Broj 270-271

Pravosudje

Diskontinuitet ili kontinuitet sudstva

U poslednjim godinama tek izmaklog veka sudstvo Srbije je dospelo do samog dna profesionalne bede: bilo je zagadjeno dnevnom politikom, izbor sudija je vrsen prema kriterijumu partijske pripadnosti, a ne prema znanju i ugledu; zavladalo je stanje ogorcene rezignacije, straha i nesigurnosti; ucestali su politicki procesi, montirana sudjenja, vanpravna hapsenja; skocio je broj nerasvetljenih ubistava, otmica i drugih teskih krivicnih dela; sve se vise govorilo o korupciji u sudstvu; neefikasne sudove pocele su da supstituisu »efikasne« agencije za uterivanje dugova; sudije su deljene na podobne i nepodobne, patriote i nepatriote, odanike i izdajnike; otvoren je lov na clanove Drustva sudija Srbije u kojem je »odstreljeno« tridesetak kapitalaca; drzava je stanovima, stambenim kreditima, predsednickim i ministarskim polozajima podmicivala svoje sudije da u izbornim i drugim »politickim« predmetima sude u njenu korist...
Sudovi nisu ni organizovani valjano. Zato su nedelatni, neazurni i neefikasni. To narocito vazi za prvostepene sudove (pogotovo u gradjanskoj materiji) kod kojih se na uzimanje predmeta u rad ceka vise meseci, a na okoncanje postupka vise godina. Stanje nije zadovoljavajuce ni u drugostepenim sudovima. Cak je i Vrhovni sud Srbije opsednut velikim brojem predmeta, narocito u upravnoj materiji.
Ovakvo stanje nalaze da se pristupi temeljitoj reformi sudstva, koja bi morala da dovede do njegove obnove: profesionalne, strucne, moralne, organizacione, personalne.
Prvi korak morao bi biti donosenje zakona o sudovima i sudijama. Da bi taj korak lakse bio ucinjen, Centar za unapredjivanje pravnih studija u Beogradu pripremio je dva modela takvog zakona: jedan »za danas«, jedan »za sutra«. Model »za danas« (autor dr Zoran Ivosevic) napisan je prema vazecem Ustavu. Model »za sutra« (autor dr Vesna Rakic-Vodinelic) napisan je nezavisno od vazeceg Ustava. Oba modela su oslonjena na medjunarodne standarde o nezavisnosti sudstva.

Putem ili precicom

Aprila ove godine Ministarstvo pravde je obrazovalo radnu grupu za izradu celovitog zakona o sudovima i sudijama. Pripremljena je radna verzija ovog zakona, povodom koje je Drustvo sudija Srbije organizovalo javnu raspravu o reformi sudstva. Skupovi su odrzani u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru. Trebalo je da budu odrzani jos u Nisu, Zajecaru i Vrhovnom sudu, pa da radna grupa sastavi konacnu verziju, koja bi posluzila vladi da utvrdi predlog zakona. 
Medjutim, Poslanicka grupa Demokratske stranke Srbije je prema reformi neocekivano krenula precicom. Predlozila je Narodnoj skupstini cetiri zakona (o uredjenju sudova, o sudijama, o sedistima i podrucjima sudova i o visokom savetu pravosudja), »drobeci« jedinstvenu materiju sudske vlasti. Precica prekida komunikaciju sa javnom raspravom jer »preskace« misljenja, sugestije, primedbe i predloge sudija. Stoga se lako moze desiti da sudstvo, kao mnogo puta ranije, bude zaobidjeno u oblikovanju sudske vlasti. Ovoga puta zbog politickih deoba u vladajucoj koaliciji.
Izmedju radne verzije, koja ide redovnim putem, i predloga, koji ide precicom, postoje ozbiljne razlike.

Diskontinuitet radne verzije

Radna verzija ministarstva predvidja: 1) opstinske i okruzne sudove, kao prvostepene sudove opste nadleznosti; 2) privredne sudove, kao prvostepene sudove specijalizovane nadleznosti; 3) apelacione sudove, kao drugostepene sudove opste i specijalizovane nadleznosti; 4) Upravni sud, kao specijalizovan sud za upravne sporove; 5) Vrhovni sud, kao kasacioni i najvisi sud u Republici.
Prvostepeni sudovi opste nadleznosti su tradicionalno »usko grlo« sudske vlasti. Ako oni budu organizovani tako da u razumnom roku savladaju priliv predmeta, citavo sudstvo ce se osloboditi neazurnosti. Normalna apsorpcija predmeta bice obezbedjena ako prvostepena nadleznost bude podeljena izmedju opstinskih i okruznih sudova, pri cemu bi okruzni sudovi sasvim izgubili drugostepenu nadleznost a, za uzvrat, dobili znatno siru prvostepenu nadleznost, narocito u gradjanskoj materiji. Tako bi sudstvo dobilo dve vrste sudova sa iskljucivom prvostepenom nadleznoscu.


                                               Paul Klee, Family Promenade, 1930.

Opstinski sudovi, koji su do sada bili jedini »cisti« prvostepeni sudovi, zadrzali bi jednostavnije predmete u krivicnoj i gradjanskoj materiji, kao i sve predmete iz vanparnicne, izvrsne, zemljisnoknjizne i beleznicke materije, dok bi se oslobodili slozenijih predmeta u krivicnoj i parnicnoj materiji.
Okruzni sudovi, koji su do sada bili pretezno drugostepeni, a delimicno prvostepeni, postali bi iskljucivo prvostepeni sudovi, ali viseg ranga od opstinskih sudova, jer bi sudili u slozenijim predmetima gradjanske i krivicne materije. Zato bi sudija okruznog suda imao visi rang od sudije opstinskog suda.
Specijalizovani prvostepeni sudovi bili bi privredni sudovi koji bi zadrzali celokupnu nadleznost sadasnjih privrednih sudova. 
Apelacioni sudovi bi bili drugostepeni sudovi bez ikakve prvostepene nadleznosti. Oni bi odlucivali o zalbama protiv odluka prvostepenih sudova. Bili bi u sedistima gradova.
Apelacioni sudovi opste nadleznosti odlucivali bi o zalbama protiv odluka opstinskih sudova i okruznih sudova.
Specijalizovani Upravni sud preuzeo bi nadleznost Vrhovnog suda Srbije u nadleznosti okruznih sudova u resavanju upravnih sporova.
Vrhovni sud Srbije, rasterecen instancione nadleznosti u krivicnim i parnicnim predmetima kao i nadleznosti u resavanju upravnih sporova, postao bi kasacioni sud u pravom smislu te reci. Preostalo bi mu: da odlucuje o vanrednim pravnim lekovima, da utvrdjuje nacelne pravne stavove i nacelna pravna misljenja; da se stara o jedinstvenoj primeni zakona od strane sudova; da daje misljenja o nacrtima zakona i drugih propisa od znacaja za vrsenje sudske vlasti; da obavlja druge poslove kao reprezent sudske vlasti.
Vec iz ovog proizlazi da bi novi sistem sudova bio sasvim razlicit od ranijeg. Radna verzija preferira zakon diskontinuiteta. Prema njemu, sudovi obrazovani ranijim zakonom prestaju sa radom 31. 12. 2001. godine, dok bi sudovi obrazovani novim zakonom poceli sa radom 1. 01. 2002. godine. 
Medjutim, prestanak ranijih sudova ne bi uticao na status sudija. Prema clanu 101, stav 1 Ustava, sudska funkcija je stalna, pa nadzivljava sud i reformu sudskog sistema. Ali, kako ne moze resiti sudsku funkciju bez suda, sudijama koji bi ostali bez sudova sleduju novi sudovi, a to mogu biti samo sudovi obrazovani novim zakonom. Kako bi bez suda ostale sve zatecene sudije, svima, pod jednakim uslovima, i sleduju novi sudovi. Zbog toga ce ih dobiti u opstem razmestaju zatecenih sudija. Razmestaj nije uslovljen pristankom sudije. On je potreban za premestaj sudije iz ranijeg u drugi sud (clan 101, stav 4 Ustava), a kako u ovoj situaciji ranijih sudova nema, pristanak sudije na razmestaj nece se ni traziti.
Sta ce biti sa sudijama koje ne postupe po odluci o razmestaju? Ako sudija u roku od 60 dana ne stupi na duznost u novi sud, smatrace se da vise ne zeli biti sudija, a prestanak sudijske funkcije voljom sudije moguc je u svako doba (clan 101, stav 2 Ustava).
Opsti razmestaj pruza priliku i za razumnu lustraciju, jer tamo gde ce biti redukcije broja sudija moze uslediti i izvesno prociscavanje personalnog sastava sudova.
Radna verzija hoce da osavremeni sudsku vlast: recepcijom medjunarodnih standarda o nezavisnosti sudstva, uvodjenjem sudskog (pravosudnog) saveta u sistem izbora i razresenja sudija; razradom garancija sudske nezavisnosti; ustanovljavanjem disciplinske odgovornosti sudija za neuredno vrsenje sudske funkcije; postavljanjem pravne zastite za slucaj nezakonitog razresenja sudija; regulisanjem odnosa suda i gradjana; utvrdjivanjem rezima postupanja sa sudskim spisima; vecim uticajem sudske vlasti pri utvrdjivanju budzeta za finansiranje sudstva; uvodjenjem sudske odece; osnivanjem sudske straze.

Kontinuitet predloga

Predlozi Poslanicke grupe DSS zadrzavaju dosadasnju strukturu i nazive prvostepenih sudova opste nadleznosti, tako da bi opstinski sudovi ostali prvostepeni, a okruzni sudovi i prvostepeni i drugostepeni. Privredni sudovi bi zadrzali strukturu nadleznosti, ali bi dobili naziv trgovinski sudovi. Visi privredni sud bi postao, uz istu nadleznost, Visi trgovinski sud. Apelacioni sud bi odlucivao samo o zalbama protiv prvostepenih odluka okruznih sudova, o kojima sada odlucuje Vrhovni sud. Zato bi u Republici postojao samo jedan sud te vrste. Upravni sud bi takodje bio obrazovan za teritoriju citave Republike, a preuzeo bi sadasnju nadleznost Vrhovnog suda i okruznih sudova u instancionom resavanju upravnih sporova.
Ovi predlozi ne raskidaju sa ranijim sudskim sistemom, vec se na njega oslanjaju u teznji da ga zadrze uz izvesne modifikacije. Zato i vode zakonu kontinuiteta. Zbog takvog pristupa oni se ne bave polozajem zatecenih sudija. Sudije ostaju tamo gde se budu nasle u momentu stupanja na snagu novog zakona, makar se nadleznost suda prepolovila. Time se ispoljava jasna namera da se ocuva kadrovska supstanca kompromitovanog, podanickog i trapavog sudstva. Samim tim, predlozi se suprotstavljaju svakoj lustraciji, iako je suocavanje sa grehovima proslosti prethodni uslov reforme. On joj obezbedjuje iskrenost. Bez nje, reformi preti julski oseseljena podvala. A od nje je sudstvo i stradalo.

Posto se trude da ocuvaju postojece stanje, predlozi ne sadrze odredbe o disciplinskoj odgovornosti sudija, odnosu suda i gradjana i sudskim spisima, niti stvaraju uslove za lustraciju. 
Predlozi razdvajaju jedinstvenu materiju sudske vlasti na cetiri dela, od kojih samo Visoki sudski savet zasluzuje da bude predmet posebnog zakona, jer se tice i sudstva i tuzilastva.
Iako su pisani umiljatim jezikom, predlozi ne ulivaju poverenje jer su vise okrenuti proslosti nego buducnosti. Zapravo, stalo im je da sudstvo krene u buducnost sa tovarom starih grehova, koji negde treba skloniti. Do zaborava ili zgodne prilike da se dopuni novim grehovima.

Zoran Ivosevic                   
Sudija Vrhovnog suda Srbije          



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar