Broj 268

'umor u glavi

Teatar dvorskih intriga

Od mnogih maski
sa nacionalnog buvljaka
On je izabrao masku
Velikog Postenjaka.

Maska mu je lepo stajala...
Masa ga je volela i slavila...
Sve dok nije prekrsio
zlatna maskina pravila:

ne mozes istodobno
izigravati postenjaka
i voditi, kad ti je zgodno,
igru na kvarnjaka.


Pred proslogodisnje izbore situacija u Srbiji je bila sledeca: mesto neopreznog izazivaca arogantno je zauzimao Slobodan Milosevic. Mesto Protivkandidata cinio je niz crtica ili tackica koje je valjalo ispuniti nekim imenom. Popunivsi te crtice ili tackice imenom Vojislava Kostunice DOS je stvorio svog buduceg grobara.
Izbor je bio visestruko plitkouman. Plitkoumno, »egzaktnosti« radi, bilo je izabrati za to mesto nekog ko je za samo nekoliko procentica imao veci rejting od drugih. Dinamika i drama situacije gradile su rejting. Narodu nije bilo potrebno ovo ili ono ime, vec personifikacija nezadovoljstva. Da je bilo moguce stvoriti virtuelnog, kompjuterskog protivkandidata (kao u modernim crtacima) i on bi, zasigurno, pobedio Slobodana Milosevica.
Kad sam saznao ime narodnog Zatocnika koji je valjalo da izadje na megdan Dedinjskoj Ali zapisao sam u Republici: »Izgleda da tracim vreme pisuci ove redove«. (Kostunica je, naime, vec godinama zabavna, groteskna figura mojih zapisa.) Ali, histerija izvikivanja novog Vodje (ili Zavodje) vec je bila pocela.
Vele da je g. Djindjic prvi izgovorio ime protivkandidata Milosevicu i zatim ga, tokom kampanje, orno i ozareno ponavljao. Sad bi se g. Djindjic, a posteriori, ugrizao za jezik. Ali, to je pomalo neizvodljivo. On bi sad rado doviknuo: oj, narode, prevarili smo se, lose smo izabrali. Ali, to je slicno pokusaju da se dim ugura natrag kroz odzak u pec i pretvori ponovo u drva. Drugi zakon termodinamike veli da je to nemoguce. A narodna poslovica veli: jedna muka nauka dve muke oduke. Kostunica se zapatio za tri meseca, ova zemlja ce morati da otpati dok ga ne otprati.
Kostunica vise ne skriva svoje »tihe patnje«. SM se obreo u Hagu (a za njega je on ipak »nacionalni radenik«). Srpska policija iskopava masovne grobnice ne-Srba... Srbi mole za donacije i otpis dugova umesto da traze isplatu ratne stete (kao svi pobednici). To su stvari koje noci jednog nacionaliste cine nesnosljivim. 
Srbiji se dogodilo najgore sto je moglo da joj se dogodi: umesto Teatra Promene dobila je Teatar dvorskih intriga i niskih strasti.

Evropske cene, srpske plate

Na pijaci gledas rumeno voce
iznad kog plesu andjeli skupoce.
Odrices se snevanja vocne salate.
Evropske cene, srpske plate.


Srpski finansijski reformator, mlad a ne mator kao onaj pocivsi, na Harvardu skolovan i picanski molovan, smislio je da su nas najpraviji put u Evropu i put ka dostizanju evropskog standarda evropske cene. Vele da su cene struje i cene postanskih usluga i jos neke dostigle evropski nivo. I jos ce rasti. 
Ali, nas orni harvardski skolarac (koji u Srbiji radi iz cistog patriotizma, samo za dzeparac) ne zna odgovor na malo potpitanje: kako da stanovnistvo (rec »narod« se u prethodnom periodu izblamirala) plati evropske cene srpskim platama.
U stvari, on zna odgovor. Odgovor je: ko nesto ne moze da kupi i ne mora da kupi. Nek se prema guberu skupi. Paradoks evropskih cena i srpskih plata deo je veleumnog postulata: MORA NAM BITI JOS GORE DA BI NAM JEDNOG DANA BILO BOLJE.
A kako, pitamo postulatdziju, kako da stanovnistvo (rec »narod« zvuci malo degute) prezivi dotle? On savetuje: odricite se, stedite, stedite, dodatno privredjujte i sto vise para nasledjujte!
A zar cene i plate nisu nekako mogle da idu barabar? pitamo ga.
Mrzim rec »barabar«, sikce on. Barabar, barabar! Tako bi vajda jebala car! Morate se nauciti da je zivot skuplji od svakog vaseg truda! Uostalom ja znam vasu novokomponovanu poslovicu: niko me ne moze tako malo platiti koliko ja mogu da zabusavam.
Plate ce ipak polako rasti i jednog dana svi cemo postati nehajni kupci svega sto nam treba i sto kosta onoliko koliko mora da kosta. Vlada ce slavodobitno objaviti ovu vest i zatrazice od meraca javnog mnenja da je obavesti o reakciji stanovnistva. Ali dobice odgovor: gospodo, stanovnistvo vise ne stanuje ovde.

Miodrag Stanisavljevic         

 

© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar