»Domacinska« tradicija i kultura

Krajem jula, na mala vrata, uredbom Vlade, u drzavne skole je uvedena verska nastava. U stvari, predvidjen je i veronauci alternativan predmet, ali, za sada, nejasnog sadrzaja. Takvu odluku doneo je, medjutim, sam premijer Djindjic, koji je kratko vreme iza prebacivanja Milosevica u Hag posetio Patrijarsiju i obecao visokim pravoslavnim zvanicnicima ispunjenje njihovih davnasnjih zelja. Ali, to je valjda bio samo »marketing« premijera.
Mucan utisak zbog uredbovanja nad gradjanima pojacan je sumnjom da je ovo obecanje dato da bi sam premijer sprecio eventualni odijum pronacionalnih krugova i institucija naklonjenih njegovom »tihom rivalu« (Kostunici). Djindjic se poneo u stilu: ja mogu da posaljem Milosevica u Hag, ali mogu i da uvedem veronauku i odmah ako (mi) (za)treba. Mlak otpor nadleznih institucija, politickih stranaka, javnih licnosti i nevladinih organizacija pokazao je da niko premijeru i vladi (i saveznim, a ne samo republickim) ozbiljno ne stoji na putu vladanja – »uredba za uredbom« ili »uredba na uredbu«.
Nezadovoljstvo princa Aleksandra Karadjordjevica, jasno iskazano gotovo besnom izjavom na stricevom parastosu sto nema »svoju kucu«, kratko je, posle toga, trajalo. Prvo ga je primio premijer Srbije i »dao« mu na koriscenje Stari dvor na Dedinju, ali je to, izgleda, zabrinulo vrh savezne drzave, tako da je odmah stigla jos jedna uteha tuznom princu – pravo da on i njegova porodica koriste i najreprezentativniji rezidencijalni objekat u SRJ – Beli dvor.
Da krunise nase nacionalne (nacionalisticke)  muke uspeo je Milan St. Protic, ambasador u Vasingtonu. Posto je zimus, a ocigledno bez zaljenja, uspeo da se otarasi beogradskih komunalnih problema (ima li tu, uostalom, iceg nacionalnog a kamoli uzvisenog), galantno odbijajuci i mesto potpredsednika srpske vlade (jer, rekao je, u Vasingtonu moze da postigne vise za opstu stvar), Protic daje sve od sebe da iz zgrade ambasade istera seni i prikaze raznih »zlih duhova bezboznistva i komunizma« kojih se, sudeci po njegovim izjavama, toliko uplasio. Uzalud su, izgleda, bila misljenja SMIP kao i reakcije javnosti na osvecenje ambasade, ambasador smatra i dalje da mu je to u opisu radnog mesta.
Svemu ovome prethodio je jedan zaista zabrinjavajuci dogadjaj. Na takozvanoj gej paradi (koja bi, i da je odrzana, tesko licila na paradu), doslo je do krvavog obracuna protivnika zalaganja za prava homoseksualaca sa malobrojnim promoterima tih prava. Nekoliko dana na TV su se vrteli snimci pomamne hajke i okrvavljenih lica, sve u stilu »hiljadu na jednoga«. Dogadjaju su prisustvovali i pripadnici pravoslavne crkve, profasistickih udruzenja i grupa, Foruma roditelja, ali je sva krivica svaljena na fudbalske navijace.

Stara – nova pravila

Iako jos uvek nije doneta vecina sistemskih zakona (predvidjen je i zakon o denacionalizaciji kojim bi drzava pokazala da se brine o imovini svih gradjana, a ne samo onih koji nose cuveno vladarsko prezime), najnovija desavanja oko zakona o ekstraprofitu pokazuju da nova vlast ima ozbiljne dileme i u vezi sa primenom vec usvojenih zakonskih akata. Pokazalo se da ce primena zakona ici tesko, a pitanje je i da li ce je uopste biti. Vlast je svoje kolebanje pokazala kada je »pukla bruka« oko spota koji je kratko emitovan na drzavnoj TV. Na temu narodne propasti razbesneo je nase finansijske mogule, a zabrinuo samu Vladu Srbije. Odmah je smenjen urednik, pala su izvinjavanja i »posipanja pepelom«. No, Vlada nije pala (jedan njen clan je »prozvan« u spotu), ali je zato obecano od strane samog premijera da ce se malo razmisliti oko primene zakona ovakvog kakav jeste. 
U vreme »setanja« pomenutog spota na RTS su privodjeni kraju konkursi za izbor na rukovodeca mesta ove najbrojnije medijske kuce. Negde su pronadjena kadrovska resenja (i uz pretnje strajkom), ali najvaznije – mesto glavnog i odgovornog urednika informativnog programa televizije – nije. Stavise, konkurs je ponisten. »Zasto smo se borili?«, pitaju se, s razlogom, mnogi novinari izvan drzavnih medijskih kuca.
Nespremnost da pronadje neki modus convivendi, Vlada, izgleda, pokazuje i u »slucajevima« drugih svojih »saputnika« i saveznika. Tako je pitanje vlasnicke participacije u fabrici lekova Galenika (gde je Milan Panic suvlasnik) postalo jedna prava hronika gotovo svakodnevnih skandala. Pri tome se predstavnici Vlade trude da nadgovore svaki ICN oglas u novinama. Nastala je prava, a gradjanima bez i najobicnijih lekova, potpuno nepotrebna, »gnjavaza«. Spor je ionako dignut na medjunarodni nivo, jos u vreme Milosevica. Ali, surevnjivosti nisu.

Narodne muke

Da nije lako sa narodom, okusili su i nasi ministri koji su jedva umakli radnickom gnevu, kada su dosli u kragujevacku »Zastavu« sa losim vestima. Naime, planiran je visak od 15 500 ljudi, sto je nesto vise od polovine zaposlenih. Radnicima koji ce biti suvisni ponudjene su tri opcije i to tek posle »sindikalne borbe«. No, i sindikalni lideri su se raspustili, a ko je »free« (da izabere jednu od tri opcije), saznace se pocetkom avgusta. 
Sto se tice majke prirode, izgleda da nam tu i ne ide tako lose. Psenica je uglavnom poznjevena, zito se otkupljuje po sedam i po dinara za kilogram i to bez obzira na klasu, tvrdi resorni ministar. No, ima i onih koji se zale da se njima uopste ne priznaje »prvoklasnost« i da se njihovo zito otkupljuje po znatno nizoj ceni. Zalite se meni, porucuje im ministar poljoprivrede koji je, vrlo ambiciozno, najavio i novu »poljoprivrednu filozofiju«.
Ali, ima i onih gradjana ciji se problemi ne mogu resiti na ranije pominjane nacine. Porodice nestalih Srba i drugih kojima se gubi svaki trag posle dolaska KFOR-a, odlucile su se na jednu od krajnjih mera – na strajk gladju. U Gracanici su danima ptotestovali i sve dok nisu poceli da ih odvoze u zdravstvene centre na intenzivnu negu, gotovo niko na njih nije obracao paznju. I tu je, konacno, napravljen i jedan dobar potez ili bar obecanje. Djindjic je, primivsi porodice nestalih, rekao da se izlaz moze traziti samo u saradnji sa Albancima koji jedini mogu znati sta se sa tim ljudima desilo. Upucen je poziv Taciju i Cekuu, ali oni za sada ne pokazuju volju da saradjuju. Stvari, mozda, komplikuje i odlaganje odluke o izlasku Srba na novembarske izbore na Kosovu (ako se, u ovom slucaju i ocekuje pritisak Zapada na Albance), ali je i poseta albanskog sefa diplomatije Paskala Miljoa Beogradu jedan mali ali dobar znak.

Vlada za »veto«

Krajem meseca (24. jula) dobili smo i novu saveznu vladu. Premijer iz SNP-a Dragisa Pesic, doskorasnji ministar finansija, izneo je program Vlade kojim i nije rekao nista novo. Sve sama lepa opsta mesta sem jednog »profesionalnog« podatka da je dug SRJ po glavi stanovnika veci od drustvenog proizvoda. Novo je, medjutim, i to da je broj ministarstava smanjen na deset, ali su formirani i neki novi sekretarijati. Potpisan je koalicioni sporazum dve grupacije koje su formirale Vladu i kojima je pripao podjednak broj ministara. Ostalo je nejasno kako ce funkcionisati tzv. konsenzualno donosenje odluka o nekim vaznim pitanjima gde predsednik i potpredsednik Vlade imaju pravo da obustave odluke donete vecinom glasova. Kako ce se Vlada nositi sa okolnostima koje su sve komplikovanije za opstanak i funkcionisanje SRJ zavisice izgleda, od »harizme« i sposobnosti pojedinaca. A i to nece biti nista novo. Novo je da SNP podrzava raspisivanje referenduma u Crnoj Gori i da Predrag Bulatovic otvoreno optuzuje jedan deo DOS-a za podstrekavanje anticrnogorskog raspolozenja u Srbiji.