Kad pastir izvrsi brojne junacke podvige, zadobije pola carevine i princezu za zenu, postaje car i vise se ne bavi cobanskim poslom. Nasi stranacki lideri postajuci ministri, sefovi vlade, parlamenta, pa cak i same drzave i dalje ostaju predsednici svojih partija posto nemaju poverenje da nekome ostave svoje stado. Veze stvorene u pastirskom drustvu u kojem je partija bila iznad zakona i drzave, a politicari uvek borci svoje partije, ostale su i u ovom postpastirskom periodu. Sef drzave je predsednik svih gradjana te ne bi trebalo da bude sef stranke.
Ali, jos nije izbledelo secanje na prethodnog sefa drzave koji je ostao partijski sef ne samo za vreme svoje vlasti u drzavi, nego je to jos uvek, iako je u zatvoru. A sledeca je faza ona stara: »Tito – to smo svi mi« ili »Lenjin je ziveo, ziv je i ziv ce Lenjin biti« – dakle, postmortalni i posthumni sefovi partija i drzava. Treba verovati da nece biti potrebno da se iz Rusije zavrbuju oni preostali strucnjaci za balzamovanje.