Postovani gosti, drage koleginice i kolege

Broj sudija koji je danas dosao na Skupstinu Drustva sudija dokazuje u kojoj su meri sudije zeljne da ucestvuju u svom strukovnom udruzenju u kojem ce artikulisati i preko kojeg ce ostvarivati svoje zajednicke profesionalne  potrebe i interese, sto do danas, u postojecim uslovima represije, nije bilo moguce.
Skori dogadjaji, nadam se, oznacavaju ne samo kraj jednog mucnog perioda u istoriji Jugoslavije i Srbije nego i kraj agonije pravosudja u Srbiji. U ovoj zemlji decenijama je dominiralo nacelo svrsishodnosti, umesto nacela zakonitosti, koje je upravo za vreme prethodnog rezima dostiglo svoj neslavni vrhunac. Mesto pravnog sistema zauzeo je pravni pragmatizam. Iduci za svojim ciljevima, oligarhija nije zelela da joj bilo sta veze ruke formalnim i apstraktnim pravilima i normama. Zato je izrazavala prezir prema pravu, kao prema praznoj formi i priznavala ga samo onoliko koliko joj je koristilo.
To je dovelo do najgore posledice za pravni sistem jedne zemlje da se taj sistem urusi, raspadne, a zivot odvija mimo i izvan njega. Tako se stvorila sizofrena stvarnost u kojoj su svi za zakonitost (deklarativno), a s druge strane svi smo znali da je zivot nesto drugo, da u njemu postoje interesi, koji se ostvaruju, a postojeci pravni sistem samo postulira neke idealne i nedostizne odnose.
Majstori manipulacije strah su uveli u sudnice, narucivana su ne samo sudjenja, nego i presude. Sudije su dovedene do minimalnih primanja i u ponizavajuci polozaj, jer se verovatno smatralo da se sa siromasnima najlakse upravlja i nesmetano vlada.
Malo je sudija u pravosudju  uspelo da se uspravi i usprotivi takvim metodama, a kada je to neko i ucinio, i zbog toga trpeo, eventualno izgubio posao, vecina sudija je cutala i pravila se kao da se njih to ne tice. To je znak da deo odgovornosti za sopstveni polozaj snose same sudije, koje nisu reagovale ni kada su raspadom Jugoslavije ruseni gradovi, ubijani ljudi i vrseno nezabelezeno etnicko ciscenje.
Da se veci broj sudija odupirao uticajima i zahtevima izvrsne vlasti mozda bi ishod bio drugaciji.
Znacajan deo odgovornosti snose i udruzenja pravnika Srbije i Jugoslavije (tacnije njihova rukovodstva), koja su bili pozvana da stite interese svojih clanova, a Drustvo sudija je bilo kolektivni clan Udruzenja pravnika Srbije, sto to nisu ucinili i tako su posredno doprineli pojacanoj represiji rezima.
U pravosudje Srbije birane su nedovoljno obucene i osposobljene sudije za posao koji je od izuzetnog znacaja. Manipulacijama vlasti i nasom nespremnoscu da joj se suprotstavimo u sudove je izabran jedan broj sudija koji to ne zasluzuju, koji nemaju dovoljno znanja niti digniteta, sto na najgori nacin ugrozava gradjane i njihovu pravnu sigurnost, a bez pravne sigurnosti nijedno drustvo ne moze da bude ni normalno ni harmonicno ni uravnotezeno. Ovo zato sto je potreba za pravdom jedna od temeljnih ljudskih potreba. Zato sudovima predstoji nuzan i hitan zahtev kadrovske obnove.
Dok su se jugoslovenski narodi ubijali i zemlje propadale, svet se razvijao, a pravna praksa i nauka dozivele su razvoj do sada nezabelezen u istoriji, s centralnim mestom koje pripada ljudskim pravima i gradjanskim slobodama. Sve je podredjeno potrebama ne kolektiva, nego pojedinca i mogucnostima njegove realizacije u drustvu. U zemlji velikog siromastva, a bez pravne tradicije, tek treba objasnjavati znacenje tih pojmova, njihovu sadrzinu i smisao. Kao najvecu prepreku promeni treba ocekivati podanicki mentalitet i palanacki duh, nesposoban da formulise i izrazi stav.
Pred nama je ozbiljan posao vracanja poverenja u sudove i sudije. Narednih meseci i godina rad sudova ce s velikom paznjom pratiti ne samo domaca nego i medjunarodna javnost, jer ce od pravne sigurnosti zavisiti ulaganja u privredu, a to znaci da ce od nje zavisiti oporavak zemlje i standard ljudi. Zato je i medjunarodna zajednica, bez cije pomoci ne mozemo izaci iz ove duboke krize i obnoviti drustvo, pravosudje oznacila kao svoj i nas prioritet.
Cilj nastavka rada Drustva sudija i njegova reafirmacija u novim drustvenim uslovima i svetskom okruzenju, u ambijentu demokratske Srbije sa novim materijalnim polozajem sudija za koji cemo se boriti i izboriti, je da se promeni nivo pravne svesti, da se afirmise zakonitost i pravicnost i obezbedi postovanje ljudskih prava i sloboda, da se izvrsi reforma i reorganizacija pravosudja, obezbedi nezavisno i nepristrasno sudstvo sto mene ispunjava nadom i ocekivanjem za skoro ukljucivanje u medjunarodnu zajednicu, u kojoj je nase prirodno mesto.