Broj 263

Dogadjanja

Privreda sta i kako

Nasa sansa je u stvaranju atmosfere za kreiranje preduzetnicke energije koja obuhvata i usmerava energiju celokupne radne populacije

Proslo je sto dana...

Vladin izvestaj, radjen po sistemu: zatekli, obecali, uradili, jos nismo... malo dotice privredu. »Posteno«, to nije bilo na dnevnom redu. Trebalo se obracunavati sa starom vlascu, postaviti svoje (partijske) ljude na sto vise sto vaznijih mesta, zauzeti sto bolju poziciju u odnosu na druge DOS partnere; privreda je morala da ceka.
To znaci da je u drustvenim preduzecima generalno nastavljena letargija. Poneki direktor je odstupio za jednu stepenicu, poneki je oteran ili otisao, a razradjeni kanali potkradanja i dalje nesmetano funkcionisu. Mozda je normalno poci od raspodele (porez i budzet) a proizvodnja je i tako fundamentalno propala, da cekanje od nekoliko meseci kvartala ne menja mnogo na stvari. 
A moglo se ponesto uraditi:
Zaustaviti propadanje drustvenih preduzeca, posebno vecih, putem identifikacije stanja i definisanja sistemskog pristupa u radu na ozdravljenju.
Politiku privremene i domacinske intervencije drzave prezentirati javnosti sa jasno definisanim ciljevima, da bi se dobila siroka podrska i omogucila demokratska kontrola rada Vlade i njenih organa.
Za vecinu preduzeca, manjih i srednjih, definisanje opstih uslova poslovanja i otvaranje procesa unutrasnje selekcije menadzmenta u cilju unapredjenja poslovanja i prihoda, sa izgledom brze i stimulativne privatizacije.
Velika preduzeca ukomponovati u globalni koncept privrednog oporavka zemlje, uz pripremu privatizacije i izbora strateskog partnera. Pruziti pomoc u upravljanju i definisanju programa i plana restrukturiranja ukljucujuci i likvidaciju pojedinih programa bez trzisne buducnosti.
Izvoz je morao da ima stalni prioritet i bude tema svim merama i sistemskim aktivnostima Vlade. Preduzeca su se morala podsticati na podizanje kvaliteta i konkurentnosti u cilju ucesca na svetskom trzistu. 
Naravno ni sada nije kasno poceti sa ozbiljnim bavljenjem privredom, ako od donatorskih razmisljanja i akcija za to bude vremena i interesa. Posebno ako se to svede na grabez oko privatizacije i pogadjanja sa stranim partnerima.

Stanje i tendencije

Tehnoloska baza nase privrede datira iz 80-ih godina. Ni tada ona nije bila u svetskom vrhu jer je dolazila kroz licence i kooperaciju, a marketinski okrenuta na istocni blok i nesvrstane.
Stagnacija, izolacija i bombardovanje imali su razarajuce dejstvo poznato kao »Hirosima efekat«. Slicno se desilo i sa kadrovskim potencijalom i ukupnim intelektualnim kapitalom.
Na primer, nekada velike firme metalskog kompleksa danas imaju deset puta manji godisnji prihod u odnosu na pre deset godina. Slicno je i u drugim sektorima privrede.
Decembar 2000. godine u odnosu na »normalnu« 1998. godinu belezi pad proizvodnje od 22%. Industrijska proizvodnja u aprilu je najniza za protekle 4 godine (izuzimajuci »bombardovanu« 1999). Optimisticka prognoza rasta proizvodnje baratala je sa 15% na nivou godine. Sada, posle stagnacije u prvih 5 meseci, strucnjaci Svetske banke predvidjaju rast BNP od 5% za 2001. godinu. Inflacija se jos uvek optimisticki predvidja na godisnjem nivou od 30%. Sliku stanja kompletira 810 000 nezaposlenih i 620 000 viska zaposlenih po raznim osnovama. Uzroci ovakvog stanja prilicno su jasni:
Vlada jos nije izasla sa programom restrukturiranja i revitalizacije privrede i planom mera i aktivnosti koje ga prate;
Sistemski zakoni o privatizaciji, denacionalizaciji, stranim ulaganjima, radnim odnosima kasne i neizvesno je kako ce formirati privrednu scenu; 
Strana ulaganja kasne iz poznatih, a mozda i jos nepoznatih razloga.
Na privrednoj sceni Srbije i dalje je pozicionirano 60 000 mikro, malih i srednjih privatnih preduzeca sa 6% kapitala i 40% ucesca u BNP, nasuprot 10 000 drustvenih firmi sa 94% ukupnog nominalnog kapitala i 60% ucesca u BNP.
Sve prognoze domacih i stranih strucnjaka slazu se da ce stagnacija trajati do jeseni a da se izvestan rast proizvodnje i celokupno ozivljavanje privrede moze ocekivati tek na jesen, odnosno u IV kvartalu ukoliko to omoguce sistemske mere vlade i povoljna politicka situacija.

Mehanizam funkcionise

Sada smo u situaciji da ne znamo u kakvom privrednom sistemu zivimo.
Oktroisani sistem socijalisticke trzisne privrede degenerisao je u obogaljene firme, desetkovane u svakom pogledu. Tradicionalni kupci preuzeti su vecinom od privatnih firmi koje su formirali raniji ili jos uvek aktuelni direktori. Preuzeta su znanja, cesto oprema, kadrovi. Domicilna firma je svedena na nivo kooperanta ciji se resursi koriste budzasto, a korist (cesto malu) imaju aktuelni rukovodioci.
Ovakav odnos snaga uglavnom zadrzava pat situaciju, odnosno disanje na slamku. Nezadovoljni odlaze i nema kriticne mase spoljne atmosfere koja bi generisala preduzetnicku energiju promena. Neprepoznavanje ove situacije vodi daljem osiromasenju i besperspektivnosti drustva u celini, ali mozda nekome olaksava posao pri buducoj privatizaciji.
Ova situacija savrseno odgovara mesetarenju. Ulogu preduzetnika preuzimaju trgovci i posrednici koji skidaju kajmak sa ionako bednog ucinka proizvodnje, pripremajuci kapital za start po novim pravilima, za koja niko ne moze garantovati da ce biti »pravedna«. Za to vreme opsta atmosfera ostaje sumorna, a redovi mladih strucnjaka pred ambasadama su sve duzi.

Moguci pravci delovanja

Nasa sansa je u stvaranju atmosfere za kreiranje preduzetnicke energije koja obuhvata i usmerava energiju celokupne radne populacije.
Treba formirati pravnu i drustvenu situaciju New deal-a, gde ce sebe videti poslovni lideri i top menadzeri, ali i dobri projektanti i programeri, iskusni i mladi, preduzetnici i izvrsioci. Pred nama je posao prestrukturiranja i revitalizacije privrede u uslovima tranzicije od posustalog socijalistickog korumpiranog miljea ka privredi okrenutoj globalnom trzistu i to tehnoloski, po kvalitetu, po ceni, konkurentnoj u uslovima nadnice u rasponu od 100$ (USA) do 3$ (Azija) po danu. 
Na tom putu nasa Vlada moze da izabere put radikalnih i bolnih reformi koje cesto ne dodju do kraja (primer Rusije). Moze izabrati i opreznu mudrost Slovenije koja je reforme vrsila korak po korak i bez razgradnje institucija, sa najmanje socijalnih potresa, a sa konacno najboljim rezultatom. Treba izabrati i pravu meru regulatorske uloge pri kreiranju opste preduzetnicke klime.
Zadatak Vlade je veoma tezak u situaciji teskog predvidjanja politickih promena, razvoja trzista, tehnoloske evolucije. Mora doneti bolne odluke koje ce dovesti do zatvaranja pojedinih preduzeca, formiranja programa i fondova preobuke radne populacije i pratecih socijalnih programa.
Reformu privrednog sistema treba izvoditi interaktivno, sa svescu o uticaju nacina privatizacije, denacionalizacije, slobode udruzivanja, borbe protiv korupcije i mnogih drugih faktora na motivisanost i efektivnost rada aktivne populacije. Pri tom nije finansiranje najvaznije, vec ukupan prostor i stimulans za nosioce i realizatore dobrih poslovnih ideja. Da li je sadasnja srpska vlada tome dorasla i ima li iskrene zelje da ide tim putem pokazace naredni meseci ove godine. Do sada to nije moglo da se uoci u praksi. Uostalom, kako rece tovaris Staljin kadrovi resavaju sve.

Slobodan Sreckovic   

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar