Status quo za DOS

Opsti utisak koji se stice na osnovu najnovijih dogadjaja na domacoj politickoj sceni jeste da nema dramaticnog pogorsanja odnosa unutar aktuelne vlasti niti izmedju onih koji su na vlasti u republikama SRJ, ali da se odrzava tenzija i gotovo svakodnevno iskrsavaju problemi koji ove tenzije pothranjuju i prikazuju u svetlu nekakvih bogzna kako principijelnih pa cak i moralnih pitanja. DOS-ovska kriza traje i, mada je odrzano nekoliko sastanaka Predsednistva DOS-a u proteklih petnaest dana, nema kvalitativnih poboljsanja i kao da se sve cini da se ta kriza odrzava i da se na svaki nacin razlike izmedju clanica i neformalnih blokova u DOS-u stabilizuju. DSS prednjaci u takvoj akciji, ali je ocigledno da se trudi »da ne pretera«, pa se predstavlja kao neka vrsta opozicije u vlasti, koja iz nje nece da izadje ali ne zeli da bude ni pravi, a kamoli lojalan partner kolegama iz DOS-a. Otvoreno, DSS tvrdi da ima pravo da kritikuje republicku vladu, iz koje je izasla, ali koju, kako tvrdi, nece obarati. Vecina analiticara smatra da ova stranka, nezadovoljna disproporcijom svojih podrzavalaca i komadom vlasti koji joj je na osnovu predizbornih dogovora pripao, nalazi utehu u rivaliziranju sa drugom po jacini – DS. Sve cesce se govori o izborima, ali niko nije spreman za radikalniji potez u njihovom iznudjivanju. Radi se, pre svega, o jednostavnoj politickoj racunici, ali ne treba zanemariti ni one koji zaista razmisljaju o posledicama prevremenih izbora.
Da bi ipak pokazali da ih zanimaju i gradjani, Kostunica i Djindjic se utrkuju u tome ko ce pre stici do neke srpske varosice, sve u stilu predizbornog marketinga.
Ipak, za mnoge gradjane i javne licnosti bila je, u najmanju ruku, neprijatna informacija da u Odboru za pravosudje i upravu Skupstine Srbije (31. 08) nije prosao predlog predsednika tog odbora Dragora Hibera da se ukine odluka te skupstine iz decembra 1999. godine o razresenju sa funkcije Slobodana Vucetica, sudije Ustavnog suda Srbije. Mnogi nisu verovali da su se dva clana iz DSS uzdrzala od glasanja tako da Vucetic »nije prosao«. Kasnije su predstavnici ove stranke pokusali da sve objasne »legalistickim« razlozima, tvrdeci da nekako Vuceticu formalno i nije oduzet mandat pa nema smisla (nije po zakonu) raspravljati a kamoli glasati o tome. Izgleda da su u DSS uvideli da su ipak napravili suvise veliki gaf, pa su ubrzo reagovali saopstenjem da ce oni, ukoliko Skupstina o tome bude glasala, podrzati Vuceticev povratak na radno mesto. Medjutim, u emisiji »Utisak nedelje«, predsednik Skupstine Srbije Dragan Marsicanin priznao je da je DSS imao i druge motive za ovakvo ponasanje. U stvari, oni su Vucetica upisali u nekakve svoje protivnike jer je dao jedno tumacenje Ustava Srbije (u vezi sa izrucenjem Milosevica), koje se nije dopalo ovoj stranci.
Dok vecina elektronskih i stampanih medija u Srbiji prilicno uravnotezeno informise javnost o sukobima u DOS-u, Nedeljni telegraf kao da se dao u istrazni rad za Vladu Srbije stampajuci iz broja u broj tekstove koji se bave raznim »otkricima«, ali objavljuju i navodne stenograme sa sednica DOS-a. Interesantno je da je i premijer Djindjic stampao neku vrstu svog programskog teksta bas u ovim novinama i da se Telegraf bavio biografijom pokojnog Momira Gavrilovica.

Ko je ko u Jugoslaviji

Jos uvek se ne nazire rasplet krize u saveznoj drzavi, uprkos tome sto gotovo svakodnevno ima novih dogadjaja koji, medjutim, bitno ne doprinose uveravanju da se nesto zaista desava.
I dalje je koncentraciona vlada (za pripremu referenduma), udarna politicka tema u Crnoj Gori, ali izgleda da ima suvise pogadjanja i strancarenja oko njenog formiranja tako da se pregovori za sada otezu i prekidaju suvise nekonstruktivnim izjavama.

S druge strane, doslo je do ponovnog kontakta crnogorskog i jugoslovenskog drzavnog vrha oko imenovanja sudija Saveznog ustavnog suda iako nije bilo prave saradnje. Predsednik Kostunica je obelodanio prepisku sa predsednikom Djukanovicem, a u Podgorici (11. 09) odrzan je sastanak Vrhovnog saveta odbrane koji nije bas bio bez rezultata.
Ipak, nema jasne perspektive kada je u pitanju sudbina SRJ. Na kritike LSCG da vlast u CG odustaje od crnogorske nezavisnosti i da zato hoce koncentracionu vladu i saradnju sa SNP, DPS cini i jedan simbolican potez: iz partijskih dokumenata izbacuje sve odredbe koje se ticu zajednicke drzave.
Partner DOS-a u vrhu savezne drzave, SNP, sve cesce se ponasa kao glavni igrac na saveznom nivou, a njegov znacaj uvecava i ponasanje vladajuce koalicije u Crnoj Gori koja trazi od ove stranke da preuzme svoj deo odgovornosti za sudbinu republike.
SNP na prvom redovnom jesenjem zasedanju Skupstine SRJ (6. 09) nije glasao za oduzimanje imuniteta Milovanu Bojicu, Vlajku Stojiljkovicu i Momcilu Bojovicu cime je ponovo doveo u pitanje svoju lojalnost koalicionom partneru i postovanje potpisanog sporazuma o saradnji. Izgleda da je ova stranka u svim bitnim pitanjima lojalnija svojim starim partnerima iz Milosevicevog vremena cime opravdava i potvrdjuje vec stvoren »politicki imidz«, iako se mnoge stvari u nasem politickom zivotu resavaju mimo programa stranaka i vise su u vezi sa kalkulacijama ili strahovima koji se ne vide u skupstinama.

Sticenici vlasti

Bez obzira na sumnje i kritike kojima je sa raznih strana izlozen MUP Srbije, izgleda da se nastavljaju istrage oko masovnih grobnica kojih kao da ima po citavoj Srbiji. Tako je 9. septembra Okruzni sud u Uzicu saopstio da je na uscu recice Dervente u jezero Perucac prethodnih dana obavljena ekshumacija posmrtnih ostataka 26 za sada neidentifikovanih osoba kao i »vise delova tela ljudskog porekla«. Receno je i da je citav postupak ekshumacije sniman video kamerom.
Istrage o zlocinima nastavljaju se i na drugim nivoima. U Beogradu je (4. 09) boravila Karla del Ponte koja je ovde naisla na prilicno »tvrd« stav i saveznih i republickih vlasti oko pitanja izrucenja nasih gradjana Tribunalu, ali je prava sadrzina razgovora ostala nejasna jer su o njemu i od strane samog Tribunala davane razlicite izjave iako je moguce i da se radi o neadekvatnoj medijskoj prezentaciji izjava Del Ponteove. Ostalo je nejasno da li je drzava obecala pomoc u hapsenju Ratka Mladica ili nije. Tek, kratko nakon ove posete, stigla je informacija iz MUP-a Srbije da Mladic nije u Srbiji kako tvrdi Tribunal. Jedno je, medjutim, jasno: ovdasnje vlasti zahtevaju ne samo ubrzavanje istrage o cinjenju zlocina nad Srbima, posebno na Kosovu. Jedino je jasno da su se obe strane slozile da se jedan broj sudjenja obavi ovde.

Drzava Srbija je, pomalo se uzdrzavajuci od cvrsce saradnje sa Tribunalom, vrlo odlucno podrzala zahteve u Hagu optuzenih Srba da se brane sa slobode. Biljana Plavsic, kojoj je Tribunal dozvolio da se brani sa slobode, docekana je (6. 09) gotovo kao drzavnik najviseg ranga na Surcinskom aerodromu. Ovaj prilicno neprimeren gest srpske Vlade i Ministra pravde Batica potkrepljen je odlucno intoniranom Djindjicevom izjavom da ce dati garancije Tribunalu za boravak svih onih optuzenih Srba koji bi da se brane sa slobode, ziveci u Srbiji. Izgleda da Djindjic ponovo (posle slucaja uvodjenja veronauke), zeli da izgleda da je on veci »Kostunica« i od samog predsednika SRJ. Da li ce mu Hag izaci u susret i od Srbije napraviti pravi »evropski Paragvaj« (sve pod velom legalizma i zastite prava okrivljenih) ipak jos uvek nije jasno.
Probleme koje ima aktuelna vlast koja cas radi na otkrivanju pocinilaca zlocina cas izgleda kao da joj je to poslednja briga, iskoristio je (kako se i moglo ocekivati) radikalski lider Vojislav Seselj koji je, sazvavsi konferenciju za stampu, izjavio da zna ko su pocinioci nekih ubistava koja su obelezila kraj vlasti dedinjskog para. Seselj je, u svom poznatom maniru politickog soumena, trazio da mu se isplati suma koju je onima koji daju informacije u vezi sa ovim ubistvima obecala srpska Vlada. Ako se izuzme skandalozan aspekt koji Seselj svemu pridaje, mnogima je sigurno palo na pamet koliko Seselj o tim zlocinima zaista zna (s obzirom da je u to vreme bio u vlasti) i sta u stvari znaci ovaj njegov »sou«?

Moc rada?

Iako su mnogi vazni dogadjaji u zemlji i van nje pali u senku tragedije u SAD i velike sportske pobede jugoslovenske kosarke, ne moze se reci da su najavljeni radnicki protesti osvojili Srbiju. Kao sto su sindikati obecavali, desio se i generalni stajk upozorenja (4. 09) kao i protest metalaca (6. 09), Vlada je pregovarala sa predstavnicima JP »Kolubara«, ali su zahtevi strajkaca pokazali da sindikati jos uvek ne shvataju na pravi nacin svoju ulogu ni u odnosu na svoje clanove ni kada se radi o opstoj situaciji u drustvu. Sve se svelo na zahteve za isplatama zaostalih davanja (uglavnom raznih »crkavica«), isplate »jubilarnih« nagrada, minimalno poboljsavanje uslova rada i smenu resornog ministra Milovanovica. Kako li ce tek izgledati dugo najavljivana »vruca jesen«?
Sto se razvoja ekonomije tice, sve cesce se pominje mogucnost da donatori i zajmodavci uspore obecana i preispitaju dalja davanja SRJ zbog nestabilnosti postojece vlasti. Za sada se demantuje da ce do toga zaista doci, ali nisu retke ni primedbe na ponasanje DOS-a i njegovu sposobnost da odobren novac zaista upotrebi na pravi nacin.