U Beogradu je 4. i 5. septembra u organizaciji Centra za unapredjenje pravnih studija odrzan naucni skup posvecen krizi i reformi pravosudja. Ucestvovali su poznati naucni radnici, ali i jedan broj sudija, medju kojima Gordana Mihajlovic, predsednik Drugog opstinskog suda, Vida Petrovic-Skero, predsednica Okruznog suda u Beogradu, Goran Cavlina, predsednik Vrhovnog suda Srbije i drugi.
Saopstenja sudija su se uglavnom odnosila na postojece stanje u pravosudju koje nije dobilo prelaznu ocenu: o materijalnom polozaju sudstva i formiranju nezavisnog sudskog budzeta (Gordana Mihajlovic), o potrebi sto skorije reforme krivicnog zakonodavstva u svrhu efikasnijeg sudstva (Goran Cavlina), odnosno o neminovnosti sto hitnije promene Zakona o sudovima (Leposava Karamarkovic).
Opsti je zakljucak da je jedan od prioriteta racionalizacija postojece mreze sudova, promena njihovih nadleznosti i ustanovljavanje novih, specijalizovanih sudova. U vezi sa ovim mr Leposava Karamarkovic je istakla da je radna grupa eksperata vec sacinila nacrt zakona o sudovima, ali da je poslanicka grupa Demokratske stranke Srbije bez ikakvog nagovestaja u formi svog predloga dostavila Skupstini Srbije pet zakona iz oblasti pravosudja od kojih se cetiri odnose na reformu sudstva i koji su gotovo identicni sa sadasnjim radnim materijalom ekspertske grupe pravnika i sudija i koji se vec nalazi u Ministarstvu pravde. Ona je ocenila da je takav postupak DSS-a zapravo nepotrebno rasipanje energije jer ako su ovi projekti imali za cilj ozbiljnu reformu pravosudja, bilo je nuzno, kolegijalno i racionalno da se sve snage udruze.

Dr Vesna Rakic Vodinelic je u svom izlaganja apostrofirala cinjenicu da je predlog zakona o tuzilastvima bivsi clan JUL-a, a sada DSS-a, Zoran Balinovac podmetnuo svojoj novoj stranci jer je radjen pri kraju Milosevicevog rezima u trenutku kada je Dragoljub Jankovic bio ministar pravde. Ona je potvrdila da je nacrt zakon o sudovima koji je Skupstini podnela DSS zapravo predlog zakona iz vremena Arandjela Markicevica.
Sve u svemu ovaj skup nije doneo nista od onoga sto vec nije strucnoj javnosti poznato. Promene u pravosudju teku sporo i prilicno nezadovoljavajuce sto je i zakljucak vecine ucesnika.