Broj 262

Pravosudje

Udruzivanje i ujedinjavanje sudija

Jos je Aristotel rekao da je covek drustveno bice, stvoreno da zivi sa drugima. Iz takvog covekovog habitusa nikla je i sloboda udruzivanja, politickog, sindikalnog, staleskog, svakojakog.
Stabla te slobode zalivaju bistri potoci Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima. Jedno od tih stabala »primilo« se i u nas ustavno-pravni sistem. Ustav Jugoslavije, clanom 41, jamci gradjanima slobodu politickog, sindikalnog i drugog udruzivanja i delovanja, bez odobrenja uz upis kod nadleznog organa. To cini, gotovo istim iskazom, i clan 44 Ustava Srbije.
Slobodu udruzivanja, kao i sve druge ustavom zajamcene i priznate slobode, stite i sudovi, na osnovu clana 12, stav 4, i clana 95 Ustava Srbije. Ima li sta prirodnije i logicnije nego da ustavnu slobodu udruzivanja uzivaju i oni koji ih drugima stite? Sudijama tu slobodu jamce i dva vazna dokumenta UN: Univerzalna deklaracija o nezavisnosti pravosudja (usvojena u Montrealu 1983. godine) i Osnovna nacela o nezavisnosti sudstva (usvojena u Milanu 1985. godine). Evo kako to cine odredbe tacke 8 i 9 Osnovnih nacela: »U skladu sa Opstom deklaracijom o pravima coveka, sudije, kao i drugi gradjani, uzivaju slobodu izrazavanja uverenja, udruzivanja i okupljanja, ali pri ostvarivanju tih sloboda moraju uvek cuvati dostojanstvo svog poziva i nepristrasnost i nezavisnost sudstva. Sudije mogu da osnivaju udruzenja sudija i druge organizacije i da stupaju u njih da bi branili svoje interese, unapredjivali profesionalno usavrsavanje i stitili nezavisnost sudstva«. Ovo opsteprihvaceno pravilo medjunarodnog prava sastavni je deo naseg unutrasnjeg pravnog poretka, na osnovu clana 16, stav 2, Ustava SRJ. Znajuci za ovu odredbu saveznog Ustava, a imajuci u vidu da je sloboda udruzivanja konstitucionalizovana u oba ustava, sudije u ovoj republici osnovale su svoje stalesko udruzenje i nazvali ga Drustvo sudija Srbije. Ono je nastalo iz savesti, odnosno grize savesti sudija koji nisu mogli da podnesu neprilicnu i nedolicnu ulogu sudova u prekrajanju izborne volje gradjana, u jesen 1996. godine. To je bio samo povod. Uzrok je bila duboka potreba da sudije artikulisu svoje staleske interese i ucine ih transparentnim.
Drustvo sudija Srbije osnovano je 24. 06. 1997. godine, kao jedno od 16 drustava u sastavu Udruzenja pravnika Srbije, bez svojstva pravnog lica. Ubrzo je postalo i clan Saveta za izgradnju nevladinih organizacija, kao njegov osnivac.
Ciljevi drustva su bili i ostali: afirmacija prava, kao struke i nauke; zalaganje za nezavisno sudstvo; zalaganje za vladavinu prava i pravnu drzavu; unapredjivanje propisa o organizaciji i radu sudova; briga za ugled i materijalni polozaj sudija.
Drustvo je delovalo na entuzijazam i bez racuna (u bukvalnom i metaforickom smislu), ali i sa nadom da sudstvo oslobodi podanickog duha i politicke skucenosti i osposobi ga za samostalno i nezavisno vrsenje sudske vlasti. U toj nadi Drustvo je usvojilo Kodeks sudijske etike, sa deset kanona, ciji naslovi glase: budi nezavisan, budi pravedan, budi profesionalan, budi slobodan, budi hrabar, budi dolican, budi nepodmitljiv, budi posvecen, budi apolitican, budi odan kodeksu.
Nazalost, pravosudni establisment SPS-ovske, JUL-ovske i radikalske provenijencije docekao je Drustvo sudija Srbije kao jeres koju treba iskoreniti da bi sudstvo ostalo ono sto ne treba da bude: bez autoriteta, bez personaliteta, bez integriteta, bez digniteta i bez snage da se odupre pritiscima i uticajima dnevne politike. U tome su se narocito isticali: Balsa Govedarica, raniji predsednik Vrhovnog suda Srbije, Dragoljub Jankovic, raniji ministar pravde, i Vojislav Seselj, raniji potpredsednik Vlade Srbije, koristeci se logistickom podrskom vecine predsednika sudova. Ta »trojka« je sudijama zabranjivala uclanjivanje u Drustvo, a clanovima Drustva pretila razresenjem od sudijske duznosti, proglasavajuci ih za »strane placenike«, »neprijatelje«, »nepatriote« i sl.
Uprkos svemu, Drustvo sudija Srbije okupilo je oko 600 clanova, od oko 2400 sudija, koliko ih je tada bilo. Svaki cetvrti sudija bio je clan Drustva, a interes za uclanjivanje je rastao. Zato je pravosudni establisment resio da Drustvu onemoguci rad na svaki nacin i po svaku cenu.
Prilika se ukazala kada je Drustvo promenilo Statut i unelo odredbu da postaje pravno lice, opet u sastavu Udruzenja pravnika Srbije. To je ucinjeno da bi Drustvo otvorilo ziro-racun i primilo finansijska sredstva za program edukacije, koja je odobrilo prethodno Ministarstvo pravde. Kako pravno lice mora biti registrovano, Drustvo je 29. 05. 1998. godine podnelo zahtev za upis u registar. Sekretarijat unutrasnjih poslova u Beogradu je 7. 09. 1998. godine zahtev odbio. Drustvo je podnelo zalbu. Ministarstvo unutrasnjih poslova je 6. 10. 1998. godine zalbu odbilo. Drustvo je podnelo tuzbu u upravnom sporu. Vrhovni sud Srbije je presudom U. 5110/98 od 17. 02. 1998. godine tuzbu odbio. U toj presudi nedostojnoj kulture prava izrazen je stav da se sudije ne mogu udruzivati da bi se zalagali za nezavisno sudstvo, vladavinu prava i pravnu drzavu, vec da to mogu ciniti »samo u vrsenju sudske funkcije, kroz oblike rada predvidjene Zakonom o sudovima i pratecim propisima«. Time je Vrhovni sud negirao sudijama slobodu udruzivanja, koju imaju po Ustavu, negirajuci im i status gradjana, bez kojeg nisu ni mogli postati sudije.
Donosenjem ove presude otpocela je sezona lova na sudije uclanjene u Drustvo. Sezonu je, oktobra 1999. godine, otvorio Balsa Govedarica, izdajuci zapovest predsednicima sudova da od svakog sudije zatraze izjavu da li je clan Drustva, predocavajuci mu da ce biti razresen ako kaze da jeste. U toj sezoni, koja je trajala do juna 2000. godine, »odstreljeno« je tridesetak »kapitalaca« skoro citav Upravni odbor Drustva. I to na nepropisan nacin: bez ucesca Opste sednice Vrhovnog suda Srbije, koja je morala izdati »odobrenje« za odstrel, a nije za to ni pitana.
Kao i u svakom lovu i u ovom je bilo onih koji su »dizali buku«. Seselj je vikao da »clanovima Drustva sudija Srbije nije mesto na sudijskim polozajima jer su instrumentalizovani sa Zapada, jer deluju protiv svoje zemlje, protiv svog naroda«. Jankovic je vriskao da je Drustvo »divlje i nezakonito udruzenje«.
Bilo je i nemih posmatraca. Ravnodusno su cutali: i Vrhovni sud Srbije, i Ustavni sud Srbije, i Savezni sud, i Savezni ustavni sud, i Udruzenje pravnika Srbije, i Udruzenje pravnika Jugoslavije, i pravni fakulteti, i Kopaonicka skola prirodnog prava, i mnoge druge pravne institucije. Cast pravnickoj profesiji i ovoga puta su spasili advokati i njihove komore.
Nesebicnu podrsku Drustvu pruzili su: Beogradski centar za ljudska prava, Centar za unapredjivanje pravnih studija, Liga eksperata, Helsinski odbor, Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava. Podrsku su davala nezavisna javna glasila, narocito: Danas, Nasa Borba, Dnevni telegraf, Republika, Vreme, Glas javnosti, Radio i TV Studio B, Radio B-92, Radio indeks, Medija centar. Davale su je i tadasnje opozicione partije.
Sta je bilo sa Drustvom sudija posle odstrela Upravnog odbora?  Drustvo je vegetiralo zahvaljujuci Ligi eksperata (LEX), nevladinoj organizaciji koju su i osnovale razresene sudije, zajedno sa strucnjacima iz srodnih profesija.
I evo, sada izlazi iz anestezije: oslobodjeno, obnovljeno, omasovljeno, ujedinjeno. U Drustvu ima mesta za sve sudije. I za one koji su doneli presudu da sudije nemaju pravo na udruzivanje. Potpisnik te presude je vec clan Drustva.
Stvari su se, dakle, radikalno izmenile. To pokazuje da se ideja udruzivanja sudija najzad »primila« i u Srbiji. Ali i da je Drustvo sudija radilo ispravno.
A sta je to Drustvo sudija Srbije radilo? Najpre je utvrdilo Program rada, a potom razvilo siroku aktivnost. Za ovu priliku izdvajam: dva savetovanja o nezavisnosti sudstva: jedno u saradnji sa Udruzenjem pravnika Srbije i Udruzenjem pravnika Jugoslavije, a drugo u saradnji sa Udruzenjem pravnika Jugoslavije i Americkim udruzenjem pravnika; raspravu o Nacrtu zakona o sudovima i sudijama, koja je okoncana upucivanjem brojnih primedaba, predloga i sugestija predlagacu (vecina njih je bila usvojena, ali je i Predlog bio povucen, mozda bas zbog toga); okrugli sto na temu »Ima li korupcije u sudstvu«, u saradnji sa Skupstinom grada Beograda; tribinu na temu »Materijalni polozaj sudija«, u saradnji sa Skupstinom grada Novog Sada; dva seminara iz Programa edukacije »Od tuzbe do presude«, jedno u beogradskom Okruznom sudu, drugo u novosadskom Opstinskom sudu; tribinu na temu »Kriza i obnova prava«, u saradnji sa Savetom za saradnju nevladinih organizacija i centrom za unapredjivanje pravnih studija (izlaganja na ovoj tribini objavljena su u istoimenoj knjizi, u redakciji predsednika Upravnog odbora Drustva); dva seminara o sudskoj vlasti, u saradnji sa Forumom za Novu Srbiju Britanskog udruzenja za Srednju i Istocnu Evropu i Evropskim univerzitetom u Budimpesti; tri tribine o polozaju sudstva, u saradnji sa LEX-om, koje su odrzane u Kikindi, Nisu i Beogradu; desetak konferencija za stampu i vise desetina saopstenja za javnost, kojima je Drustvo reagovalo na: politizaciju sudstva, materijalni polozaj sudija, pritiske izvrsne vlasti i politickih partija na sud, marginalizaciju sudstva u postupku izbora sudija, arbitrarnost i privatizaciju u deobi sredstava za stambene potrebe, polozaj sudija i javnih tuzilaca na Kosovu i Metohiji, kritiku ministarske i upravno-sudske vlasti, druge oblike destrukcije sudske funkcije. Ali, i na destrukciju pravnog sistema, usvajanjem nepodnosljivo nepravednih zakona kao sto su: Zakon o univerzitetu, Zakon o javnom informisanju, Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica. I, naravno, na destrukciju same zemlje i zivota u njoj: zbog agresije »milosrdnih andjela« NATO-a, zbog terorizma »naoruzanih Albanaca«, zbog neefikasnosti KFOR-a i UNMIK-a, ali i zbog nasilja nase vlasti nad sopstvenim gradjanima.
S ponosom isticem da je Drustvo sudija Srbije drugog dana »nebeskog« rata reagovalo na NATO agresiju, nazivajuci je pravim imenom i kvalifikujuci je kao »zlocin protiv covecnosti«, a da je sestog dana zatrazilo od nacionalnih asocijacija sudija u zemljama clanicama NATO-a i od Medjunarodne konferencije sudija u Zenevi da se zaloze za prekid agresije na suverenu zemlju.
Drustvo sudija Srbije uziva ugled u svetu a zasluzilo ga je svojim principijelnim drzanjem u saradnji sa: Visokim komesarijatom UN za ljudska prava, Evropskom komisijom, Americkim udruzenjem pravnika Pravna inicijativa za Centralnu i Istocnu Evropu (ABA CEELI); Britanskim udruzenjem za Centralnu i Istocnu Evropu Forum za novu Srbiju; Udruzenjem pravnika Kanade, Medjunarodnom konferencijom sudija u Zenevi.
Drustvo uziva ugled i kod nasih gradjana, a zasluzilo ga je principijelnom borbom za nezavisno i pravedno sudstvo.
Drustvo sudija je imalo cast da njegovu sedmoclanu delegaciju primi njegova svetost patrijarh Pavle, kome je urucen i kaligrafski primerak Kodeksa sudijske etike.
Sta drustvo treba da radi od danas? Nezavisno sudstvo, vladavina prava, pravna drzava, ugled i dostojanstvo sudske vlasti, materijalni polozaj sudija, strucno usavrsavanje sudija bice i dalje mete svih aktivnosti Drustva. Ono ce, dakle, ciljati isto. Ali i drukcije.
Zasto drukcije? Zato sto se sudstvo vise ne deli na sudije i predsednike sudova, na »patriote« i »izdajnike«, na »komuniste« i »antikomuniste«, na »demokrate« i »nedemokrate« i sto se ujedinilo u zajednickom interesu da se oslobodi podanickog duha i politicke skucenosti i odupre svakojakim pritiscima dnevne politike.
Znacemo da smo u tome uspeli: ako sudstvo prestane da bude klasno i postane pravedno, ako sudije prestanu da budu lakeji dnevne politike i postanu apostoli pravne drzave, ako sudska vlast bude oslobodjena kompleksa inferiornosti prema zakonodavnoj i izvrsnoj vlasti i odista postane nezavisna i samostalna. Da bi u tome uspeli moramo se, najpre, suociti sa sobom i svojim grehovima, u danteovskom »Cistilistu« koje ce iz sudstva odstraniti: dresirane, korumpirane, politizovane i kriminalizovane.
Sudstvu, dakle, predstoji kadrovska, profesionalna, strucna, moralna i svaka druga obnova. Drustvo sudija Srbije mora toj obnovi dati najveci moguci doprinos. Uz sve to, clanove Drustva sudija ocekuje da nastave zapocete projekte i otvore nove. Posebnu paznju Drustvo mora posvetiti edukaciji svojih clanova, jer to iziskuje i nase pravo, koje smo zapustili, i evropsko pravo, koje nismo ni upoznali.
Naravno, i dalje ce pratiti stanje u sudstvu i pravosudju uopste, da bi reagovalo na ono sto iritira interese sudija i ciljeve zbog kojih su se udruzili. List Republika je spreman da u svakom broju rezervise cetiri strane za aktivnosti Drustva. Najzad, nastavice da saradjuje sa medjunarodnim organizacijama, u nastojanju da opet bude deo Evrope i sveta.
I svet hoce da saradjuje sa Drustvom i da mu pomogne. ABA CEELI je preuzela organizaciju izborne skupstine a obezbedice prostorne i tehnicke uslove za rad Drustva. Nedavno je Forum za novu Srbiju Britanskog udruzenja za Centralnu i Istocnu Evropu omogucio studijsku posetu Velikoj Britaniji i njenom sudstvu. Pomoc nudi i Fond za otvoreno drustvo.
Ima i drugih gestova podrske.
Hvala svima!

Zoran Ivosevic     
sudija Vrhovnog suda Srbije    

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar