Broj 269

Dogadjanja

Sporovi u DOS-u

Model za buducu drzavu

Predstojeca ustavna rasprava otvorice i ono najbitnije pitanje ko treba da bude na vlasti u zemlji, reformisti ili nacionalisti

Dosovska koalicija para se uzduz i popreko. Broj pitanja o kojima se, s jedne strane DSS, a s druge ostatak DOS-a, ne slazu vec je toliki da je opravdano zapitati se da li su ova dva krila koalicije na vlasti uopste oko necega saglasna. Evo samo nekih njihovih medjusobica koje su, pored onih ranijih, izbile u javnost za poslednje dve nedelje. Na nedavno pojavljivanje u javnosti pukovnika VJ Veselina Sljivancanina, inace optuzenog za ratne zlocine, oglasio se premijer Vlade Srbije Zoran Djindjic tvrdeci da je ovaj oficir u nadleznosti Vojske Jugoslavije i predsednika Kostunice i da niko drugi, osim vojnih vlasti, ne moze da ga uhapsi i izruci Haskom tribunalu. Kostunica je odmah reagovao i vise se bavio Djindjicem nego »stetnim i nepotrebnim pojavljivanjem u javnosti« spornog oficira VJ. Djindjica je napao da na »neprimeren nacin koristi prilike u vezi sa odnosom sa medjunarodnim Tribunalom u Hagu i u medjupartijske sukobe uplice institucije kao sto je Vojska Jugoslavije«. Naravno, Djindjic je replicirao, ostajuci u granicama svoje prve izjave, pa je tako sudbina Sljivancanina i dalje ostala neizvesna.
Samo dva-tri dana kasnije, na sednici predsednistva DOS-a, nova serija medjustranackih sukoba. Najpre je postignut neki fer-plej dogovor, o uzdrzavanju od medjusobnog napadanja u javnosti dok se o spornim primedbama ne raspravi u samoj koaliciji. Na to je DSS odmah uzvratila da taj dogovor nece postovati, jer ih to, kazu, sprecava da zadrze kriticki stav prema Vladi. Propao je i dogovor da se ispitaju optuzbe Velimira Ilica na rad MUP-a Srbije i da u tom poslu ucestvuje i sam Ilic. Odmah posle toga Ilic se nadurio i odbio da ucestvuje u ovom anketnom radu jer, kako tvrdi, »ministri Djindjiceve Vlade se medjusobno stite«. Demonstrativno je odbacio i ranije prihvaceno potpredsednicko mesto u republickoj Vladi.

Trece po redu razmimoilazenje za ovo kratko vreme izbilo je u Skupstini Srbije povodom predloga da se Slobodan Vucetic vrati u Ustavni sud Srbije odakle ga je prosle godine Milosevicev rezim nezakonito oterao. Poslanici DSS uzdrzali su se od glasanja i tako sprecili da se odluka izglasa u nadleznom odboru. Na to su ostali DOS-ovi poslanici prikupili veliki broj poslanickih potpisa, ocekujuci da konacnu rec o svemu tome da plenarna sednica Skupstine.
Iz Srbije se sada kriza koalicionog odlucivanja prenela i na federalni nivo, izmedju DOS-a i SNP-a. DOS je, naime, u Saveznoj skupstini trazio da se ukine imunitet poslanicima Vlajku Stojiljkovicu i Milovanu Bojicu da bi mogli da budu gonjeni zbog kriminala. SNP je, medjutim, odbio da im se uskrati imunitet. Zbog toga je sednica Savezne skupstine odlozena, a medju koalicionim partnerima je izbila velika svadja SNP kaze »da nece da popunjava dosovske rupe«, a DOS optuzuje SNP »da sprecava proganjanje kriminala«.
Kruna svega ispao je skorasnji razgovor Vojislava Kostunice i Mila Djukanovica u Podgorici, o buducnosti savezne drzave. Ovde nisu sevale varnice, sve je proteklo mirno i ugladjeno, ali je prizor dva sagovornika koji nemaju nijednu dodirnu tacku i u svemu se ne slazu, zaista delovao deprimirajuce. Kostunica je zastupao platformu Savezne vlade, koju je cak bio spreman i da elasticno prilagodi, samo da se federacija ne bi raspala, a Djukanovic je nepokolebljivo ostao pri stavu da dolazi u obzir samo savez dve samostalne drzave Crne Gore i Srbije. Pa neka onda one odmere da li ce, koliko i u kojoj formi da saradjuju.
Kada bi neko sabrao ceo bilans svih dosadasnjih raskola ispalo bi golemo breme koje bi tesko ponele i mnogo stabilnije drzave nego sto je nasa. DSS je do sada jer je u stvari ova stranka i povela kolo neslaganja dosla u sukob sa reformskom vladom Srbije, sa vecinskom Crnom Gorom, sa Haskim tribunalom, sa strukturama vlasti u Vojvodini oko prosirenja autonomije, pa cak i sa medijima koje je optuzila »da rade o glavi drzavi«. DSS je, u stvari, sva svoja sporna pitanja od stranackih pretvorila u drzavna, pa sada malo ko vidi kako cemo uopste izaci iz ove stranacko-drzavne krize.

Izgleda da je i sama DSS u velikoj zabuni kako da krene dalje. Neki medju njima smatraju da bi DSS, s obzirom na veliki uticaj u javnosti, trebalo da dobije i vise mesta u Vladi Srbije, pre svega Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrasnjih poslova. Ne vidi se, medjutim, niti je i sama DSS u stanju da to uverljivo predoci javnosti, sta bi to oni vise i bolje uradili na suzbijanju kriminala od sadasnjih drzavnih organa koji se na tome zaista nisu proslavili. Drugi pravac razmisljanja u DSS je radikalniji i insistira na sto skorijim izborima, da bi kapitalizovali prednost koju trenutno imaju medju biracima. Ali i izbori su rizik, jer se ta prednost brzo topi, a i sama DSS nema neki superiorniji program koji bi mogla da ponudi kao alternativu ovom reformskom kursu Vlade.
Kostunica je ovu unutarpartijsku raspravu prekratio zahtevom da se prvo donese republicki ustav, pa da se tek onda odrze izbori. Njemu se, naime, cini da ovaj put najmanje ugrozava i stranacke i njegove ambicije. Sa izborima je neizvesno, sa ustavom, koji se usvaja u Skupstini, je brze i jednostavnije. Uz to, on racuna da bi za taj novi ustav, koji bi se bazirao na tradicionalistickim nacionalnim idejama, lakse pridobio vecinu u Skupstini Srbije. Zar nije i Kostunica sam vise puta prilikom nedavne posete Sumadiji govorio da oslone tacke ove zemlje i nacije treba da budu drzava i crkva? Ovakav duh novog ustava odredio bi i model buduce drzave Srbije, sto odgovara konzervativnim i nacionalistickim opredeljenjima DSS. Tako bi se izbegli cesti izbori i smenljivost vlasti, a Srbijom bi stabilno vladala DSS ili stranka proizasla iz istog kalupa.

Dragos Ivanovic    

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar