Uprkos ustavnoj proklamaciji da su sudovi »samostalni i nezavisni u svom radu i da sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opstih akata«, sudstvo u Srbiji nije bilo samostalno ni nezavisno. Posto je sledilo dnevnu politiku, izgubilo je poverenje naroda.
Demokratska Srbija, svesna potrebe da dobije nezavisno sudstvo, nije oklevala da pristupi izradi zakona o sudovima i sudijama. Okolnost da je to ucinila ne cekajuci nov ustav govori da je ta potreba urgentna. Bez samostalnog i nezavisnog sudstva nema pravne drzave koja je garant ekonomske, socijalne, politicke i svake druge sigurnosti.
Radna grupa koju je organizovao ministar pravde pripremila je radni tekst zakona. On se jos uvek doteruje, ali se vec sada moze uociti njegov sadrzaj.
Gradja radnog teksta sistematizovana je u cetiri dela.
U prvom delu, koji nosi naslov Nacela, nalaze se principi sudske vlasti i garancije sudske nezavisnosti. Principi sudske vlasti ticu se: osnivanja sudova, nezavisnosti sudstva, legaliteta u sudjenju, dostupnosti suda, javnosti sudjenja, dostojanstva suda, ravnopravnosti stranaka, sudske odece i prava prituzbe na rad suda. Legalitet u sudjenju se nece zasnivati samo na Ustavu, zakonu i drugim opstim aktima, nego i na opsteprihvacenim pravilima medjunarodnog prava i ratifikovanim medjunarodnim ugovorima. Garancije sudske nezavisnosti ticu se: stalnosti funkcije, rezidencijalne stalnosti sudija, prava na slucajnog sudiju, imuniteta sudije, inkompatibilnih aktivnosti sudije, materijalnog polozaja sudije, zabrane uticaja na sud, sudskog budzeta i udruzivanja sudija.
Drugi deo, koji nosi naslov Sudovi, ima tri odeljka.
Odeljak o vrstama sudova sadrzi odredbe o sudovima opste nadleznosti i specijalizovanim sudovima. U sudove opste nadleznosti spadaju opstinski i okruzni sudovi, kao prvostepeni sudovi, i apelacioni sudovi, kao drugostepeni sudovi. Opstinski sudovi treba da sude u jednostavnijim krivicnim i gradjanskim predmetima, kao i svim vanparnicnim, zemljoknjiznim, beleznickim i izvrsnim predmetima. Okruzni sudovi treba da sude u slozenijim krivicnim i gradjanskim predmetima, kao i autorskim predmetima i predmetima povreda slobode javnog informisanja. Apelacioni sudovi treba da resavaju o zalbama protiv odluka opstinskih i okruznih sudova. U specijalizovane sudove spadaju: privredni sudovi, Apelacioni privredni sud i Upravni sud. Najvisi sud u republici ostaje Vrhovni sud Srbije, ali bi se rasteretio instancione nadleznosti i postao kasacioni sud.
Odeljak o nadleznosti sudova sadrzi odredbe o njihovoj stvarnoj nadleznosti.
Odeljak o ustrojstvu sudova regulise: podrucje i sediste sudova, obelezje suda, izdvojena odeljenja suda, vrsenje sudskih radnji, sudske dane i sudske odmore.
Treci deo, koji nosi naziv Sudije, ima pet odeljaka.
Odeljak o izboru sudija regulise: dostupnost i uslove izbora, postupak izbora, zakletvu i stupanje na duznost sudija. Predlog za izbor sudija nece vise utvrdjivati Odbor za pravosudje Narodne skupstine, vec sudski savet, vanparlamentarno telo u kojem ce sudije biti u vecini. Tako ce se i obezbediti uticaj sudske vlasti na izbor sudija.
Odeljak o polozaju sudija cine odredbe o statutu sudija, rasporedu poslova i redosledu predmeta, premestaju i upucivanju sudija u drugi sud, aktivnostima koje su oprecne sudskoj funkciji, suspenziji sudija, odgovornosti sudija i pravu sudija na prituzbe. Odredbe o odgovornosti omogucice da se sudiji izrekne ukor zbog neurednog izvrsenja sudske funkcije, koji ce se unositi u personalni list sudije. Odgovornost sudije ce utvrdjivati arbitrazno vece pri sudskom savetu.
Odeljak o prestanku sudijske funkcije regulise prestanak sudijske duznosti i razresenje sudija. Sudijska duznost prestaje kad sudija sam to zatrazi ili kad navrsi 65 godina zivota, odnosno 40 godina staza osiguranja, pri cemu sudski savet moze odluciti da sudija nastavi obavljanje duznosti do navrsene 70 godine zivota. Sudija moze biti razresen duznosti zbog krivicne osude, zbog nestrucnog i nesavesnog obavljanja sudijske duznosti kao i zbog gubitka radne sposobnosti za vrsenje sudijske duznosti. Postojanje razloga za razresenje utvrdjuje sudski savet a nezadovoljni sudija moze podneti prigovor Opstoj sednici Vrhovnog suda Srbije. U ovom odeljku se nalaze i odredbe o ponistaju i ukidanju odluke o izboru sudija.
Sledeci odeljak sadrzi odredbe o imenovanju, mandatu, prestanku duznosti i naknadi za rad sudija porotnika.

Odeljak o sudskom savetu sadrzi odredbe o sastavu i nadleznostima tog organa. Ovaj organ treba da utvrdjuje predlog za izbor sudija i predsednike sudova, da bira i sudije porotnike, da predlaze deo budzeta namenjen radu sudova i obavlja druge poslove u vezi sa statusom sudija.
Cetvrti deo nosi naslov Organizacija sudova. U njemu su odredbe o strukturi sudova i njegovim delovima, strukturi Vrhovnog suda Srbije, predsedniku suda, sudskoj upravi, odnosu suda i gradjana, sudskom poslovniku, zaposlenima u sudu, sudskom obezbedjenju (strazi), sredstvima za rad sudova, sudskim spisima i pravosudnoj upravi.
Peti deo koji nosi naslov Prelazne i zavrsne odredbe sadrzi odredbe o prestanku rada ranijih i pocetku rada novih sudova. Posto nov zakon uvodi nov sistem sudova, svi raniji sudovi prestaju sa radom. To ce imati za posledicu i prestanak sudijske funkcije svim sudijama i prestanak radnog odnosa svim zaposlenima. Ranije sudije i raniji zaposleni smatrali bi se, medjutim, ucesnicima oglasa za izbor sudija, odnosno zasnivanja radnog odnosa, osim ako pismeno izjave da to ne zele. Postupak izbora sudija po novom zakonu sproveo bi se do 31. 12. 2001. godine, a novi sudovi bi poceli sa radom 1. 01. 2002. godine, kada bi i raniji sudovi prestali sa radom.