Jedan dogadjaj je skoro dva meseca »uznemiravao javnost«. Taj dogadjaj je oznacen kao »seksualna afera« u kojoj je sredisnja figura Vuk Obradovic, predsednik Socijaldemokratije i potpredsednik Vlade Srbije. Afera je otvorena sredinom aprila, izjavama zena iz njegove najblize okoline da su seksualno zlostavljane. Politicki zavrsetak ove afere desio se 9. juna na sednici Skupstine Srbije koja je, nakon celodnevne diskusije, prihvatila predlog Vlade da Obradovic bude razresen mesta potpredsednika (za smenu je glasalo 142 poslanika, 20 je bilo protiv, a 52 su se uzdrzali). Tema i odluka zasluzuju odgovarajucu paznju, jer se tako nesto retko desava. A izvesni aspekti ovoga dogadjaja zasluzuju jos vecu paznju, cemu je posvecen ovaj tekst.

Aferaska uravnilovka

Od pocetka ove afere preovladjujuci javni diskurs je aferaski. Nagadja se o zakulisnim desavanjima u Socijaldemokratiji. Namece se veza ove afere sa drugim aferama, pre svega u privrednom i politickom podzemlju; »prozivaju se« likovi iz bivse i nove vlasti zbog veza s mafijom. Namece se slika o zaveri protiv potpredsednika Vlade koji je zaduzen za borbu protiv kriminala. Ulicarski seksualni humor preplavljuje javnost. Tek poneki tekst u dnevniku Danas i nedeljniku Vreme odudaraju, nacelnim idejama i stavovima, od prave poplave prizemnih, zluradih i skarednih komentara.
Vecina govornika u Skupstini nadmetala se u raspirivanju skandala. Prednjacili su poslanici SRS koji su nastojali da nametnu temu o poverenju citavoj Vladi, tvrdeci da je Obradovic zrtva zavere. Pored tvrdnje da nema dokaza o seksualnom zlostavljanju, ponavljali su inace poznate patrijarhalne i ulicarske klisee koji ponizavaju zene (»nema svatova dok kuja ne mrda repom«) i pravdaju dominaciju muskih mocnika. Sami radikali su nadmasili svoje vec poslovicne lakrdije, tvrdeci, pored ostalog, i da je ova afera korisna za podsticanje srpskog nataliteta.

Ipak, dva govora se sustinski izdvajaju iz preovladjujuceg tona, senzacionalisticke uravnilovke. To su govori poslanica Socijaldemokratije Olgice Kircanski, farmaceuta iz Zrenjanina, i Natase Milojevic, izdavaca iz Beograda. One su jasno i nacelno izdvojile utvrdjivanje cinjenica, sto je u nadleznosti suda, gde je vec u toku istrazni postupak, te je suvisno raspredati o pikantnim detaljima, i nije bitno da li je krivicnim zakonom predvidjeno i seksualno uznemiravanje. Sustina problema je, isticu one, moralna i politicka. Rec je o represivnoj tradiciji moralnih normi koje diskriminisu zene koje cine vise od polovine populacije i namecu im cutanje o vlastitoj obespravljenosti. I tradicionalna vlast, a jos vise totalitarna, povladjuje takvom moralu. Nova politika i nova vlast je, pak, najavila diskontinuitet s takvom vlascu i takvom politikom. A bas ideja o diskontinuitetu bila je jedna od glavnih u nastajanju i delovanju pokreta koji je prosle godine rusio staru ideologiju, politiku i vlast i otvarao put ka korenitim promenama.

Skrivanje sustine

Pomenuta dva govora, iako su saslusana s neuobicajenom paznjom, u tisini i, cini se, s retko vidjenim uvazavanjem, medjutim, nisu ni pomenuti a kamoli prikazani ni u jednom dnevnom listu u kojima se inace manje ili vise opsirno prepricavaju skaredne pojedinosti i razna »prepucavanja«. Nije rec samo o nekorektnom informisanju o dogadjajima nego i o skrivanju jedne od sustinskih ideja i merila za procenu dometa jednog prevratnickog pokreta, u kojem su i zene imale sve znacajniju ulogu. Prestanak cutanja o raznim oblicima represije samo je prvi ali odlucan korak ka celovitijem oslobadjanju, dabome, ne samo zena, ali i zena, i to od osobenih oblika potcenjivanja i siroke skale nasilja.
Ova dva govora, koji zvuce kao solisticke operske arije u ambijentu koji cesce nalikuje na verbalnu kanalizaciju, ukazuju na uzlete slobodarskih ideja i teznji tokom svih proteklih godina u nastajanju i delovanju pokreta za demokratske promene. Precutkivanje ovih govora je i ignorisanje stvarnog slobodarskog potencijala citavog pokreta za demokratske promene, a i uloge zena u njemu. Dabome, i te kako su realni problemi i unutar i medju strankama, i u nekontrolisanoj vlasti i mocnoj mafiji, jos vise u njihovoj sprezi, ali kako je sve to mogucno prevazici ukoliko se precutkuju ili potcenjuju zamasi oslobadjanja?