Ono sto je pre pola godine zvucalo samo kao najgori moguci, ali tesko ostvariv scenario postalo je stvarnost u gradu koji je nekada vazio za centar demokratske Srbije: sva volja za promene u Cacku, pa i politicki ugled stican velikom pobedom koalicije Zajedno na lokalnim izborima, gradjanskim protestima 1999. i ulogom u dogadjajima od 5. oktobra 2000. godine, straceni su u borbi za vlast jednog lika za koga smo prvi put culi u jesen 1996. Otisli smo da glasamo za tri najvece opozicione stranke u savezu protiv rezima, a posle su nam rekli da nam se predsednik opstine zove Velimir Ilic.
U periodu 1996–2000. lokalna opoziciona vlast u Cacku je sve svoje neuspehe pravdala opstrukcijama od strane republickih vlasti. Sto tu i tamo jeste bilo istina, osim u slucaju legalizacije bespravne gradnje (od preko 15 000 bespravno podignutih objekata, u prosloj godini lokalna vlast je uspela da legalizuje citavih sedamnaest), donosenja generalnog urbanistickog plana (zbrdazdolno usvojen na poslednjem zasedanju proslog saziva SO u leto 2000. za potrebe predizborne kampanje), transformacije Doma kulture u kafansko vasariste, tradicionalne proslave srpske Nove godine, izbornih pobeda i ostalih pravoslavnih svetkovina uz pecenog vola u centru grada... Aprila ove godine SO Cacak je izglasala da se deponija gradi u selu Mojsinje kod Cacka, izrazito ratarskom kraju uz Moravu. Izlaganje odbornika iz Mojsinja je prekinuto, a iz snimka zasedanja na TV Cacak iseceno. Dvadeset drugog aprila mestani Mojsinja su ovim povodom organizovali zbor na koji su pozvani predsednik SO, oba potpredsednika i predsednik i potpredsednik IO SO. Niko nije dosao. Jedan od prisutnih je porucio Ilicu »da ne dolazi u Mojsinje kad ga nema na zboru«.
Velimir Ilic je i u srpskoj i u cacanskoj i u svetskoj javnosti vesto igrao na kartu opozicionog imidza Cacka, grada u koji »Tito nikada nije dolazio, a Milosevic je 1992. isteran jajima«. Iako su gradjanski protesti 1999. u Cacku izmedju ostalog bili motivisani neadekvatnim delovanjem opstinske vlasti (odmah po pocetku bombardovanja SO Cacak je proglasila moratorijum na rad politickih stranaka u ime jedinstva u odbrani zemlje od zlocinacke agresije, a prvi raspevani miting »za Slobodu« organizovala zajedno sa lokalnim SPS-JUL), iako se SO u jednom trenutku javno ogradila od rada Gradjanskog parlamenta Cacka (zbog pisma podrske gradjanima Cetinja na koje je vojska bila okrenula topove), Ilicu to nije smetalo da proteste prikaci uz svoje ime i ponudi nam da budemo »nesto za informisanje u Savezu za promene«. Svasta!

Gradjanski parlament Srbije u pomenutom periodu bio je gotovo proteran iz Cacka, malo smo saradjivali sa lokalnim vlastima tek u vreme predizborne kampanje, posebno oko koncerta i mitinga solidarnosti sa Miroslavom Filipovicem. Na nase veliko iznenadjenje, Ilic je bio pristao da govori, cak je opstina ponudila da dogadjaj prijavi policiji umesto GPS. Pristali smo, naravno. Petnaest minuta pred pocetak, dok su se Nebojsa Ristic, cacanska novinarka Vesna Bjelic i Filipoviceva supruga Slavica pripremali da izadju na binu, dva policajca su prisla Verici Barac, predsednici GPS, i rekla da je opstina pre dva sata promenila prijavu. U novoj prijavi stoji samo koncert, a protiv svakoga ko se obrati okupljenima bice pokrenut krivicni postupak. Velimir Ilic se nije pojavio na trgu. Mobilni mu je cele noci bio iskljucen, kao i ostalima iz opstinskog rukovodstva. Svejedno, miting smo ipak odrzali.
Mislim da je kandidaturu Ilica za predsednika Srbije u javnosti prvi pomenuo Djordje Balasevic u svom Tri-put-sam-video-Velju govoru na koncertu u centru Cacka nekoliko dana posle 5. oktobra. Od tada, Ilic ne radi nista drugo osim sto nastoji da svom gradu sacuva status hajducke zabiti, iako su Cacani masovno podrzali DOS (70:0 u opstinskom parlamentu) u nadi da ce im nova vlast omoguciti zivot u egzistencijalnoj i imovinskoj sigurnosti i da vise nikada nijedna republicka nece reci da ih treba »ograditi bodljikavom zicom« (Gorica Gajevic). Opstinska skupstina glasa o uvodjenju veronauke u obdanista, ali zato bojkotuju tribinu GPS i G17+ o ovoj temi. Bilo im je zgodnije da njihov velikom vecinom izglasan stav brani svestenik Miroljub Jovanovic, poznat po tome sto je pocetkom devedesetih na svoj automobil lepio Milosevicevu sliku.
Rat protiv neposlusnih se nastavlja. Verica Barac, opstinski javni pravobranilac, Cacanka cije su izjave za vreme bombardovanja obisle svet, nasla se prosle jeseni u ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ne znam kako vi razmisljate, ali za Velimira Ilica je to bio dobar povod da je kazni zato sto nije htela da bude »nesto u Savezu za promene«. Dvadesetog aprila ove godine, pre isteka konkursa za izbor novog pravobranioca, Verica je dobila resenje po kojem joj prestaje funkcija.
Inace, planirani koncert Djordja Balasevica proslog meseca u Cacku, u organizaciji Nove Srbije, nije odrzan zbog slabog interesovanja.