Obelezavanje prvih sto dana delovanja u razvijenim demokratijama predstavlja i kraj precutnog sporazuma o nenapadanju novouspostavljene vlade. Istek ovog roka u nasim prilikama nije oznacio pocetak razloznog, temeljnog i argumentovanog razmatranja dosadasnjeg rada nove demokratske vlade koja je stupila na nasu politicku scenu posle velikog trijumfa demokratske opozicije na proteklim izborima, vec smo svedoci neumerenih i cesto neodmerenih hvalospeva i panegirika. U samohvali o njenom tromesecnom ucinku i neobjektivnim ocenama najdalje je ipak otisao sam premijer koji je cak izjavio da stranci kazu da je nova vlada Srbije najbolja tranziciona vlada od pada Berlinskog zida. Nista manje nije neodmerena ni izjava o vladi koja je postigla najbolje rezultate u promeni imidza Srbije u proteklih sto godina. Ovaj ton pun samohvale i odsustva realnog odnosa prema stvarnim dogadjajima u drustvu podrzala je i nasa poslovicno poslusnicka stampa u kojoj se tek ponegde probija poneka objektivna kritika rada nove srpske vlade.
Stvara se atmosfera u kojoj jos nije prihvatljivo da se otvaraju najznacajnija politicka i ekonomska pitanja jer se smatra da se na taj nacin otezava sprovodjenje zapocetih reformi. Sam premijer Djindjic je skoro izjavio: »Kod nas postoji misljenje da je nezavisan samo onaj ko po svaku cenu kritikuje vlast. Medju nedrzavnim medijima postoji veliki broj veoma profesionalnih medija, ali da narocito neki manji imaju to kritizerstvo«. Zar ovako srocena izjava ne podseca na zlatno doba jednopartijskog sistema u kojem je »kritizerstvo« oznacavano kao drustvena bolest, kao razorni virus koji rusi skladno izgradjenu i odrzavanu sliku drustva. Posebno su zanimljive i recite tvrdnje koje je srpski premijer u nekoliko navrata dao o tzv. potrosackoj korpi koja se javlja kao njegova magicna uporisna tacka i formula u procenjivanju stvarnog ucinka vlade. Najpogubnije za svaku vlast je kada izgubi osecaj za stvarne odnose u drustvu i realan obican zivot i kada svoje zakonske projekte temelji na politickim koncepcijama i ocenama koje su izvan same stvarnosti.
Tvrdnja premijera Djindjica da »s obzirom na pretpostavku da u toj porodici (prosecnoj) dva clana domacinstva primaju prosecnu platu, vec sada su te zarade dovoljne da cetvoroclana porodica sebi priusti tu potrosacku korpu«, u suprotnosti je sa svim podacima koji se iznose u analizama tzv. potrosacke korpe. Evo sta kazu stvarni podaci. Za hranu je potrebno sve vise para, prema racunicama oko 13 000 mesecno, a prosecna plata prelazi jedva 4000 dinara, za najosnovnije na trpezi dnevno je cetvoroclanoj porodici potrebno oko 450 dinara. To znaci da sa platom od 4305 dinara moze da se zivi skromno deset dana. Na osnovu proracuna Danila Sukovica, direktora Centra za ekonomska istrazivanja u Institutu drustvenih nauka, koji su zasnovani na zvanicnim anketama Saveznog zavoda za statistiku o potrosnji domacinstava u SRJ, kod nas zivi 19,8 odsto stanovnistva sa manje od jednog dolara (odnosno 60 dinara) dnevno. Oni su izrazito siromasni. Ali, sasvim blizu njih, iznad granice siromastva, no u stalnoj materijalnoj oskudici, jer imaju manje od dva dolara na dan, zivi cak 73,8 odsto Jugoslovena. Statisticki podaci, kada se posmatraju ogoljeno i van politicke upotrebljivosti, neumoljivi su i ubitacni, oni su javni i dostupni svima, pa i komisiji koja vrsi analize efekata rada vlade za potrebe premijera.
Veliki drustveni pokret koji je stvorio politicke uslove za formiranje nove demokratske vlade oslobodio je ogromnu stvaralacku i kriticku svest nasih gradjana i oni ne zele da slusaju nemusta i neosnovana obecanja politicara o velikim donacijama, investicionim poduhvatima, o dopunjenim i renoviranim potrosackim korpama. Gradjani hoce da cuju istinu ma koliko ona teska i bolna bila. Ali istinu koja ce biti razuman i realan nagovestaj jasne politicke, ekonomske i drustvene vizije razvoja naseg drustva. Da li nasa nova demokratska vlada ima viziju razvoja? To je osnovno demokratsko pitanje, a odgovor se moze naci samo kroz temeljnu i svestranu raspravu o dostignucima i potezima srpske vlade, jer vreme precutnog dogovora o nenapadanju je definitivno proslo.