Broj 262

Dogadjanja

Teska saradnja

Sve komplikovanijom izgleda saradnja SRJ i Tribunala u Hagu, a Tuzilastvo ovog suda ne pokusava da problem saradnje dalje resava sa ovdasnjim vlastima, vec lobira za razne vrste pritisaka na SRJ, koji bi doveli do, za Tribunal, zeljenih rezultata. Florans Artman, portparol Tuzilastva, rekla je nedavno da ovaj deo Tribunala podrzava pritiske i nada se rezultatima, a tuziteljica Del Ponte je izjavila da susret sa predsednikom Kostunicom u SAD (gde su se oboje nalazili u isto vreme) nije smatrala potrebnim, buduci da je bila zadovoljna obecanjima zvanicnog Vasingtona o njihovom pritisku na vlasti u Beogradu. Tribunal smatra proceduru donosenja saveznog zakona za saradnju sa Tribunalom i dalje za »taktiku odlaganja«, insistirajuci da je taj zakon, po medjunarodnom pravu i s obzirom na medjunarodne obaveze SRJ, potpuno nepotreban.
Sa druge strane, jugoslovenske vlasti cine sve da stvari sa ovom saradnjom upravo tako izgledaju. Predsednik Kostunica, iako je posle kontakta sa americkim predsednikom Busom i drugim zvanicnicima administracije u Vasingtonu izjavio (jasnije nego ikad do tada) da je saradnja sa Hagom nuzna kao deo medjunarodno preuzetih obaveza, odmah je zatrazio »reciprocitet« u vodjenju i ubrzavanju istraga o zlocinima nad Srbima u Hrvatskoj i na Kosovu. To su istrage koje Tribunal vec vodi.
Interesantno je da je Kostunica (koji je vise puta istakao da on licno ne priznaje ovaj sud), postavljao uslove koji se, s obzirom na njegov polozaj i status, mogu videti kao veoma »politicki« i kao mesanje u posao sudstva. Kostunica je nedavno ponovio svoju primedbu da je sud u Hagu »politicka« a ne pravosudna institucija i zato sto je za zlocine optuzen samo ovdasnji, srpski i jugoslovenski, drzavni vrh. Predstavljan javnosti kao eminentni poznavalac prava i nesumnjivi legalista, cudno je da on, praveci jednu ovakvu primedbu, odbacuje princip stepenovanja krivice i odgovornosti, raspolozivost materijalnih dokaza (zbog cega Milosevic jos nije okrivljen za svoju ulogu u zapocinjanju i vodjenju ratova u Hrvatskoj i Bosni), ali i samo »sveto« pravilo za svakog tuzioca i sudiju pretpostavku nevinosti.
Problem odnosa sa Tribunalom tu nije apsolviran jer je SNP nagovestio mogucnost da uopste ne podrzi predlog Zakona o saradnji sa HT, prilikom glasanja u Skupstini. Predrag Bulatovic, predsednik ove stranke, kaze da oni nece glasati za zakon koji ce podrazumevati i izrucenje optuzenih Hagu, jer tako zele da zastite crnogorske momke koji su »patriotski« operisali po Dubrovniku i okolini, a posto su oni »patriote« nemoguce je da su pocinili zlocine, tvrdi Bulatovic. Ovo bi, ako do bojkota SNP dodje, zaista bio vrhunac peripetija oko Haga i, verovatno, kraj price o nekakvoj saradnji. Tada bi se saradnja mogla nastaviti jedino po posebnim zeljama optuzenih koji bi, mozda, pozeleli da pobegnu od »nase« pravde koja bi postojala jos samo kao ukras plemenskih i partijskih lidera.

Nastasja Radovic  

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar