Nad odlukom zamenika okruznog javnog tuzioca Milije Milovanovica zamislio bi se i sam Ivan Karamazov, koji je izgovorio dijabolicnu misao o dopustenosti svega jer je Bog mrtav. U odluci zamenika okruznog javnog tuzioca kojom odbacuje krivicnu prijavu Saveza jevrejskih opstina Jugoslavije zbog objavljivanja Protokola skupova sionskih mudraca dobili smo naseg Ivana Karamazova. Junak Dostojevskog smatrao je da je sve dopusteno jer nema Boga. On je do te spoznaje dosao kroz teske dusevne muke. Nas tuzilac se sa neobicnom lakocom (sudeci po nacinu na koji je na Radiju B-92 obrazlagao svoj stav) opredelio u odnosu na isti problem. On, izgleda, veruje kako je sve dopusteno da bude stampano jer vise nema ozloglasenog zakona o stampi. U Protokolima..., ciji je podnaslov Pakleni plan za osvajanje sveta za taj projekat optuzuju se judeo-masoni koji su osmislili »sejanje borbi po Jugoslaviji sa ciljem razbijanja prepreka u prodoru na istok. Judeo-masonima se pripisuje i odgovornost sto raslojavanje u zemljama tranzicije koriste da bi ih stavile »pod uzde NATO-a«. Posto Jevreji za takav plan, a to je »gospodstvo nad svetom« nemaju vojni potencijal, oni koriste novac »koji je materijalizovao takve ambicije. NATO je iznikao iz takvog potencijala«.
Na strucnoj je javnosti da oceni da li je u ovom slucaju trebalo postupati po clanu 134. Krivicnog zakona koji sankcionise sve oblike mrznje i netolerancije. Kao gradjani morali bismo da se zabrinemo zbog cionizma (evo sta nas moze snaci kad ste ukinuli zakon o stampi) ili ludizma zamenika javnog tuzioca (bas je dobro sto nema tog zakona, pa nema ni sta da se zabranjuje). Dakle, zivele slobode, narocito one »protiv«. Postavljaju se i druga pitanja. Tuzilastvo deluje u klimi mrznje i netolerancije i od njega gradjani ocekuju zastitu. Takodje, radi se i o postovanju civilizovanih normi koje su usvojila demokratska drustva u koje i mi zelimo da se ubrojimo. a kad pravnici ignorisu tu potrebu, sta ocekivati od drugih? Kada bi se kojim slucajem antidatirala odluka zamenika okruznog javnog tuzioca niko ne bi pomislio da je ona moguca u vremenu posle promena. Neosetljivost za problem slobode i tolerancije koja je vaskrsla u Beogradu moze da deluje duboko obeshrabrujuce na tuzilastva u unutrasnjosti jer je Beograd uvek neka vrsta repera. Zabrinjavajuce je sto takva odluka dolazi iz institucije bez cijeg beskompromisnog i modernog shvatanja pravde Srbija nece moci da racuna na preobrazaj. Ako je toliko mrznje prema Jevrejima, sta mogu da ocekuju Albanci sa kojima ce Srbi morati da zive u istoj drzavi?