U organizaciji Drustva sudija Srbije i Americkog udruzenja za pravne inicijative istocnoevropskih drzava (ABBA, CEELI), 4. jula ove godine u beogradskom hotelu »Interkontinental« odrzan je jednodnevni seminar na temu pod nazivom Reforma pravosudja. Uz ucesce brojnih domacih pravnika medju kojima su bili Leposava Karamarkovic, presednica Vrhovnog suda Srbije, dr Zoran Ivosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije i v. d. predsednika Upravnog odbora Drustva sudija advokat Jelisaveta Vasilic, sudije Veljko Maric, Zlatko Sulovic, Vida Petrovic-Skero, Gordana Mihajlovic, Radmila Dragicevic, Omer Hadziomerovic, advokat Vasilije Tapuskovic i drugi kao i gosti iz Sjedinjenih americkih drzava, raspravljano je o aktuelnom trenutku reforme pravosudja u Srbiji i o materijalnom polozaju sudstva. 
U raspravi su se mogli cuti vec poznati akcenti da je pravosudni sistem preglomazan i stoga neefikasan i da je reforma sudstva zapravo conditio sine qua non uspesnosti i nezavisnosti pravosudja. Istaknuto je, takodje, da izbor sudija od strane zakonodavne vlasti, a na predlog izvrsne, nije dobar put koji bi pospesio procese samostalnosti i nezavisnosti sudstva i samih sudija. Formiranje Visokog pravnog saveta, specijalizovanog organa sastavljenog od najuglednijih pravnika koji bi bio nadlezan za izbor sudija, kao sto je to slucaj u mnogim demokratskim zemljama u Evropi i svetu, bilo bi dobro resenje. U raspravi o vec poslovicnoj neefikasnosti resavanja sudskih sporova istaknuto je da preko 20 odsto predmeta u nasim sudovima su tzv. »nesudeci predmeti« koje treba poveriti notarima, nekoj vrsti javnih beleznika, a ne ionako preopterecenim sudijama.
Kako se tokom diskusije culo, predlog zakona o sudovima je skoro zavrsen i uskoro ce se krenuti u javnu diskusiju. 
O ozbiljnoj reformi sudstva, medjutim, ne moze biti reci, smatraju nasi pravnici, jer je svaka reforma, pa i sudska, ogranicena postojecim veoma neadekvatnim ustavnim resenjima. Tek kada dodje do promene republickog ustava, a ako opstane savezna drzava i federalnog, moze biti reci o radikalnijoj reformi srpskog i jugoslovenskog pravosudja. Do tada pravosudje ce se htelo–ne htelo nalaziti u nekoj vrsti iscekivanja.
Tokom popodnevne sesije sudija opstinskog suda iz Valjeva gospodin Veljko Maric podneo je referat o teskom materijalnom polozaju ne samo sudija nego i sudstva kao najugrozenijeg od tri oblika vlasti.