U svojoj predsednickoj kampanji Vojislav Kostunica (VK) se zalagao za vreme kada ce na ovim prostorima postati pomalo i dosadno – jer politika nece ispunjavati svakodnevni zivot nasih gradjana. Sto ovo obecanje nije ispunjeno »zasluga« ima najvise upravo predsednik sa svojim »hocu – necu« stavovima. Prisutna je teznja da bude arbitar, ili u najmanju ruku »obavesten« o svemu, bez obzira da li je to iz domena republicke ili savezne nadleznosti. Na ovaj nacin predsednik nastoji da za sebe ostvari poseban polozaj u odnosu na ostale celnike DOS-a. Ako bi uz funkcije predsednika SRJ i DSS-a postao i sef DOS-a, dobili bismo ponovo jakog coveka – vodju, sto se vec pokazalo pogubnim za sve gradjane na ovim prostorima. To sto se neki »emisari« (u vidu atasea za stampu) javljaju i dovode sve u sumnju osim jedne jedine licnosti – vidjeno je vec! Stvara se novi kult licnosti – opet jedan novi vodja u nastajanju! Ako bi VK postao neprikosnoveni – SEF svega onda bi se moglo ocekivati kao sasvim »prirodno« da DSS postane vladajuca stranka. Ni VK ni DSS-u ne bi bio potreban DOS da bi se moglo samostalno vladati. Saveznici bi se mogli birati iz celog birackog tela – korpusa svih stranaka od levice do desnice.
Jedna odluka predsednika VK, doneta pre devet meseci, indikativna je i uklapa se u opisani trend.
Pocetkom oktobra, neposredno po inauguraciji predsednika SRJ, sef DB-a podnosi novoizabranom predsedniku ostavku na svoj polozaj, sto ovaj ne prihvata. O ovoj svojoj odluci predsednik VK kaze: »Nije bilo stete zbog nesmenjivanja sefa DB-a, a sa druge strane rizik koji bi promene dovele je izbegnut« (Blic, 9. 04. 2001).
Buduci da je ostavka podneta (ponudjena) nije bilo potrebno smenjivanje, vec, ukoliko se htelo, samo usvajanje, odnosno neusvajanje ostavke za sta se predsednik VK i opredelio. I sest meseci posle, predsednik VK je siguran da »nije bilo stete...« i da je »izbegnut rizik koji bi promene dovele«. Ako neko misli drugacije to nije toliko vazno – cak ako i skoro svi misle da ovakva odluka predstavlja ozbiljnu gresku – opet je isto – jer, »carska se ne porice«! I ovom prilikom predsednik VK je demonstrirao svoju upornost i nepogresivost! (Cetiri meseca kasnije, po donosenju ove odluke, istog dana kada je formirana republicka vlada, smenjen je sef DB-a.)
U stvari, sve ovo vreme posle 5. oktobra prisutan je utisak da se predsednik VK i DSS spremaju za nove republicke izbore. Osporava se sve sto se prethodno nazove nezakonitim, neustavnim ili prebrzim, a problematizuje i ono sto problema, u stvari, u sebi i nema. Pocelo se sa formiranjem posebnih klubova DSS-a, izlazenjem na dopunske izbore samostalno, da bi se nastavilo sa pominjanjem mogucnosti odrzavanja vanrednih republickih izbora. Najpre su to pominjali neki celnici DSS-a, da bi na kraju tu mogucnost najavio i Vojislav Kostunica. (Nije jasno da li je on to ucinio kao predsednik DSS-a ili predsednik SRJ.)
Proslo je dosta nezapazeno nesto sto je vezano direktno za DSS, pa samim tim i DOS. Pre izvesnog vremena glasalo se u republickoj skupstini o nepoverenju ministru pravde Vladanu Baticu. Nepoverenje nije izglasano, a poslanici–clanovi DSS-a nisu ucestvovali u glasanju. Culo se neko objasnjenje iz DSS-a, ali je ono bilo naivno i neubedljivo. U stvari, pravi razlog neucestvovanja u glasanju lezi u cinjenici da je Vladan Batic, do pre nekoliko godina jedan od celnika DSS-a, sa jednim brojem clanova napustio dotadasnju stranku i formirao novu, Demohriscansku stranku Srbije. (Rukovodstvo DSS-a to jednostavno nije zaboravilo.)
Pametni medju nama predvideli su sta ce biti sa DOS-om. Ono sto oni nisu mogli da prognoziraju jeste tako brzo pojavljivanje »niskih udaraca«, i to upravo od onih koji su obecavali nesto sasvim suprotno!