Dame i gospodo,
ova izlozba bi se mogla posmatrati i kao nastavak slicne izlozbe koju smo, povodom desete godisnjice Republike, aprila 1998. godine, otvorili u Paviljonu Veljkovic. Ta izlozba se zvala »Skriveni delovi istorije«, a ova »Otkrivanje skrivenog«. Tada smo hteli da porucimo da postoje od javnosti skriveni i skrivani delovi nase novije istorije, da postoje dogadjaji i akteri o kojima se malo zna, cije se postojanje i delovanje gotovo sistematicno precutkuje i zaobilazi, potcenjuje ili stigmatizuje. Sasvim je sigurno da je i Republika spadala u takve projekte i pojave.
Smatrali smo svojom gradjanskom i profesionalnom obavezom da od zaborava i eventualnih nepotpunih ili rdjavih rekonstrukcija sacuvamo onaj na margine potisnuti deo drustvenog zivota, u kojem su se mogli prepoznati kako manje ili vise snazni cinioci otpora, tako i individualno ili organizovano promovisanje kulturnih vrednosti, sto se, s obzirom na uskracene nam osnovne slobode, pojavljivalo kao jedna »kultura otpora«.
Izlozba »Otkrivanje skrivenog« trebalo bi da javnosti, na dokumentaristicko-vizuelan nacin, u formi jednog rezimea, prikaze upravo tu »kulturu otpora« koja je ovde postojala paralelno sa jednim diktatorskim rezimom. Nije tesko shvatiti da je u ovoj zemlji tokom prethodnih desetak godina svako drzanje do ljudske i profesionalne casti bilo nekakav vid otpora. Nastojali smo da za sve nase teme dobijemo najbolje i najkompetentnije autore, ali i da, koliko je to bilo u nasoj moci, promovisemo i tako podrzimo sve one drustvene aktere koji su zastupali i branili osnovna ljudska prava, od prava na zivot do prava na slobodu misljenja i izrazavanja bez kojeg je, zaista, nezamisliva razvijenija kultura. U teskom vremenu koje je, nadajmo se, zauvek iza nas, imali smo mnoge mogucnosti da se osvedocimo u vaznost dinamike u odnosu izmedju civilizacije i kulture.
Za one koje ce zanimati kakvo je bilo to vreme, verujem da ce nasa izdanja i celokupna Bibliografija koju smo upravo objavili biti koristan izvor za istrazivanje, a za buduce generacije politicara, novinara, naucnika ali i umetnika upozorenje i podsticaj. Upozorenje da je u savremenom svetu tesko razvijati kulturu u uslovima straha za zivot ili prezivljavanje, ali da se i tada nekako mora smoci snage da se plamen kulture sacuva i prenese do situacije vecih sansi za njen razvoj. Imperativ »opsteg dobra« okupio je blizu dve hiljade ljudi koji su dali svoj autorski doprinos u nasem listu, ali i nase verne citaoce i postovaoce u jedan veliki tim koji je pokusao da otvorenih ociju prezivi jedan od najtezih perioda u istoriji srpskog i drugih naroda bivse Jugoslavije, ali i da iz toga izadje razumevajuci sta se u stvari dogadjalo.

»Nalog vremena« je, medjutim, pred nas postavljao i zahtev da ucestvujemo, a ne samo da opisujemo i analiziramo. Tako smo morali biti i ucesnici i svedoci i hronicari, ali smo pokusavali (to je cak bio i pretezni deo nasih umnih napora), da spoznajemo i analiziramo. Mi smo, ipak, to radili u »paradoksu egzistencije«, pa ce sve ove nabrojane aspekte nasih aktivnosti objektivno procenjivati tek oni koji nece imati taj problem.
Ono sto je, verujem, nas veliki tim tesko mogao planirati i nepunih godinu dana unazad, jeste da ce se nasa svecanost odrzati na ovom mestu, u Narodnom pozoristu, a mozda i da ce, uopste, biti nekakve svecanosti.
Danas, kada Evropa slavi dan svoje slobode kao Dan Evrope, imamo dobre razloge da se osetimo kao deo slobodne Evrope, a ovom izlozbom i citavim ovim dogadjajem koji smo nazvali »Moc i nemoc kulture« zeleli smo da javnosti prikazemo nase, duze od dvanaest godina, napore da se evropska ideja slobode kroz gradjansko samooslobadjanje i borbu protiv straha, mrznje i nasilja odrzava i u epohi u kojoj su stotine hiljada ljudi na ovim prostorima izgubile zivot. Podrzavajuci kulturu otpora, znanje i kreativnost, nekako smo docekali i jedan ovakav dan. Hvala Narodnom pozoristu sto nam je omogucilo da mi i nasi autori, gosti i prijatelji, Dan pobede, slobode i Evrope provedemo na ovako lep nacin.