Pratimo jos od poslednjih dana 1991. pregovore o sukcesiji povodom nasledja bivse SFRJ. Dok se na Haskoj konferenciji jos raspravljalo pod predsednistvom lorda Karingtona o sudbini federacije, istovremeno se pocelo razmatrati pitanje njenog nasledja. Danas, posle 10 godina, ono i dalje nije reseno mada su dolaskom demokratskih snaga na vlast u SRJ pregovori krenuli sa mrtve tacke. Razlozi ovakvog toka pregovora moraju se traziti u dva pravca.
Prvo, treba znati da do sada drzave nisu uspele da prihvate opsteobavezne norme o sukcesiji na konvencionalnoj osnovi. I pored znacajnog kodifikacionog pokusaja UN, koji je doveo do zakljucenja konvencije o sukcesiji u oblasti ugovora 1997, koja je stupila na snagu, i o drzavnoj imovini, arhivama i dugovima 1983, koja nije, resenja se traze na osnovu obicajnih pravila. Ona su proistekla iz istorijske prakse stvaranja drzava posle ratova i u procesima oslobadjanja od tudje i kolonijalne vlasti. Zakljucivanje sporazuma od strane naslednika, pravicna raspodela, postovanje teritorijalnog kriterija, stecenih prava, imovina fizickih i pravnih lica, penzije, dugovi uz postovanje trecih poverilaca predstavljaju pravni okvir resavanja svih pitanja sukcesije, uz izuzetak granicnih pitanja i teritorijalnih rezima. Nezavisno od toga da li se ide na sklapanje sveobuhvatnih ili parcijalnih sporazuma koji mogu jednog dana da dovedu do konacnog resenja. Ovo je jedna od onih oblasti medjunarodnog prava u kojima drzave nikad nisu bile spremne da se odreknu suverenog, samostalnog odlucivanja. Kod sukcesije su u pitanju njihovi vitalni interesi, od njih u najvecoj mogucoj meri zavisi njihov opstanak.
Drugo, u toku pregovora o nasledstvu SFRJ ova situacija je dosla do punog izrazaja. Peripetije kroz koje su prosli pregovori u vreme Milosevicevog rezima zbog insistiranja na kontinuitetu SRJ sa SFRJ, sa kojima pravno nisu morali imati nikakve veze, predstavljale su, danas se moze reci, s obzirom na najnovije iskustvo, glavni negativni faktor u proteklom periodu. Posle nedavnih pregovora u Ljubljani, Briselu i Becu atmosfera se promenila. Cak se moze reci da je u nekim pitanjima sporazum na pragu. Obrisi resenja za druga se nagovestavaju i pored teskoca kojih ce i dalje morati da bude zbog razlicitih interesa pet naslednica SFRJ. Parafiranje sporazuma o podeli zlata koje lezi u Bazelskoj banci za medjunarodna placanja, konkretni pregovori na bazi podnetih predloga o podeli diplomatskih predstavnistava, arhivama, stecenim pravima, privatnoj imovini kao i dugovima dozvoljavaju takvo ocekivanje. Parafiranje sporazuma o zlatu u Bazelu dobar je znak ali postoji ono nase »prva lasta ne cini prolece«, a i »po jutru se dan poznaje« sto ne mora uvek da se ostvari. To, uostalom, nasi meteorolozi nazalost cesto dokazuju.