Broj 262

Hronika

Pocast Vesni Pesic

U nemackom gradu Eslingenu 6. maja Vesni Pesic je urucena nagrada 
»Teodor Heker«

Naklon pred srpskom Jovankom Orleankom

Eslingen: Vesni Pesic urucena nagrada Teodor Heker Ponosna na demokratsku revoluciju
Recima »Nikad vise!«, strasnim odbijanjem sile i rata, zavrsila je Vesna Pesic svoj govor. Pre toga joj je urucena nagrada Teodor Heker grada Eslingena za politicku hrabrost i doslednost. Laudator Peter Mirosnikof hvalio je angazovanu zenu kao znacajnu i hrabru politicarku, kao neku vrstu srpske Jovanke Orleanke, koja se uvek smelo angazovala okrenuta buducnosti za ljudska prava.
Nagrada Teodor Heker, dotirana sa 10 000 maraka, juce je u dobro posecenoj Gradskoj hali Eslingena po sesti put dodeljena. Vesna Pesic, rodjena 1940, postala je bogatija ne samo za jednu nagradu, vec i za godinu dana, jer je tog dana imala rodjendan.

Eslingen Zeitung, 7. maj 2001.


Nagrada je dobila ime po coveku koji slovi za duhovnog oca nemackog otpora protiv Hitlera. Teodor Heker (Theodor Haecker), umro 1945, redaktor, filozof i katolicki mislilac. Znacajan po tome sto je rano spoznao opasnosti nacionalsocijalizma. Za vreme nacionalsocijalizma bilo mu je zabranjeno da javno nastupa i objavljuje. Ali, njegove dnevnicke beleske i druge krisom pisane tekstove su mladi, prema rezimu kriticki raspolozeni ljudi prepisivali i slali cak vojnicima na front. Uticao je jako npr. na minhenski krug otpora »Bela ruza«. Njena danas najpoznatija clanica Sofi Sol (Sophie Scholl) napisala je posle jednog njihovog susreta: »To su bili sati puni utisaka. Njegove reci padaju polako kao kapi koje covek pre toga vidi kako se prikupljaju i padaju u to ocekivanje posebnom tezinom. On ima veoma smireno lice, pogled kojim kao da gleda unutra. Niko me jos svojim izrazom lica nije ubedio kao on«. Heker je bio u kontaktu sa poznatim misliocima svoga vremena. Maksima hriscanskog humaniste, koji inace nije svodljiv ni u jedan sablon. Po njemu, inteligentni ljudi nisu nikada smeli da nasednu nacistima, o kojima je predocavao: »Ako se ljudi vise ne boje da kazu nesto pogresno, onda se uskoro vise nece bojati da ucine neku nepravdu«.
 

Peter Mirosnikof
Dame i gospodo,
uvazene ekselencije, postovani gospodine gradonacelnice, uvazeni casnici i draga Vesna Pesic. Vama danas upucujem dvostruku cestitku. Prvu za rodjendan a drugu povodom danasnjeg odlikovanja koje Vam se dodeljuje kao znacajnom i odvaznom srpskom politicaru. Jos krajem 60-ih godina ste na opozicionoj sceni i u intelektualnim krugovima Beograda predstavljali neku vrstu srpske Jovanke Orleanke, nastupajuci kriticki i energicno protiv Titovog rezima, naoruzani strastvenim temperamentom i okrenuti ka buducnosti. Od tada, sloveci za advokata ljudskih prava i demokratije, Vesna Pesic je dobila vise medjunarodnih priznanja da bi 1997, kao sto je poznato, bila nominovana i za Nobelovu nagradu za mir. Predsednik Klinton ju je odlikovao u ime Americke fondacije za demokratiju, dodeljeno joj je Averel Hariman priznanje, norveski Helsinski komitet joj je dodelio Saharovljevu nagradu, a to isto je ucinila i fondacija koja nosi to ime.


Heker, Teodor Eberbah (Hoenloekrajz) 4. jun 1879, Usterbah kod Augzburga 9. april 1945, nem. filozof. pisac, esejist i kulturni kriticar. Pod uticajem Dz. H. Njumena prelazak u katolicanstvo. Njegovi radovi ciljaju na izgradnju (egzistencijalnih) pozicija »hriscanske filozofije« pri razmatranju problema sadasnjice; interpretacije i prevodi, izmedju ostalog, dela Kjerkegora, Njumena i Vergilija. Kao protivniku nacionalsocijalizma zabranjeno mu je javno istupanje 1936, a 1938. i objavljivanje. Dela: Hriscanstvo i kultura (1927), Vergilije, otac okcidenta (1931), Pojam istine kod Serena Kjerkegora (1932), Hrist i istorija (1935), Duh covekov i istina (1937), Dnevnici i nocnici 193945 (izd. 1947). 

U traumaticna secanja Vesne Pesic, tokom njenog politickog angazmana, svakako spada hapsenje i zatvaranje zbog jednog ilegalnog mitinga podrske poljskom pokretu Solidarnost, kao i mnogo svezije secanje na zimske proteste 1996/97. kada ju je Miloseviceva policija surovo pretukla, kao jedinog od troje politickih vodja opozicionog pokreta Zajedno. Svima onima koji su poznavali prilike u nekadasnjim socijalistickim zemljama poznato je kolika je hrabrost bila potrebna da bi se svojevremeno ucestvovalo u osnivanju beogradskog Helsinskog komiteta, Evropskog pokreta, Komiteta za slobodu govora i ukidanje smrtne kazne, koliko je nepopularno bilo biti clan UJDI-ja. I danas se divim Vasoj smelosti zbog osnivanja Centra za antiratnu akciju, upravo u trenutku kada je Milosevic udario na Hrvatsku. »Mi u tome necemo ucestvovati, na nas ne mozete racunati!« porucivali ste tada. I cvece za vojnike. »Defetizam i izdaja«, glasile su optuzbe rezimskih medija. Secam se vecernjih pomena u Beogradu za poginule na obe strane, uz svece. Secam se crnog flora i zutih traka protiv diskriminacije i rasizma. Secam se jednog rok koncerta za mir, sa 50 000 okupljenih u Beogradu usred ratne histerije. Vesna Pesic je trazila i uspostavila kontakt sa pacifistima iz Sarajeva, upucivala javne proteste zbog razaranja Vukovara, zbog granatiranja Dubrovnika, bisera Jadrana, od strane Jugoslovenske armije, telefonski pretila generalu Perisicu, tadasnjem vojnom zapovedniku u Mostaru, da ni slucajno ne dejstvuje po stambenim naseljima u kojima su se navodno skrivali dezerteri. Narocito je imponovao njen pokusaj da kao sociolog, naucno argumentujuci, jos tokom rata traga za resenjima i nudi modele za resavanje etnickih sukoba. U posebnom secanju mi je ostala akcija »Most« u kojoj su psiholozi odlazili u preko 600 skola, tematizujuci toleranciju i pomirenje, uceci decu kulturi politickog ophodjenja.
Nakon kradje Milosevicevog rezima posvetila se »prosvetiteljskom radu«, priblizavajuci gradjanima Srbije, njihova ustavom zagarantovana politicka prava.
Vesna Pesic je bila prva i do sada jedina Srpkinja na celu jedne partije, njenog Gradjanskog saveza, jedne male ali veoma intelektualne i tada najaktivnije opozicione partije. Samo se Vesna Pesic u srpskom parlamentu svojevremeno usudila da pita ko je taj Arkan zaista, da li se zna za njegovu kriminalnu proslost i za zlocine koje je pocinio kao covek, koga je Milosevicev rezim proglasio za junaka, da bi ga kasnije, po svemu sudeci kao nekog ko mnogo zna, i fizicki uklonio.
Moje odocnelo priznanje i zaljenje, postovana gospodjo Pesic, sto Vam jos u vreme pokreta Zajedno, televizija koju predstavljam i ja licno, nismo posvetili i ukazali vise casti.

Misli Teodora Hekera
O polozaju hrabre zene prema velikoj masi, koja je ne razume

»Bog nije stvorio coveka kao narod, vec kao inidividuu. Mogucnost napretka unutar zajednice i uopste covecanstva vezana je za individualno. Povremeno, cesto tragicno odvajanje individue od njegove zajednice uslov je napretka.«

O diktaturama
»Bitak modernih diktatura je spona jednodimenzionalnog, povrsnog misljenja sa nasiljem i terorom« (Dnevnici i nocnici, avgust 1940).

O duhovnom redu
»Ako je moj cilj da mislim istinito, onda mi je svejedno kada patriote kazu da ne mislim nemacki« (DiN, januar 1941).



Nesto zajednicko izmedju Vesne Pesic i Teodora Hekera, pisca, redaktora i katolickog mislioca, svakako postoji. Teodor Heker ovde slovi za duhovnog oca protiv nacionalsocijalizma. Duboko ukorenjen u veri, strasno tragajuci za istinom, Heker je vrlo rano spoznao kakva nesreca se sa nacistima nadvija nad Nemackom. Heker je, nazalost, bio u zabludi, verujuci da inteligentni ljudi ne mogu da upadnu u zamke ekstremizma. Osecao je gadjenje prema Hitleru, bezgranicni prezir, jasno videci svu sudbinu propasti koja ce zadesiti Nemacku pod njegovim vodjstvom. Vesna Pesic je bila posvecena upravo izgradnji gradjanske svesti, propagiranju vrednosti gradjanskog drustva. »Pun nacionalni identitet se ostvaruje preko demokratije i ljudskih prava«, govorila je. Ako toga nema, onda nije dostignut nacionalni razvoj u punom smislu, onda mozemo da budemo samo »etnos« ili ono sto zovemo »narod«, ali ne i nacija, koja je istovremeno i politicka zajednica ravnopravnih gradjana. Zastupajuci ovakve ideje Vesna Pesic je, naravno, dugo bila u manjini u Srbiji, ali je postovanje koje zbog toga zasluzuje utoliko vece.

Vesna Pesic

Dragi prijatelji, drage gradjanke i gradjani Eslingena,
Hvala Vam na nagradi koju mi je dodelio Vas velicanstveni grad. Ova nagrada koja nosi ime Teodora Hekera i koja mi se dodeljuje ove, 2001. godine, za mene je velika cast. Ali ja sam svesna da me nagradjujete nagradjujuci ujedno mnoge srpske gradjanke i gradjane koji su se 5. oktobra 2000. sakupili ispred jugoslovenske skupstine. Oni su bili odlucni da poloze svoj zivot za slobodu i demokratiju. I ja sam toga dana stajala ispred Skupstine. Stajala sam usred jedne mase ljudi i svi smo bili ispunjeni nadom da ce doci do promene i dugo ocekivanog oslobodjenja od jedne vlasti koja je mnogim nacijama a i Srbima nanela velike patnje. To je konacno bio cas oslobodjenja. 
Nas sadasnji polozaj je paradoksalan. U poslovicno zaostalim balkanskim zemljama sada imamo postmoderne tvorevine kao sto su Bosna i Hercegovina koje se odrzavaju samo uz prisustvo medjunarodne vojne sile. Svi znamo da je to samo privremeno resenje, a ne stvarno resenje problema. Za zaustavljanje destabilizacije balkanskih zemalja i za stvaranje osnove za stvarnu stabilnost, Evropa mora da pomogne da integrise svoje zapostavljeno predvorje. Evropa mora da se aktivira u regionu novim idejama o integraciji i razvoju. Po meni, citav region mora uskoro da bude integrisan, a regionalni razvoj i saradnja intenzivno unapredjivani. Ako nema jasne integracione politike, moramo ubuduce da racunamo na dogadjaje koji su u suprotnosti sa emfaticnim nastojanjem Evrope na odrzanju multietnickih struktura. ... Etnicki sukobi popustaju samo onda kada su nadjeni drugaciji zajednicki ciljevi i kada se dosegne rastuci privredni napredak. Osiromaseno stanovnistvo zapadnog Balkana postaje sve vise leglo nasilne nestabilnosti i nemira. Jos vise usitnjavanja i jos vise bede ne moze da bude odgovor. Paznja mora da se koncentrise na zajednicke interese i prednosti integracije. Proces popustanja izmedju Srba i Albanaca nije nemoguc u novoj integrativnoj politici. Mora da se izgradi zajednicki put koji od balkanske periferije brzo vodi ka rastucoj integraciji. To je po mom cvrstom uverenju jedini moguci put da bismo se otrgli od nasilja i ratova. To je jedini put koji bi znacio »nikada vise«.



Kao borac za ljudska prava i pacifista, ona je mnogo rizikovala, kao sto je mnogo rizikovao i covek cije ime ova nagrada nosi. Teodoru Hekeru je za vreme nacionalsocijalizma bilo zabranjeno da javno nastupa i objavljuje. Ali njegove dnevnicke beleske i drugi krisom pisani tekstovi sluzili su kao inspiracija nemackim pokretima otpora, kakav je, primera radi, bio minhenski pokret otpora »Bela ruza«.
Borac Vesna Pesic je, naravno, primala udarce, dozivljavala padove i razocaranja. Najbolnije politicko iskustvo i razocaranje bio je raspad koalicije Zajedno, do kojeg je doslo zbog rivaliteta, a zatim i otvorenog neprijateljstva izmedju njena dva saborca, Draskovica i Djindjica. Najvise od svega je bole izneverena ocekivanja tolikog broja mladih ljudi koji su u tih nekoliko zimskih meseci s kraja 96. i pocetka 97. ucestvovali u svakodnevnim protestima.
Vasa biografija predstavlja neku vrstu alternativne istorije borbe za ljudska prava i demokratiju u Srbiji.

prevod Dusan Glisovic             

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar