je to samo kontrola tehnickih podataka sprovodjenja izbora, te programi nisu bitni. Naravno, neophodne su opsezne radnje i obucavanja za kontrolu oko 3000 izbornih mesta (tamo gde ima kandidata opozicije) i izbornih komisija (oko 250).
 

PARLAMENT mladih
131. Prihvatamo zajednicku izjavu // God. 2, br. 3-4(april), str. 9.
Koordinatori Deklaracije su u saopstenju od 6. 03. jos jednom upozorili javnost da su za stanje na Kosovu najodgovornije kosovske i srpske vlasti koje uporno ignorisu Deklaraciju koju je potpisalo oko 400 000 gradjana. Te vlasti su u dosluhu sa nacionalistickim i separatistickim srpskim snagama koje iznose »niz segregacionistickih zahteva da se za kosovske Srbe i Crnogorce otvore posebne fabrike, bolnice, skole, ucenicki i studentski domovi, menze, posebne autobuske linije, itd.« Potpisnici Deklaracije pozdravljaju skup kosovskih i jugoslovenskih alternativnih politickih grupa odrzan 28. 02. i 1. 03. u Mostaru u organizaciji UJDI-ja, »na kojem je pokusano uspostavljanje demokratskog dijaloga o Kosovu«.
 

RADOVANOVIC, Rade
132. Naredna skupstina – 6. oktobra // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 1.
 

STEPANOVIC, Sanja
133. Iz politickog monopola – u totalitarizam? : odrzana godisnja skupstina beogradske podruznice UJDI // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 3.
 

SPIGEL, Ivo
134. Prijedlog poslovnika prve redovne godisnje skupstine // God. 2, br. 1(januar), str. 11.
 

TADIC, Milka
135. Rasplitanje kosovskog cvora // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 4-7.
Jugoslovenski forum za ljudska prava i UJDI organizovali su skup o ljudskim pravima na Kosovu i u Jugoslaviji. Osnovu za razgovor predstavljao je Izvestaj Nezavisne komisije i odluka Foruma da razgovaraju sa svima koji znaju situaciju na Kosovu i da potom organizuju skup o problemu manjina u Evropi, narocito Istocnoj, posto to nije samo nas problem. Izvestaj, po S. Popovicu, predsedniku Komisije, ima veliki nedostatak posto su razmatrana samo dokumenta na srpskom. UJDI je trazio da odgovore ko je odgovoran za iseljavanje, o mogucnosti javnog ispoljavanja politicke volje na Kosovu, utvrdjivanju broja zrtava tokom demonstracija i spornim gledistima. Izuzetno oskudna naucna istrazivanja ne mogu da posluze kao polazna osnova za stavove o Kosovu.
 

TAHIRI, Ramus
136. Kosovo – cija »dezela« / i Zeke Gecaj ; snimio Zoran Filipovic. // God. 2, br. 2(mart), str. 5.
Stanovista o Kosovu se pokazuju kao stereotipna i skoro potpuno suprotstavljena, »snazno politicki obojena i bez oslonca na historijske fakte«. »Sukob na Kosovu izgleda nepomirljiv, permanentan kao sukob koji (se) i moze zavrsiti jedino pobjedom jedne ili druge strane.« Ako svi narodi i narodnosti na Kosovu budu uistinu ravnopravni i jednaki u svim pravima, u kulturi, ekonomiji obrazovanju, »onda Kosovo vise nece biti politicki problem s prijetnjom da preraste u oruzani sukob, nego ce sve vise biti razvojni problem, sto i jeste po svim parametrima«.
 

TANIC, Ratomir
137. O identitetu UJDI // God. 2, br. 1(januar), str. 10 : il.

138. Podunavlje i Balkan u novoj Evropi // God. 2, br. 3-4(april), str. 12.

139. UJDI i spoljna politika Jugoslavije // God. 2, br. 2(mart), str. 10.
Trazeci svoje mesto u globalnim razmerama Jugoslavija je zanemarila svoj specificni integrativni polozaj na Balkanu, u podunavskim zemljama i u Evropi. U okviru toga, UJDI bi mogao da pokrene inicijativu za saradnju podunavskih i balkanskih zemalja.

UDRUZENJE za jugoslovensku demokratsku inicijativu
140. Deklaracija za demokraciju protiv nasilja / Podruznica UJDI Pristina, Veton Suroi ; Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda, Idriz Ajeti ; Predsednistvo drustva filozofa i sociologa Kosova, Isuf Berisa. // God. 2, br. 3-4(april), str. 4.
Predstavnici ove tri organizacije pozivaju gradjane Kosova da se potpisom (a ne demonstracijama i strajkovima) bore protiv represije i spirale nasilja. Zahtevaju: ukidanje vanrednih mera, oslobadjanje politickih zatvorenika, postovanje prava gradjana na razlicita udruzivanja, stavljanje van snage odluka zasnovanih na moralno-politickoj podobnosti. Zahtevaju takodje da se »dogovorom svih politickih snaga odredi vreme odrzavanja slobodnih izbora i da se stvore svi potrebni uslovi za to«, kao i da se ukine stroga kontrola sredstava javnog informisanja od strane SK/SSRN kao neophodna pretpostavka za demokratski dijalog.

141. Izjava za javnost nakon prosirenog sastanka Izvrsnog odbora UJDI / Zarko Puhovski. // God. 2, br. 1(januar), str. 10.
Aktualna zbivanja u Rumuniji pokazuju zlocinacko ponasanje »dinastije« Causesku s rumunskim stanovnistvom. IO trazi da jugoslovenske institucije i pojedinci prekinu sve odnose sa rumunskim rezimom i u granicama svojih moci i medjunarodnog prava pomognu akcije otpora.

142. Kosovo: rat ili pakt? // God. 2, br. 3-4(april), str. 1-2.
U Mostaru je 28. 02. i 1. 03. u organizaciji UJDI-ja, podruznica Mostar, odrzan prvi susret razlicitih politickih organizacija posvecen trazenju resenja za Kosovo. Nisu dosli svi pozvani niti svi medju onima koji su obecali. Drugi put se pokusalo u Pristini 30. i 31. marta. Treci susret se predvidja u Beogradu za kraj maja. UJDI je mirno resenje zahtevao i godinu dana ranije, kada je hteo da se Pokrajina Kosovo stavi pod civilnu saveznu upravu. Time bi se Kosovo od detonatora gradjanskog rata »prometnulo u slucaj koji pospesuje demokratsku reformu«. Raste napetost i smanjuje se mogucnost resavanja sukoba dogovorom. Ucesnici uglavnom »u proslosti borave«. Pitanje je za sve na Kosovu i u ovoj zemlji: tu ste i suodgovorni ste – sto cete uciniti?

143. Kultura i politika u akcijama UJDI-ja / il. Edvard Munk. // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 11-12.

144. Mir sada – posteni izbori – uljudan zivot // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 16.
Apel UJDI-ja biracima u kojem govori za sta se zalaze i protiv cega se zalaze.

145. Novo sjediste Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu // God. 2, br. 3-4(april), str. 15.
Nakon prve godisnje skupstine u Sarajevu, Udruzenje sa premesta u Titograd, gde je registrovano. Date su nova adresa Izvrsnog odbora i sve adrese podruznica i osoba za kontakt u zemlji.

146. Odbiti poslusnost kolektivizmu : u povodu srpsko-hrvatskih napetosti / Zarko Puhovski ; Liga socijalnih demokrata ; Milorad Pupovac. // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 2.
Proglas ovih stranaka gradjanima Hrvatske da ne podlegnu stranackom (HDZ i SDS) uvlacenju Hrvata i Srba u predvorje gradjanskog rata i vojne intervencije.

147. Osnovni koraci ka demokratiji / Novak Jaukovic... (et al.). // God. 2, br. 3-4(april), str. 2-3.
Na inicijativu UJDI podruznica Mostar, odrzan je 28. 02 i 1. 03. razgovor o Kosovu. Ucesnici su se saglasili da polaziste za dijalog cine osnovna nacela o individualnim ljudskim pravima i gradjanskim slobodama, Helsinska deklaracija o nepovredivosti drzavnih granica u Evropi, te sve izrazitije teznje za politickom demokratijom u Jugoslaviji. Za dijalog u Pristini potrebno je: 1. priznavanje dubokog nezadovoljstva sadasnjim uslovima zivota svih stanovnika Kosova; 2. gradjani Kosova moraju imati sva prava koja imaju i ostali gradjani Jugoslavije; 3. sve prisutne organizacije apeluju na svoje clanove da ne sudeluju u nasilju i neredu; 4. u istom roku treba zapoceti postepeno povlacenje Zdruzenog odreda milicije i drugih oruzanih snaga kao i rad na ukidanju vanrednih mera; 5. nastaviti saradnju svih politickih organizacija i udruzenja u cilju usvajanja zajednicke deklaracije koja jamci prava svih pojedinaca i skupina u Pokrajini, a to treba da preuzmu drzavni organi Kosova, Srbije i SFRJ; 6. potom treba prici konkretnim akcijama; 7. osnovati nezavisnu komisiju za ispitivanje odgovornosti zbog iseljavanja; 8. sledeci Okrugli sto sa temom »Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji« odrzace se u Pristini.

148. Statut udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu // God. 2, br. 2(mart), str. 12.
Statut je usvojen na Prvoj godisnjoj skupstini odrzanoj u Sarajevu 20. 01. 1990.

149. UJDI registriran u Titogradu // God. 2, br. 1(januar), str. 1.
Resenje i obrazlozenje odluke o upisu UJDI-ja u udruzenje gradjana Crne Gore, pod r. br. 15, cime UJDI »stice svojstvo gradjanskog pravnog lica i moze poceti sa radom«.

150. U kom vremenu zivimo? // God. 2, br. 7(1-15.11), str. 5.
Poziv drugog UJDI-festa da se dodje u »Radovic«, SKC, u YU-Club, na Tas da se gradjani druze (7. oktobar 1990).

151. Zakljucci prve godisnje skupstine Udruzenja za demokratsku inicijativu / Zarko Puhovski. // God. 2, br. 2(mart), str. 11.
U Sarajevu je 20. januara odrzana Prva godisnja skupstina UJDI-ja u prisustvu predstavnika svih 14 podruznica iz Jugoslavije. Zakljucci: a) da se svima upute usvojena nacela zakona o udruzenjima drzavljana, zakona o izborima, amandmani koji bi omogucili raspisivanje izbora za ustavotvornu skupstinu Jugoslavije; b) 1. hitno zakonsko ukidanje Sluzbe drzavne sigurnosti kao politicke policije i omogucavanje svim gradjanima uvida u dosijee koji su u policiji o njima vodjeni i na njihov zahtev unistenje tih dosijea; 2. omogucavanje civilne kontrole rada organa represije; 3. zakonska zabrana javnog politickog izjasnjavanja svih drzavnih sluzbenika, a narocito onih koji nose uniformu; c) oficijelni zahtevi za zabranu rada pristinske podruznice UJDI nastavak su represije i tlacenje demokratskih inicijativa i odmah ih treba ukinuti: d) razmatrati zahteve za rehabilitaciju brojnih zrtava procesa »informbirovcima« i ukidanje najsramotnijih kaznenih ustanova u Jugoslaviji (Stara Gradiska, Zenica itd.). Skupstina smatra principijelno nevinima sve one koji su osudjeni na politickim procesima organizovanim u DFJ, FNRJ i SFRJ. Ukoliko se presude zele ponoviti to se mora uciniti javno pred redovnim sudovima; f) ukidanje finansiranja opste narodne odbrane i drustvene samozastite; g) ukinuti sufinansiranje medija koji ne mogu dokazati vanpartijski karakter; h) da se opredeljenost Jugoslovena ne tretira na popisu kao »nije se nacionalno izrazio«; i) neutemeljene su sve spekulacije o mogucim koalicijama UJDI-ja sa drugim partijama tokom izbora (Sarajevo, 21. 01. 1990).

152. Izjava za javnost nakon prosirenog sastanka IO UJDI / Zarko Puhovski. // God. 2, br. 1(januar), str. 3.
Osudjuje se brutalno razbijanje demonstracija na Kosovu kao i nepravedne mere otpustanja rudara. Insistiranje na radnoj obavezi je protivno medjunarodnim nacelima pravne drzave.

153. Izjava za javnost nakon prosirenog sastanka Izvrsnog odbora Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu / Zarko Puhovski. // God. 2, br. 1(januar), str. 1.
Na prosirenom sastanku Izvrsnog odbora sa predstavnicima 11 podruznica, gde se raspravljalo o pripremama za sledecu skupstinu u Sarajevu, IO je zakljucio da predlog SIV-a da se donesu amandmani na Ustav SFRJ (od XLIX do LIII) kojim se prosiruju ovlascenja SIV-a i drugih organa federacije smatra demokratskim jedino ukoliko se istovremeno omoguce slobodni izbori za novu, visepartijski sastavljenu Saveznu skupstinu s ustavotvornim kompetencijama »jer bi samo na taj nacin delotvorna skupstinska kontrola mogla povecanu ulogu egzekutive podrediti interesima demokratske i federativne Jugoslavije« (21. 12. 1989).

154. Izjava za javnost nakon prosirenog sastanka Izvrsnog odbora Udruzenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu / Zarko Puhovski. // God. 2, br. 1(januar), str. 2.
Na prosirenom sastanku Izvrsnog odbora sa predstavnicima 11 podruznica, gde se raspravljalo o pripremama za sledecu skupstinu u Sarajevu, IO je zakljucio da je agresija SAD na Panamu oduzimanje prirodnog i medjunarodno priznatog prava da sami stanovnici Paname odredjuju svoju sudbinu »te stoga osudjuje ovaj akt«.

155. Javnosti : Saopstenje UJDI za obustavu nasilja i miroljubivo resenje sukoba na Kosovu // God. 2, br. 2(mart), str. 12.
Apeluje se u ovom prelomnom trenutku na sve gradjane Jugoslavije i predstavnike vlasti da prekinu sukob i zapocnu dijalog kao jedini nacin resavanja kosovskog problema na demokratski nacin.

156. Odbijanje dijaloga vodi sili / Novak Jaukovic, Zarko Puhovski. // God. 2, br. 3-4(april), str. 6.
IO sa zaljenjem konstatuje da pocetak VII Okruglog stola za koordinaciju demokratskih inicijativa, sa temom »Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji«, nije uspeo.

157. Predlozi stavova za pripremu Skupstine UJDI // God. 2, br. 1(januar), str. 11.
Izvestaj o radu Udruzenja u prethodnom periodu, razlicita misljenja o identitetu Udruzenja (ukoliko se donese demokratski ustav, prerastanje u stranku), program rada Udruzenja koji se odnosi na realizaciju neostvarenih inicijativa Udruzenja i pitanja organizacije i Statuta Udruzenja.

158. Prijedlog izmjena Statuta // God. 2, br. 1(januar), str. 11.

159. Pristinski dogovori / Ratomir Tanic, Novak Jaukovic, Nebojsa Popov. // God. 2, br. 3-4(april), str. 6-8.
U Pristini su osim Okruglog stola odrzana i dva sastanka Izvrsnog odbora UJDI-ja u sirem sastavu. Republika donosi zapisnik sa ovih sastanaka IO UJDI, Programske komisije UJDI, IO podruznice UJDI (30. 03. 1990), na kojima se, izmedju ostalog, raspravljalo o izvestaju o peticiji UJDI-ja Skupstini SFRJ; o aktivnosti podruznice UJDI u Pristini; i o publikovanju dijaloga u Mostaru i Pristini.

160. Protest protiv novih politickih hapsenja / Novak Jaukovic. // God. 2, br. 3-4(april), str. 16.
Po zavrsetku okruglog stola »Ljudska prava i demokracija na Kosovu i u Jugoslaviji« uhapseno je nekoliko aktivista politicke alternative. Dvojici od njih na teret se stavlja ono sto su govorili na skupu. Nije dovoljno da jedna strana odbaci nasilje, vec i da rezim prestane da gusi pravo na javnu politicku rec.

161. Skupstini SR Srbije, Skupstini SFRJ, javnosti // God. 2, br. 1(januar), str. 12.
Iako je dana 20. 12. obustavljen postupak protiv Radeta Radovanovica i Nebojse Popova Izvrsni odbor UJDI-ja je i dalje zabrinut za nesprovodjenje demokratskih mera, pre svega donosenje demokratskog ustava i otvaranja slobodnih i javnih dijaloga o svim politickim pitanjima.

162. Svim podruznicama Udruzenja / Zarko Puhovski. // God. 2, br. 1(januar), str. 12.

163. Cinioci politicke sfere : cinioci iseljavanja // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 7.
U odnosima dominacije, u kojima tradicionalno zive ove dve etnicke zajednice dominantna moc se ostvarivala ideologizovano preko SK za koju su se obe grupe borile.

164. Demografski cinioci : cinioci iseljavanja // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 6.
Iz izvestaja Nezavisne komisije se vidi da jak destabilizirajuci uticaj na Kosovu imaju demografski cinioci kombinovani sa kulturnom specificnoscu (najveci natalitet u Evropi, mala zaposlenost Albanke, slaba pokretljivost izmedju ostalog zbog dece koja su vezana za skole na maternjem jeziku, 52% populacije ispod 20 godina, kao i prihvat tog stanovnistva u drugim sredinama).

165. Kulturno-istorijske karakteristike : cinioci iseljavanja // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 4.
Iz izvestaja Nezavisne komisije UJDI-ja navedene su teorijsko-istorijske pretpostavke za model dominacije, kao osnov za iseljavanje.

166. Nezavisna komisija pocinje raditi // God. 2, br. 3-4(april), str. 7.
U Mostaru je predlozeno osnivanje komisije koja bi prikupljala prituzbe i koliko bude moguce ispitala odgovornost za krsenje svih vrsta prava. Komisija je formirana u Pristini (Srdja Popovic, advokat iz Beograda; Tanja Petovar, advokat iz Beograda; dr Dejan Janca, Pravni fakultet u Novom Sadu). Komisija ce prikupljati cinjenice o: odgovornosti za iseljavanje; zrtvama palim poslednjih meseci; (ne)mogucnosti javnog iskazivanja politicke volje na Kosovu.

167. Drugi i treci sastanak / Ratomir Tanic. // God. 1, br. 1(januar), str. 12.

168. Godinu dana delovanja beogradske podruznice // God. 2, br. 3-4(april), str. 10-11.
Izvjestaj o radu pripremljen za redovnu skupstinu UJDI, podruznica Beograd, zakazanu za 9. 05. 1990. u Malom pozoristu »Dusko Radovic«. U njemu se govori o istorijatu podruznice, inicijativama, Okruglom stolu i njegovim sesijama, o saradnji clanova podruznice u Republici, o Debatnom klubu i temama njegovih skupova, o doprinosu umetnika demokratiji kroz »UJDI-fest«.

169. Izborni program // God. 2, br. 8(15.11), str. 3-9.

170. Mostarski pregovori o Kosovu. // God. 2, br. 2(mart), str. 6.
Kad je ovaj broj vec bio u stampi stigla je vest da je u Mostaru zakljucen prvi sastanak zainteresovanih strana za razresenje sukoba na Kosovu, koje je organizovala podruznica UJDI iz Mostara.

171. Izjava za javnost u povodu prijedloga zakona o izboru i opozivu odbornika i zastupnika // God. 2, br. 2(mart), str. 12.
Smatra se da predlog zakona ne udovoljava uslovima nuznim za demokratske izbore, jer nije obavljeno niz pretpostavki koje se navode u proglasu, odnosno vlast uspostavljena ovakvim izborima moze biti samo legalna ali ne i legitimna (1. 02. 1990).

172. U Beogradu – konkretni razgovor / Veton Suroi. // God. 2, br. 3-4(april), str. 5.
IO UJDI – Pristina smatra da se dijalog o situaciji na Kosovu mora nastaviti i da je to put za pronalazenje racionalnih resenja, s tim da se tema razgovora mora blize definisati i da se moraju sire predstaviti opozicione snage, predstavnici vlasti i predstavnici srpske etnicke zajednice sa Kosova.

173. Uzurpacija zakona i odozdo i odozgo // God. 2, br. 3-4(april), str. 7.
Izjava IO UJDI – Pristina na VII okruglom stolu koordinacije demokratskih inicijativa (Pristina 31. 03. 1990). U izjavi se govori o uzurpiranju zakona na Kosovu i po prvi put o slucajevima linca u Podujevu i Vucitrnu.

174. Ustav ne moze biti obican dekret / Mira Oklobdzija. // God. 2, br. 3-4(april), str. (16).
Podruznica smatra da se o ustavnim promenama mora doneti odluka dvotrecinskom a ne prostom vecinom i da se Vijece udruzenog rada mora iskljuciti iz postupka revizije Ustava, jer tu odlucuju ne svi gradjani vec samo zaposleni.

175. Izvestaj o radu Savjeta / Branko Horvat. // God. 2, br. 2(mart), str. 11.
O nacinu rada clanova Saveta koji su delovali individualnim postupcima u javnosti. Savet predlaze Skupstini, vecinskim brojem glasova, da se ukine Savet. Da bi olaksao posao buducem istoricaru, Horvat je napravio malu istoriju karakteristicnih dogadjaja Udruzenja. Kako UJDI nije bio zamisljen kao masovna organizacija vec kao organizacija koja utice na formiranje javnog mnenja u pravcu demokratizacije zemlje, to interes za nju pokazuje da je stvorena prava organizacija u pravo vreme (Sarajevo 20. januar 1990).

176. Zajednica podruznica za BiH // God. 2, br. 5-6(septembar), str. 8.
Na sastanku Izvrsnog odbora UJDI-ja za BiH odrzanom u Mostaru 12. maja 1990. doneta je odluka o formiranju ove zajednice. Svrha joj je koordinacija rada podruznica. Sediste joj je u Mostaru, a predsednik koordinacionog odbora je Zeljko Rebac.
 

UNKOVIC, Vitomir
177. Vjera nije prolazna stvar // God. 2, br. 3-4(april), str. 14.
O nizu pitanja koja u jugoslovenskom drustvu otezavaju ili onemogucavaju ostvarenje zahteva vere, sto je takodje jedna od sloboda gradjana.
 

UZELAC, Alan
178. Post scriptum uz usvajanje izbornog zakona u Hrvatskoj / foto Jadran Mimica. // God. 2, br. 2(mart), str. 2.
Nesumnjivo je da je Hrvatska dobila dosad najdemokratskiji izborni zakon. Pitanje je, medjutim, da li je to ujedno i najbolji zakon u datim uslovima. Navode se sistemi vecinskog i proporcionalnog predstavnistva kao i prednosti i nedostaci ovih sistema.

179. Suverenost / il. Ed. Munk. // God. 2, br. 1(januar), str. 9.
Analiza pojma suverenosti za rubriku leksikon.
 

VINTERS, Johan
180. Federalizam : leksikon / preveo Alan Uzelac. // God. 2, br. 2(mart), str. 9.
 

VRCAN, Srdjan
181. Vjerske slobode i svjetovnost politike // God. 2, br. 2(mart), str. 6-7.
Situaciju u Jugoslaviji karakterise »istovremenost neistovremenosti«, odnosno dve »modernosti« ove regije. Prva »modernost« je prelaz iz sveta predmodernog, tradicionalnog drustva u svet modernog drustva i kulture, a drugi je prelaz iz modernog drustva u svet postmoderne kulture i drustva. Autor potom kroz istoriju analizira shvatanja slobode veroispovesti u predmoderno i moderno doba i svetovnost politike danas i zakljucuje: »Danas je, stoga, priznavanje univerzalnosti ljudskih sloboda i prava, ukljucivsi i slobodu savjesti i slobodu vjeroispovedanja... pravi kamen kusnje istinske i dosljedne demokraticnosti«.
 

VUCIC, Vedran
182. Konfederacija : leksikon // God. 2, br. 3-4(april), str. 13.