Broj 262
Pravosudje

Reagovanja

Drustvo sudija Srbije prati sva zbivanja koja uticu na ostvarivanje njegovih ciljeva i reaguje ako za to postoje ozbiljni razlozi. To najcesce cini saopstenjima za javnost, izjavama i javnim apelima. Evo nekih

*

»Obavestavamo javnost da je Drustvo sudija donelo odluku o saradnji sa asocijacijama iste vrste iz sveta, koje su nevladine, nepoliticke i nestranacke i da je ta saradnja na strucnom planu vec pocela« (5. 06. 1998).

*

»Nismo presrecni sto je za novog ministra pravde izabrana osoba cije je ime Dragoljub Jankovic. Verujemo da ni on nije presrecan sto mi postojimo. Ipak, Drustvo sudija ce sa ministrom saradjivati, jer je to u interesu pravosudja« (6. 05. 1998).

*

»Drustvo sudija Srbije duboko je uznemireno najavljenom mogucnoscu da prestizni Pravni fakultet u Beogradu ostane bez velikog broja uglednih profesora i saradnika. Apelujemo na Vas, dekana Pravnog fakulteta – coveka od moci, da ulozite znanje i strucni autoritet u cilju iznalazenja resenja i zadrzavanja nastavnika i saradnika na fakultetu.
Svima je jasno da su dosadasnje podele i odlazak profesora sa fakulteta generacijama donosile samo gubitak, a studente olako lisavale uglednih profesora i njihovih znanja. Nijedan fakultet ne bi mogao nadoknaditi odlazak tako velikog broja iskusnih pedagoga i strucnjaka.
Upravo zato, nadamo se, da cete Vasu odluku razborito meriti kriterijumom dobra za Pravni fakultet, buduce generacije i ovu zemlju« (16. 09. 1998).

*

»Drustvo sudija Srbije ne moze, i nece, da ostane ravnodusno pred sve ucestalijim i grubljim nasrtajima uredbi Vlade Republike Srbije na ustav i zakon. Uredba o posebnim merama u uslovima pretnji NATO-a vrsi agresiju na ustavnu slobodu stampe i drugih vidova javnog obavestavanja, i na ustavno pravo svojine organizacija javnog informisanja nad sredstvima rada.
Ona Republickom ministarstvu za informisanje omogucuje uzurpaciju nadleznosti Savezne skupstine, odnosno Savezne vlade, kao i nadleznosti sudova, koji pod odredjenim uslovima jedino mogu uskratiti rasturanje stampe i sirenje drugih obavestenja.

Radio Index i listovi Dnevni telegraf i Danas vec su postali zrtve te agresije, ali jos sutra to mogu postati i sva druga javna glasila koja se ne pridrzavaju uredbe da bi se pridrzavala ustava i zakona. Izopaceno stanje u oblasti informisanja preti opstim bespravljem i zato trazimo da se ova zlocudna uredba odmah stavi van snage« (16. 10. 1998).

*

»Vlada Republike Srbije, u svom hijerarhijskom hegemonizmu, nametnula je Narodnoj skupstini i gradjanima Srbije Zakon o javnom informisanju koji je vec postao cuven po protivustavnim cenzorskim zabranama i kaznama. Iako Ustav Srbije u clanu 46, stav 6, ne dopusta cenzuru stampe i drugih vidova javnog informisanja, osim u slucaju kad se odlukom suda utvrdi da postoje Ustavom utvrdjeni uslovi za sprecavanje rasturanja stampe i sirenja drugih obavestenja, Zakon o javnom informisanju je, clanom 27, uveo opstu zabranu stranih radio-televizijskih programa politicko-propagandnog karaktera.
Iako Ustav Srbije, u clanu 12, stav 4, insistira na sudskoj zastiti sloboda i prava koje zajemcuje, Zakon o javnom informisanju je protivpravno lisio osnivace, izdavace i odgovorne urednike javnih glasila sudske zastite, prepustajuci ih prekrsajnim organima koje obrazuje, imenuje i razresava Vlada. Njenim uticajem se jedino i moze objasniti sto su vlasnik i odgovorni urednik Evropljanina kaznjeni za prekrsaj koji nije bio propisan u vreme izvrsenja.
Taj prvi korak u primeni novog Zakona o javnom informisanju zastrasuje ne samo visinom izrecene novcane kazne, nego i nacinom njenog izvrsenja. Gusarski prepad u kisnoj noci nedeljnog odmora izaziva stravicne asocijacije na vreme nasilja i bezakonja.
Ne razumemo izvrsnu vlast koja je toliko zaneta naplatom cenzorskih kazni po prvostepenim resenjima prekrsajnih organa, a istovremeno toliko ravnodusna prema naplati rekvirirane dinarske i devizne stednje po pravosnaznim sudskim odlukama. Drustvo sudija Srbije, zabrinuto za sudbinu pravne drzave i buducnost sudstva, zahteva da se neustavne odredbe Zakona o javnom informisanju odmah stave van snage« (2. 11. 1998).

*

»Narodna skupstina je, opet po hitnom postupku, donela Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica. Javnosti je objasnjeno da je to ucinjeno radi povecanja niskih plata sudija, zbog kojih su u riziku korupcije. Medjutim, pravi razlog donosenja ovog zakona je bezobzirno povecanje plata predsedniku i funkcionerima Narodne skupstine i predsedniku i clanovima Vlade (za koje nije receno da su u istom riziku), kao i uvodjenje privilegija za predsednika Republike, predsednika Narodne skupstine i predsednika Vlade. U celom ovom poduhvatu sudije su bile neduzni autsajderi pogodni za manipulisanje. Njihove plate su bile i ostale najnize medju svim izabranim licima. Drustvo sudija smatra da ovaj zakon prezire ne samo sudije, nego i sve gradjane koji dele sudbinu osiromasenog naroda. Zato i trazi da ga Narodna skupstina stavi van snage. Po hitnom postupku« (24. 12. 1998).

*

»Potpredsednik Vlade Srbije g. V. Seselj ovih dana preko TV Palma najavio je donosenje novog Zakona o sudovima uz otvorenu pretnju da ‘i tamo moramo uvesti red’. Drustvo sudija i demokratska javnost Srbije dobro znaju da najava ‘zavodjenja reda’ u sudovima moze znaciti samo udar na ustavnu nezavisnost i samostalnost sudova i sudija i na ustavnu slobodu sudija na strukovno udruzivanje. Drustvo sudija Srbije i postoji zato da se javno bori za vladavinu prava, za zakonitost i odgovornost, sto ocigledno veoma smeta g. Seselju. Ta pretnja svakako znaci i najavu razresenja svih sudija i njihov ponovni izbor uz primenu poznatog principa moralno-politicke i partijske podobnosti. Upozoravamo da bi takvo zakonsko resenje bilo protivustavno, jer je Ustavom Srbije zagarantovana stalnost sudijske funkcije.
Drustvo sudija sa ogorcenjem i indignacijom odbacuje grube klevete g. Seselja na racun svih sudija, a posebno clanova Drustva sudija Srbije i dvojice licno pomenutih sudija, da deluju protiv svoje zemlje i naroda i da su korumpirani. Zbog iznetih kleveta Drustvo sudija ce protiv g. Seselja podneti krivicnu prijavu« (5. 02. 1999).

*

»NATO je u vreme mira otpoceo neobjavljeni nocni rat protiv Jugoslavije. Agresori, predvodjeni Amerikom, zlocinom protiv covecnosti, unistavaju zivote i ljudska prava gradjana Srbije i Crne Gore, gazeci medjunarodno pravo i svetski mir. Sporazum koji silom hoce da nametnu ne bi, zbog odsustva slobodne volje, mogao pravno opstati ni kad bi bio iznudjen.
Drustvo sudija Srbije izrazava gnusanje nad ovakvim nacinom zavodjenja planetarnog reda i trazi da nasilje nad jednom suverenom zemljom, osnivacem i clanom Organizacije ujedinjenih nacija, odmah prestane« (26. 03. 1999).

*

»Drustvo sudija Srbije poziva sve nacionalne asocijacije sudija zemalja clanica NATO-a i Medjunarodnu konferenciju sudija u Zenevi da se zaloze kod svojih vlada kako bi se odmah prekinula agresija NATO-a protiv Jugoslavije – suverenog clana i osnivaca Ujedinjenih nacija« (30. 03. 1999).

*

»Clanovi Drustva sudija Srbije su i u ratnim iskusenjima pokazali da su dostojni poziva kojim se bave: javno su osudili NATO agresiju jos u njenim prvim danima, uputili su apel Medjunarodnoj konferenciji sudija i nacionalnim asocijacijama sudija NATO zemalja trazeci da se zaloze za prekid bombardovanja, savesno su izvrsavali radne i vojne obaveze i u svemu drugom delili sudbinu naroda u cije ime sude. Niko od njih nije se nasao medju javnim funkcionerima kojima su zaplenjena sredstva u inostranim bankama. Sudije nemaju sredstva ni u nasim bankama, pa jedva prezivljavaju od neredovne i smanjene plate koju im odredjuje Vlada. U najtezem polozaju su sudije na Kosmetu, jer su ostali bez posla a i zivoti su im u opasnosti. Drustvo predlaze da se dnevnice solidarnosti zaposlenih u pravosudju usmere prema zaposlenima u sudovima i tuzilastvima na Kosovu, bez ikakvog uslovljavanja i bez obzira gde se oni trenutno nalaze.

I u ovakvoj situaciji, Drustvo sudija brine o pravnom poretku zemlje. Zato i trazi da izvrsna vlast bez oklevanja saopsti da je rok vaznosti ratnih uredbi istekao danom prestanka ratnog stanja i da gradjani vec sada mogu uzivati sve ustavne slobode i sva ustavna prava u punom obliku« (9. 07. 1999).

*

»Drustvo sudija Srbije izrazava duboku zabrinutost zbog naglog pogorsavanja politicke i ekonomsko-socijalne situacije u zemlji i medjunarodnog polozaja SR Jugoslavije, posebno Srbije. U tom pogledu, narocito je opasna politicka i bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji, gde su zivoti, licna i imovinska sigurnost Srba izlozeni svakodnevnim zlocinima albanskih teroristickih bandi zbog neefikasnosti snaga KFOR-a i njihovog krajnje neodgovornog odnosa u pogledu zastite drzavne granice SRJ prema Albaniji.
Istovremeno, politicka i ekonomska situacija u Srbiji posle velikih ljudskih zrtava i ratnog razaranja privrede svakim danom postaju sve teze i opasnije i prete masovnim socijalnim nemirima i politickim sukobima. Sve ove pojave dodatno pogorsavaju ionako krajnje nezadovoljavajuce stanje zakonitosti i odgovornosti u drzavi, podsticu sirenje kriminala i drugih vidova protivpravnog ponasanja.
Prema misljenju Drustva sudija, izlaz iz dramaticne unutrasnje drustvene situacije, pogotovo zbog medjunarodne ekonomske i politicke blokade nase privrede i vlasti, nije u pojacavanju mera drzavne represije prema nosiocima politickog nezadovoljstva, niti u bilo cijem pokusaju nasilnog rusenja ustavnog poretka, jer bi to imalo tragicne posledice. Resenje treba hitno traziti u postizanju politickog konsenzusa vlasti i opozicije i najvaznijih drustvenih institucija, pre svega Srpske pravoslavne crkve, u cilju brzog i efikasnog izlaska drzave i privrede iz duboke krize i medjunarodne izolacije. Takav politicki dogovor, ciji bi rezultat bio formiranje prelazne vlade strucnjaka sa vremenski ogranicenim i precizno utvrdjenim mandatom, bio bi legalan i legitiman, otvorio bi vrata prema svetu i vodio mirnom izlasku zemlje iz sadasnje duboke krize, koju aktuelna izvrsna vlast, ocigledno, ne moze resiti« (30. 07. 1999).

*

»Predsednistvu Udruzenja pravnika Srbije i Jugoslavije
Drustvo sudija Srbije osnovano je 24. juna 1997. godine, kao jedno od sesnaest drustava u sastavu Udruzenja pravnika Srbije. Drustvo je, medjutim, izlozeno najgrubljim nasrtajima pravosudnog establismenta koji mu osporava cak i kolektivno clanstvo u Udruzenju pravnika Srbije. Najmanje sto mozete uciniti za svoje drustvo je da kazete istinu. A vi, u neobjasnjivoj ravnodusnosti, cutite.
Pozivamo vas da se oglasite i istinom pomognete Drustvu sudija Srbije da opstane.
S postovanjem, dr Zoran Ivosevic, predsednik Upravnog odbora« (2. 12. 1999).

*

»Drustvo sudija Srbije poziva sve svoje clanove, ostale sudije, javne tuzioce i njihove zamenike da izadju iz stanja rezignacije i daju pun doprinos demokratskom preobrazaju drustva, zalazuci se za: ponistavanje protivustavnih i nezakonitih odluka o razresenju sudija; ponistavanje nezakonitih odluka o izboru sudija po politickom i partijskom kriterijumu; razresenje predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra pravde u Vladi Srbije, zbog krivotvorenja rezultata izbora, politicke korumpiranosti, narusavanja nezavisnosti sudske vlasti, nestrucnog i nesavesnog obavljanja duznosti, necasnog zivota; prevremene izbore u Republici Srbiji; hitno donosenje novog zakona o sudovima (ciji je model vec pripremljen); konstituisanje nove sudske vlasti u kojoj nece biti mesta za zavisne, korumpirane i kompromitovane sudije.
Drustvo sudija Srbije ce, u skladu sa ovakvom orijentacijom zahtevati: odgovornost predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra pravde, oslobadjanje sudova od sudija koji su osramotili sudsku funkciju, imenovanje nove republicke izborne komisije, hitnu suspenziju predsednika Vrhovnog suda Srbije i druge mere neophodne da se obezbedi funkcionisanje sudske vlasti u skladu sa Ustavom« (12. 10. 2000).

*

»Sudije Srbije su se na nedavnoj sednici Skupstine svoje staleske organizacije ujedinile u zajednickom interesu da se oslobode podanickog duha i politicke skucenosti. Zato se vise nece deliti na: sudije i predsednike sudova, patriote i nepatriote, domace i strane placenike, komuniste i nekomuniste, demokrate i nedemokrate. Tako ujedinjeni moci ce da se jos energicnije zaloze za nezavisnu sudsku vlast, vladavinu prava, ugled i dostojanstvo suda i bolji materijalni polozaj sudija. Ali i za kadrovsku, profesionalnu, strucnu i moralnu obnovu sudstva, u kojem nece biti dresiranih, depersonalizovanih, politizovanih, korumpiranih i kriminalizovanih.
Drustvo sudija je istupilo iz udruzenja pravnika Srbije i Jugoslavije, koja nisu pruzila profesionalnu podrsku sudijama razresenim samo zato sto su bili njegovi clanovi. Celnici tih udruzenja ostali su bez ‘ciste misli’ i moralnog stava u kopaonickoj magli velikih reci o umnosti prava i culnosti neprava, isusenih na promaji retorickih egzibicija.
Drustvo sudija se obraca sebi i sudstvu. Nedavno je njegovu petoclanu delegaciju primio ministar pravde Srbije i izrazio razumevanje za namere Drustva u njegovoj daljoj aktivnosti. Sa zadovoljstvom isticemo da je ministar dao punu podrsku opravdanim zahtevima clanstva da materijalni status sudija postane srazmeran znacaju sudske funkcije« (9. 05. 2001).

 
© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar