»Sve sudije da sude po zakoniku, pravo, kako pise u zakoniku,
a da ne sude po strahu od carstva mi.«
Clan 172 Dusanovog zakonika iz 1354. godine

Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene cinjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ogranicenja i tako da ne podleze spoljnim ili unutrasnjim uticajima, podsticajima, pritiscima, pretnjama, intervencijama, neposrednim ili posrednim, sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga.

Sudija treba da svakom prizna ono sto mu pripada, u jednakom postupanju sa jednakim stvarima, u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti i u postupanju prema drugome kao prema sebi.

Sudija treba da vrsi svoju duznost strucno, savesno, nepristrasno, objektivno, marljivo, efikasno i kulturno, vodeci racuna o redosledu prijema predmeta i njihovom znacaju, odnosno karakteru.

Sudija treba da bude slobodan u odlucivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici, centrima moci, javnom mnenju, predrasudama, iskusenjima, porocima, strastima, privatnim i porodicnim interesima i drugim unutrasnjim i spoljnim uticajima.

Sudija mora da odoleva pretnjama, ucenama i drugim nasrtajima na njegovu licnost i njegov integritet.

Sudija treba da se uzdrzava od svakog postupka koji je nedolican ili ostavlja takav utisak, kao i od postupka koji izaziva podozrenje, podstice sumnju, slabi pouzdanje ili na drugi nacin narusava poverenje u sud i njegovu objektivnost.

Sudija ne sme da sudi ostvarujuci ili ocekujuci bilo kakvu korist za sebe ili drugog.

Sudija mora da bude posvecen pozivu, pa ne moze obavljati drugu duznost, sluzbu ili posao, ako time narusava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost sudske vlasti.

Sudija moze imati svoje politicko ubedjenje, ali se mora uzdrzavati od neprilicne politicke aktivnosti i ne sme dopustiti da politika utice na sudsku odluku.

Standardi za eticko ponasanje sudija utvrdjeni ovim kodeksom treba da postanu filozofija i nacin zivota svih sudija.

predsednik Drustva sudija Srbije
dr Zoran Ivosevic