Naucnici su dokazali da ljudi koji se oboruzaju pozitivnim mislima zive duze i srecnije. Vele da se dobra energija pozitivnih misli nekim zakucastim putevima prenosi i na celijski nivo.
U vreme Milosevicevog rezima moja porodica bila je osudjena sa sporu i dugu egzekuciju. Zivljenje u Srbiji za nas je postalo opasno po zivot. Ali, zena i ja naoruzali smo se »pozitivnim mislima« i uz njihovu pomoc uspevali da pobedimo negativan finansijski saldo. I slusali smo jedan bend koji je pevao »proci ce i njihovo«.
I pored kljukanja »pozitivnim mislima« ja i zena smo se pred kraj Miloseviceve ere razboleli (konacno, rekli su Tamo Negde). Ipak, nastavili smo da se kljukamo »pozitivnim mislima«. Koje su nam govorile kako ce nam biti lasno i krasno, bajno i sjajno u dolazecoj, plavetno plavecoj, isceliteljskoj demokratiji.
Odjavna spica dedinjskog tirancica istekla je. Obreli smo se u dugo cekanoj, prorokovanoj IDjINDjI-BIRINDjI Srbiji.
Sa visokim pritiskom i srcanim nepodopstinama morao sam da cekam dva meseca na pregled kod interniste u budjavom Domu zdravlja. Oko uhapsenog Hazjaina, sa istom hipertenzijom, cim se pozalio sjatilo se tuce najspecijalizovanijih hecima. Mojoj zeni, vec tesko bolesnoj, bilo je potrebno snimanje na skeneru. Moze, objasnili su joj, ali tek u oktobru! Privatna klinika ponudila joj je, za debele pare, snimak vec sutradan. Privatnici imaju svoje skenere? Ne, ali imaju zakupljene termine u drzavnoj bolnici, istoj onoj u kojoj treba cekati do oktobra. Mafija sljaka i sljasti. Zivljenje u Djindjic-Kostunicinoj Srbiji opasno je po zivot.
I dalje se, kao manijaci, kljukamo »pozitivnim mislima«. Prosto ih tamanimo, ko najslasnije pahuljice. Na nasu zalost, bend koji smo voleli, onaj koji je pevao »proci ce i njihovo« ovih dana je imao oprostajni koncert. Gitarista brise u Ameriku. Poslali smo im fisek »pozitivnih misli« ali nije pomoglo.

Demokratizacija i deratizacija

Cudo srpske pravne pameti uskoro ce izaci na svetlost dana. Remek-delo srpske pravno-akuserske nauke. Rec je, pogadjate, o Zakonu o saradnji za Haskim tribunalom. Zakon o saradnji valja da bude dokaz saradnje. Dovoljan dokaz. Valjan dokaz. Jedno od ovo dvoje. Cedo nove srpske demokratije, devet meseci noseno, uskoro ce se poroditi i odmah ce biti dato na usvajanje skupstinarima. Sto ce reci da ga roditelji nisu pravili s ljubavlju, a svojatluk je bio sasvim protiv toga da to cedo uopste dodje na svet.
Zakon ce, u svakom slucaju, biti usvojen pre, po Srbiju odsudne, donatorske konferencije. Kako ce se dalje odvijati ovaj smesni igrokaz? Potencijalni donatori ce pitati Kostunicu i Djindjica: hocete li sada izruciti nekog od krupnijih ratnih zlocosa? A oni ce odgovarati: Ne, necemo, ali imamo papir koji otvara takvu mogucnost. I mahace tim papirom kao carskom lepezom. A donori ce mahati lepezom od novcanica i ponavljati na oskudnom srpskom jeziku: izrucenje (zlocinaca) – urucenje (para).
Srpski premijer je nedavno otpevao sledecu pesmicu:

Vrlo cudna i vrlo budjava bice ta demokratija u kojoj ce ratni zlocinitelji sedeti u letnjim bastama i spokojno ispijati pivo. U letnjim bastama ili na splavovima. Pogledajuci da li voda nesto nosi. Ko zna kad ce plombe na nekoj potopljenoj hladnjaci popustiti.

Gde se skrivaju dokazi

Recit momak taj gospodin Djindjic. Recitost koja obezoruzava. Ponekad mislim da je Srbiji dovoljna samo njegova recitost. Eto, onomad je tako recito-obezoruzavajuce uzvratio gospodji Kandic na njena pitanjca u vezi sa gospodom Legijom i Jovicom. »Dajte mi dokaze i ti ljudi ce odmah biti uhapseni!« Ispade da svi gradjani i svi aktivisti iz nevladinih organizacija treba, mrezama za leptire, da jure i love dokaze protiv ratnih zlocinaca i kriminalaca. Ne dopustajuci sebi ni primisao da je to, mozda, posao nekih Sluzbi potcinjenih vladi.