Reci Salima Demirovica da na jugu Srbije »sada drugi vetrovi duvaju« bile bi banalna fraza kakvih inace ima u izobilju na raznim paradnim skupovima da je nije izgovorio jedan Rom i to na skupu* koji se zaista ozbiljno upustio u ispitivanje i resavanje problema jedne od neuralgicnih tacaka nase savremenosti – juga Srbije (»trougao« Presevo, Bujanovac i Medvedja) koji je nedavno bio zahvacen »ratnim vetrovima«. U recima gospodina Demirovica, masinskog inzenjera i jednog od lidera Roma iz Bujanovca, primetno je iznenadjujuce odsustvo inace tradicionalnog zazora Roma od bilo kakvog vetra, sto je on sam objasnio kao posledicu promena u kojima i Romi sticu svoj dom te vise ne moraju da strepe od vetra koji je proganjao ljude i narode bez vlastitog doma.
U kakvom to domu zive ljudi na jugu Srbije, kakvim su sve vetrovima izlozeni i koje su moguce promene?

Iskustva etnickih zajednica

Najrecitiji su predstavnici lokalnih Albanaca. Predsednik Skupstine opstine Presevo profesor Riza Halimi uverljivo je predocio sumornu sliku zivota ljudi ovoga mahom brdskog podrucja, oskudnog vodom (nalazi se izmedju tokova egejskog i crnomorskog sliva), u kojem se gase nekada prosperitetne fabrike i gde je od oko 50 000 stanovnika tek svaki 20. zaposlen (u Bujanovcu i Medvedji tek svaki 40. stanovnik). »Kriza u Presevskoj dolini« jos vise je pogorsala stanje, jer su se pored porasta nezaposlenosti iselile i porodice inace brojnih »gastarbajtera« koji su ih izdrzavali i trosili novac na ovom podrucju. Naraslo je i uzajamno nepoverenje etnickih skupina. To nepoverenje, medjutim, nije toliko duboko kao na Kosovu, jer ovde ni ranije nisu sudari i sukobi bili tako duboki i toliko zestoki kao u drugim delovima Jugoslavije koji su bili zahvaceni snaznim »vetrovima rata«. Ovde je bilo etnickog razdvajanja (i osnovna skola je etnicki podeljena) ali nije bilo vecih sukoba, niti je iko poginuo u oruzanim sukobima izmedju civila; nasilja je bilo samo od oruzanih formacija. Slicnog je gledista i Saip Kamberi, jedan od albanskih lidera iz Bujanovca; on smatra da, posle smenjivanja ciklusa napetosti i sukoba od 1990, preko sukoba 1999. godine, do oruzanih sukoba u prvoj polovini ove godine, nastaje izvesno smirivanje i situacija je sve vise »pod kontrolom«. Ali, nisu iskljuceni ni ozbiljniji sukobi, recimo ako se ne budu priznale diplome izdavane na Kosovu, oko cega trenutno postoje ozbiljni sporovi.
Jos sumornije je stanje romske zajednice koja, prema kazivanju Ibrahima Osmanije, jednog od lidera Roma iz Preseva, samo u Bujanovcu i Presevu broji oko 6000 od oko 50 000 Roma u citavom Pcinjskom okrugu. Romi, bez svoje teritorije i oruzane sile, najvise su ugrozeni, i to u svakom pogledu – najmanje ih je medju zaposlenima, nemaju svoje predstavnike u vlasti i nailaze na najvece teskoce u skolovanju, nemaju priznat i razvijen jezik i kulturu, drugi narodi ih prihvataju samo kad »igraju i pevaju« (romska deca su, na primer, deo prosvetnog plana samo kada se planiraju ponavljaci da bi ucitelji i nastavnici obezbedili priznati fond casova).

I politicko predstavljanje lokalnog stanovnistva bremenito je problemima. U lokalnoj vlasti, dve albanske partije cine vecinu u Presevu, a SPS/JUL (koje cine mahom Srbi, uz samo dva Roma) u Bujanovcu i Medvedji. DOS ovde nije uopste primetan. A Otpor je povremeno prisutan, ali ga cine bezmalo iskljucivo Srbi. I nastajuce nevladine organizacije su monoetnicke, kao i mediji.
O iskustvima srpske etnicke zajednice malo ko govori. Pretpostavlja se da je ona manje ugrozena nakon realizacije »Covicevog plana« za ovaj deo juga Srbije. Od ovog plana se mnogo ocekuje, mada je za sada ogranicen na mere vojne i policijske prirode, dok jos nema programa privrednog, kulturnog i socijalnog razvoja.

Endemsko siromastvo

Kao i znatan deo juga Srbije, sam »jug juga« vazi za krajnje nerazvijeno podrucje. Znaci siromastva bili su nekada jos vidljiviji nego danas. Na mestu gde je izgradjena banja i hotel (sada vec prilicno zapusten), nalazila se bara, gde su se u blatu »cvarile« mahom vremesne zene, dok su naokolo tumarale bivolice, legendarne (pored koza) »siromaske majke« ovoga kraja. Sada dok se satima krecete ovom Presevskom dolinom necete videti nijednu bivolicu i tek poneku kozu. Videcete tri izgradjena pogona mineralne vode, nekoliko vec oronulih zgrada fabrika i dosta novih kuca. Malo je i njiva s duvanom od kojeg su nekada zivele brojnije porodice siromasnog stanovnistva. Kada se svemu tome dodaju podaci koje je mogucno dobiti od sagovornika stice se utisak o bezmalo endemskom siromastvu koje nema primarno etnicke karakteristike. A o socijalnim, ekonomskim i kulturnim problemima stanovnistva veoma su oskudne informacije.
Mediji ne posvecuju vecu paznju realnim problemima i potrebama lokalnog stanovnistva. Nesto vise se bave etnickim problemima, i to svaka etnicka zajednica svojim. Nesto su bili aktivniji, i novi su osnovani, u vreme oruzanih sukoba, ali su se, prema misljenju sagovornika, ponasali mahom kao deo »vojne komore«, pratili su uglavnom kretanje i delovanje vojske i policije. I drugde – u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj – prema kazivanju Seada Fetahagica i Adnana Hasanbegovica iz Bosne i Hercegovine kao i Ive Zenzerovic iz Hrvatske, mediji mahom prate aktere srazmerno njihovoj moci, dok pokazuju manje sluha za stvarne potrebe i zivotne probleme stanovnistva. I dalje nisu imuni na »govor mrznje« i raspirivanje etnickog nepoverenja i sukoba. Doduse, izvesna ogranicenja postavljaju predstavnici medjunarodne zajednice, u BiH, koji jednostavno cenzurisu i sankcionisu medije. U Srbiji, gde i lokalni mediji jos uvek – prema kazivanju Snezane Pejcic Tarle i Branke Jovanovic, kao i vlasnika lokalnih radio-stanica Olivera Trajkovica i Jetona Ismailija – nisu bas »u funkciji uspostavljanja poverenja«.
Lokalno stanovnistvo je mahom prepusteno samo sebi i nekako se snalazi u pukom prezivljavanju i odoleva uticajima militanata sa strane koji potpiruju i oruzane sukobe. Povremeno se stice utisak da je pritisak socijalnih problema toliko veliki da nije iskljucena i pobuna sirotinje, nezavisno od etnicke pripadnosti. Do sada je to vise vazilo za albansku etnicku zajednicu, pogotovo zbog toga sto, kako kaze Behlul Nasufi, republicki poslanik u dva mandata, lokalni glasaci nisu videli nikakav opipljiv rezultat ni od lokalne ni od bilo koje druge vlasti.

Granice beznadja

Uprkos siromastvu, nepoverenju (i etnickom) i povremeno zestokim sukobima, ocaj i beznadje nisu fatalni i beskrajni. Sagovornici se cak nadaju »novim vetrovima« mira i oporavka, pa i uspostavljanju uzajamnog etnickog poverenja. Sve ovo tim pre ukoliko se zapoceti programi uspostavljanja bezbednosti realizuju i – sto narocito isticu – ukoliko se dopune projektima obnove privrede i kulture i, dabome, ako ti projekti budu ostvareni. Znacajno je, takodje, da se smire zarista sukoba ne samo u ovom regionu nego i u sirem okruzenju, a ona, prema kazivanju vec citiranih sagovornika iz BiH i Hrvatske ni tamo nisu sasvim ugasena, nego se javljaju i nova zarista socijalnog i generacijskog nezadovoljstva i nasilja.
I u ovom regionu ima puno ocekivanja od nevladinih organizacija koje tek nastaju. Ali, ocekuje se koriscenje iskustva iz drugih krajeva kojima je rat prohujao i gde »val novca prati zarista sukoba« ali ne ostavlja za sobom primetnije investicije u mir i razvoj. U Presevsku dolinu dolaze predstavnici raznih nevladinih organizacija, ali postoji bojazan, kako kaze vlasnik lokalnog radija iz Bujanovca Oliver Trajkovic, da »voda tece, a pesak ostaje«.
Organizator skupa u Bujanovcu, »Trag« iz Nisa, vec godinama je prisutan u ovom kraju i stekao je poverenje vidjenijih predstavnika lokalnog stanovnistva te ima realne sanse da zakoraci u novu, efikasniju fazu delovanja nevladinih organizacija ukoliko na jednom dobro osmisljenom regionalnom projektu okupi takodje nevladine organizacije koje su se prakticno, a ne samo parolama, dokazale kao delotvorni akteri promena, i uspostavi saradnju sa nastajucim lokalnim organizacijama – nevladinim, vladinim i lokalnim. Tako moze da, i promisljeno i sistematski, posreduje u zivotno neophodnim promenama u ovom regionu. Takav program je vec na pomolu. Organizatori skupa (»Trag« iz Nisa i Centar za razvoj regija iz Novog Sada) najavili su dovrsenje kompleksnog projekta jos u toku leta, dakle, odmah. U prvom planu su konkretne aktivnosti, odmah, bez cekanja da se program »zaokruzi« i bez upustanja u sve ono sto se zbivalo u proslosti. Veruju da im je prednost u okretanju buducnosti i da ce naci podrsku za svoje projekte, cija bi realizacija pokazala da nije rec samo o pukom verovanju da na jugu juga Srbije samo »duvaju neki novi vetrovi«. 
Kraj puteva u ovom regionu nalaze se moderni bilbordovi s parolom: »Vrati oruzje. Okreni se zivotu«. Zivotu, da, ali kakvom, i kako, i na kakav vlastiti dom mogu da racunaju ovdasnji ljudi, i Romi – to su pitanja od egzistencijalne vaznosti za sve zitelje, i sve etnicke zajednice, ovoga kraja koji je do sada, uprkos svemu, izbegao vece ratne pozare.

*) Rec je o skupu koji je niska NVO »Trag«, koju predvodi profesor Mirjana Kristovic, organizovala o temi »Izgradnja multietnickog poverenja na jugu Srbije: uloga nevladinih organizacija i masovnih medija« u Bujanovackoj Banji (29. jun–1. jul), u saradnji sa Centrom za razvoj regija iz Novog Sada, ciji je koordinator Aleksandar Popov, uz ucesce oko trideset predstavnika NVO iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.