Problemi u srpskom skolstvu, po svemu sudeci, umesto da se resavaju i umanjuju, postaju sve izrazeniji i brojniji, uz opravdano nezadovoljstvo nastavnika i ucenika i samih roditelja.
Desavanja oko uvodjenja veronauke, nazalost, pokazuju svu neozbiljnost i nespremnost glavnih aktera da zaista na krajnje odgovoran nacin pridju poslu kojeg su se, verujemo, dobrovoljno prihvatili. Tako nas je, primerice, republicki ministar prosvete prof. dr Gaso Knezevic »obradovao« vescu da je rukopis za udzbenik veronauke, ogromnim zalaganjem, najzad nadjen, iako se nije znalo gde se nalazi (RTS, 13. 09. 2001). Naravno, ministar Knezevic nije nasao za shodno da objasni kako je bilo moguce da do »gubljenja« uopste dodje. Vladika branicevski Ignatije, zaduzen ispred SPC za pitanja uvodjenja veronauke u skole, rekao bi, nonsalantno, ono sto sve cesce koristi: »Desava se to i kod nas i u siromasnim zemljama«. Sve i da je tako, ali, ukoliko mi vec nismo siromasni, koje su to, onda, siromasne zemlje?
Primetno je: posle svakog javnog nastupa drzave i crkve dobijamo premalo odgovora i bezbroj – pitanja! Udzbenici su koncipirani tako, kaze gospodin Ignatije, da mogu da ih koriste i roditelji i deca. Ni reci o tome ko je idejni tvorac koncepcije, da li je razmatran drugaciji/bolji pristup, zasto nisu uvazavana drugacija misljenja (koja nisu, automatski, i zlonamerna) i, konacno, da li je odista potreban udzbenik, za prvi razred OS koji je namenjen i roditeljima, a koji pocinje pricom »Ljubav« o »neponovljivoj« Bogoljubovoj pticici.
Kao gost TV Smederevo, na dan sv. Jovana (11. 09), u polusatnoj emisiji »Fokus«, posvecenoj problematici veronauke, vladika Ignatije tvrdi da odluka o uvodjenju veronauke nije ishitrena, »jer se o tome godinama govori, te da se 82 odsto ispitanika izjasnilo ‘za’ veronauku«. Objasnio je, takodje, da Crkva ne zeli podelu vlasti i da nije nikakva stranka koja bi, danas-sutra, izasla na izbore. Crkva, jednostavno, predstavlja i cini narod, dodao je.
Pitanje sukoba vere i nauke gospodin Midic vidi samo kao problem Zapada, buduci da kod nas nije dolazilo do nesklada. Ujedno je pomenuo da nikada nije postojalo toliko deklaracija o ljudskim pravima, a, istovremeno, toliko nepostovanja tih prava, misleci na bombardovanja, ratove, siromastvo...
Posebno zanimljivo, makar potpisniku teksta, bilo je vladicino misljenje o »pojedinim pisanjima« i »protivnicima« veronauke. Prosto, Njegovo Preosvestenstvo svrstalo je »takve« u »netrpeljivost i netolerantnost«, za koje je sve »u najboljem redu«, pa im samo veronauka smeta, dok o tome da radnici ne primaju plate – cute!?
Mozda »ti i takvi« cute, ali bar znaju u kakvoj drzavi zive. A, zive u siromasnoj zemlji, u kojoj radnici nemaju stalan posao da bi mogli da primaju plate i u kojoj se gradi najveci pravoslavni hram u svetu. Odletece nepovratno i »nasa« pticica – na crkvenim krilima. Cutacemo! Kao i do sada! Puni ljubavi.