U poslednje vreme u medijima su ucestale izjave uticajnih pojedinaca iz politickih i drzavnih organa, finansijskih i privrednih institucija i licnosti iz javnog zivota u kojima se negativne pojave u drustvu i u radu drzavnih organa, a pre svega korupcija, povezuju sa radom sudova, a za sporost u ostvarivanju rezultata u borbi protiv ovih pojava opet optuzuje pravosudje. U nekim izjavama objavljenim ovih dana u stampi navodi se da sudovi nisu efikasni jer su korumpirani ili da policija dobro radi svoj posao ali da sudovi po njenim prijavama jos nikog nisu osudili.
Takva ocena ne samo da je nerealna vec je i kontraproduktivna u pogledu ostvarenja zeljenih ciljeva borbe protiv korupcije i zalaganja za nezavisno i efikasno sudstvo, pa predstavlja i svojevrstan oblik pritiska na rad sudova. Pri tom se u mnogim od objavljenih izjava i ocena sadrzi nepoznavanje zakonom regulisane i omedjene nadleznosti, organizacije i nacina rada sudova i drugih pravosudnih organa, kao i drzavnih organa sa kojima oni u radu saradjuju.
Tim povodom Kolegijum Okruznog suda u Beogradu kao najveceg suda opste nadleznosti u SRJ smatra potrebnim i nuznim da se ponovo obrati javnosti ne prihvatajuci pausalni stav o korumpiranosti sudova sadrzan u izjavama pojedinih licnosti, objavljenim u medijima. U odgovoru na neke tvrdnje sadrzane u tim izjavama mora se ponoviti da po Ustavu i zakonu sudovi postupaju samo i kada imaju adekvatan inicijalni akt javnog tuzioca, odnosno druge ovlascene stranke u postupku, potkrepljen odgovarajucim dokazima validnim da se na osnovu njih po zakonu utvrdi materijalna istina i donese odluka. Sudska odluka je javna i podlozna oceni njene zakonitosti u visestepenom postupku. Za razliku od mnogih drugih poslova i zanimanja, sudija svaku svoju odluku i stav potpisuje i iza toga stoji svojim strucnim, moralnim i licnim integritetom.
Zato svaka izjavljena i objavljena tvrdnja o podmitljivosti, korumpiranosti i drugim zloupotrebama sudije ne sme biti i ostati pausalna i nedokazana opsta kvalifikacija vec mora biti odredjena i dokaziva. To su realne negativne pojave u drustvu i drzavi koje treba suzbiti i iskoreniti i iza njih stoje ljudi kao pojedinacne licnosti, nezavisno od njihovih zanimanja, statusa, brojnosti i povezanosti, pa se takvi slucajevi mogu i moraju imenovati i sankcionisati. Anonimnost ovakvih opstih i pausalnih kvalifikacija steti ugledu pravosudja i mogla bi da onemoguci identifikaciju onih pojedinaca koji zloupotrebljavaju svoj polozaj i zasluzuju da budu predmet nuzne i potrebne borbe naseg drustva protiv korupcije. Bez toga nema ni uslova za uspeh u toj borbi protiv tih drustvenih pojava, u kojoj upravo sudovi i drugi pravosudni organi u okviru svoje nadleznosti imaju znacajnu ulogu.