Drustvo sudija Srbije, do pre samo devet meseci jedan od mnogih »opasnih drzavnih neprijatelja«, danas broji vec 1500 clanova, sto znaci da je najveci broj sudija Srbije svih nivoa uclanjen u ovu nezavisnu, strukovnu organizaciju ciji je jedan od ciljeva stvaranje nezavisnog pravosudja i potpuna afirmacija i istinsko izjednacavanje sudske vlasti u odnosu na druge dve: izvrsnu i zakonodavnu.
Po recima predsednice Skupstine Drustva sudija Radmile Dragicevic, zaduzene, pored ostalog, za medjunarodnu saradnju i za oblast konstantne pravne edukacije mladih sudija, ovakav porast clanstva predstavlja znak oslobodjenja ljudi od straha. »To je prvi i najvazniji korak ka nasem najvitalnijem zadatku da sudije sude slobodno po savesti i pravdi i na osnovu ustava i zakona, a ne pod pritiscima bilo koje vrste, onako kako to predvidja usvojeni Kodeks sudijske etike«, smatra sudija Dragicevic.
Drustvo sudija Srbije je u periodu od svog formiranja 7. aprila do danas ostvarilo brojne medjunarodne kontakte. Tako je krajem maja u saradnji sa nemackom Fondacijom za internacionalnu zakonodavnu saradnju iz Bona, koja deluje u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, organizovalo studijsku posetu nemackih kolega Srbiji.

Saradnja sa nemackim sudijama

»Nemacke sudije i pravni eksperti su tokom visednevne posete Beogradu, Nisu, Novom Sadu i Kragujevcu, razgovarajuci sa nasim sudijama mogli da steknu sliku o stanju u nasem pravosudju, a iskoristili smo priliku da razmenimo iskustva«, istice sekretar Drustva sudija Omer Hadziomerovic. Samo nekoliko nedelja docnije uzvracena je poseta Nemackoj gde je petnaest najuglednijih srpskih sudija imalo prilike da se tokom jednonedeljnog boravka u Majncu upozna sa nacinom funkcionisanja nemackog pravosudja.
»Bilo je nekoliko tematskih tribina i diskusija na kojima smo ucestvovali, ali najinteresantnije za nas su bile teme kao sto su uloga pravosudja za razvoj demokratskog drustva i uspostavljanje pravne drzave, predstavljanje polozaja nemackog pravosudja, nezavisnost i nepristrasnost sudija, imenovanje i napredovanje sudija, edukacija sudija, kao i poseban program podrske sudijama u Nemackoj od strane Fondacije za internacionalnu zakonodavnu saradnju iz Bona i nemackog Ministarstva pravde«, istice sudija Hadziomerovic. On smatra da je mnogo nauceno o funkcionisanju nemackih sudova, o organizaciji, o nadleznostima koje su jasno i nedvosmisleno razgranicene. Nemci, iako imaju znatnih razlika u pravnom sistemu u pokrajinama, odnosno federalnim drzavama, nemaju konflikt pravnih normi usled odlicne organizacije posla.
»Drustvo sudija Srbije je nakon ove studijske posete nemackoj bogatije za jedno veliko strucno iskustvo i mi kao strukovna organizacija cemo inicirati predloge kako nekih zakonskih resenja iz raznih oblasti prava tako i uvodjenje nekih novih institucija poput notara, na primer, koji nije sudija vec, kako mu to ime kaze, cinovnik koji overava presude i radi sve one administrativne poslove koje nas sudija mora sam da radi. Na taj nacin se sudije rasterecuju nepotrebnog balasta i potpuno posvecuju svom poslu«, kaze sudija Hadziomerovic.
Njegova koleginica Radmila Dragicevic, predsednica Skupstine Drustva istice da je za nju jedno od najvecih iskustava poseta Strazburu, odnosno Evropskom sudu za ljudska prava, koji su sudije takodje posetile u okviru svog studijskog boravka u inostranstvu. »Mi hocemo da primenimo evropske norme u nasem pravosudju jer smo se uverili da je to i te kako moguce posmatrajuci rad tog suda koji striktno pazi na povelju o ljudskim pravima. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu posebnu paznju posvecuje obrazovanju sudija svih nivoa i neguje pravnu kulturu koje kod nas naprosto nema ili je ima veoma malo«, smatra sudija Dragicevic.
Drustvo sudija Srbije nedavno je pozvano od strane Drustva sudija Slovenije, koje postoji jos od 1982. godine i koje ni u doba SFRJ niko tamo nije smatrao »neprijateljem« prava i drzave, na skup sudija iz eks Jugoslavije. Osim sudija iz Bosne i Hercegovine odazvale su se sudije iz svih bivsih jugoslovenskih republika.

Slovenci najblizi evropskim pravnim standardima

»U svemu su najdalje otisli Slovenci«, istice Radmila Dragicevic. »Iako smo do pre deceniju imali isti pravni sistem, oni su izvrsili najvece reforme pravosudja, pri tom zadrzavsi neka stara resenja za koja su smatrali da su dobra. Za razliku od nas, pa i drugih bivsih jugoslovenskih republika, a sada nezavisnih drzava, Drustvo sudija Slovenije ima ogroman upliv na Ministarstvo pravde kao upravni organ ali i na skupstinski odbor za pravosudje. Nijedan zakonski nacrt vlade ne moze da prodje u parlamentu bez prethodne kosultacije sa Drustvom sudija. Tacnije, pravna kultura je na takvom nivou da iako formalno zakon predlaze izvrsna vlast, a usvaja zakonodavna, pita se i sudska jer sudije primenjuju zakone, oni su ti koji su prakticari i koji mogu dati i naravno koji uvek i daju korisne sugestije pravnim teoreticarima i ekspertima iz vlade, odnosno ministarstva pravosudja«. Ona posebno istice cinjenicu da Slovenci vec deset godina imaju Savet sudija, jednu nezavisnu i nepristrasnu instituciju, koji predlaze sudije, a Drzavni zbor (parlament) ih usvaja. Pri tom bi poslanici morali imati »debele« argumente za eventualno eliminisanje nekog sudije sa liste koju je predlozio Savet sudija. Savet predlaze i mnoga resenja iz oblasti poboljsanja materijalnog statusa sudija, ima veliki uticaj na formiranje budzeta, odnosno dela budzeta koji se odnosi na finansiranje Ministarstva pravde. Na nivou okruznih sudova Slovenija ima tzv. Personalne savete koji prate rad sudija i odlucuju o njihovom napredovanju u karijeri. »U slucajevima u kojima Personalni savet utvrdi nepravilnosti u radu sudije, odnosno njegovu nesavesnost i slicno, predaje ga instituciji koju mi takodje nemamo a to je Disciplinski sud za sudije koji je veoma rigorozan«, kaze sudija Dragicevic.
U slovenackom pravosudju vodi se racuna o tzv. pravu na prirodnog sudiju. Personalni savet, a ne predsednik suda, dodeljuje predmete cime se u velikoj meri eliminisu zloupotrebe itd. itd. Slovenci imaju vec vise godina obaveznu i redovnu edukaciju svojih sudija, koja podrazumeva pracenje svih savremenih tokova ne samo pravne teorije vec i prakse.
»Ta, za nas jos uvek nedostizna, dostignuca kolega iz Slovenije nikako ne znace da mi necemo istrajati na putu reforme sudstva«, uverena je Radmila Dragicevic.

Od jeseni edukacija sudija

Ona istice da je poseta Drustvu sudija Slovenije bila ne samo iskustveno korisna vec i prakticno: naime, sagledana je mnozina vec gotovih zakonskih resenja, odnosno modela zakona iz raznih oblasti prava. I sam predlog Zakona o sudovima radila je radna grupa u kojoj su pored dr Zorana Ivosevica bili i drugi clanovi Drustva sudija Srbije. Kao sto je poznato, taj zakon je u vidu predloga, odnosno nacrta predat Ministarstvu pravde da se o njemu izjasni.
Takodje vec od jeseni Drustvo sudija Srbije ce poceti sa edukacijom sudija, a program ce uraditi sudija Radmila Dragicevic, mozda bas po slovenackom uzoru. U saradnji sa Fondom za humanitarno pravo bice organizovana tri seminara iz oblasti koja tretira pitanje ljudskih sloboda i prava i to prvi u avgustu, drugi u septembru i treci u oktobru.
Zanimljivo je da ce vec krajem avgusta veca grupa mladjih i neiskusnijih sudija otputovati u Prag u okviru edukacije na temu »Sudjenje u demokratskim uslovima«, takodje u organizaciji Drustva sudija i medjunarodnih pravnih organizacija sa kojima Drustvo sve intenzivnije saradjuje. Vec za 4. jul u hotelu »Interkontinental« zajedno sa americkom Asocijacijom za srednjoevropsku i istocnoevropsku pravnu inicijativu zakazana je strucna rasprava na temu »Reforma pravosudja«.
Aktivnosti, dakle, ne manjkaju i samo je pitanje vremena, kako to kazu sudije Radmila Dragicevic i Omer Hadziomerovic, kada ce Drustvo sudija postati istinski akter promena u pravosudju.