Broj 270-271

Hronika

Moze li Republika dalje, kuda i kako?

Istice, evo, i trinaesta godina izlazenja Republike. Prilika je to za procenu postignutog i za odgovor na pitanje »sta dalje«.
Kritickom sudu javnosti izlozeni smo sve vreme. Opstu ocenu o postignutom olaksava objavljena Bibliografija (19892000) u kojoj su prikazani radovi preko dve hiljade autora. A u predgovoru »Moc i nemoc kulture« jasno je oznacen prostor delovanja kultura i izlozena su merila za procenu moci reci, ideja i razlicitih ideologija. Kriticko misljenje koje smo, uprkos vise nego nepovoljnim okolnostima, istrajno negovali nailazilo je sve vreme na podrsku rastuceg kruga citalaca (pretpostavljamo da ih ima oko 20 000), iako je javno mnenje oblikovano i usmeravano agresivnim ideologijama, u prvom redu nacionalizma, ali i drugim totalitarnim ideologijama kao sto su staljinizam, klerikalizam i patrijarhalizam. Te ideologije ostavljale su za sobom pustos i kada se njihovi protagonisti uzajamno brutalno sukobljavaju i bezocno obracunavaju i, jos vise, kada su zajedno na vlasti i stvaraju sistem zlocina i pljacke, a sve sto im je na putu ruse i uklanjaju i ubijaju. U takvim okolnostima Republika se zalagala za gradjansko samooslobadjanje i za suprotstavljanje stihiji straha, mrznje i nasilja, podrzavajuci sve aktere medije, udruzenja gradjana, sindikate, stranke, pokrete, lokalnu samoupravu koji imaju iste ili slicne ciljeve. Nastojali smo da pridonesemo javnoj artikulaciji ideja, interesa i htenja, komunikaciji medju njima i uvecanju njihovog uticaja i snage kako bi se srusio poredak nasilja, zlocina i pljacke i otvorio put stvaranja normalne drzave, obnovljenog drustva i izlaska iz izolacije od sveta. To je i postignuto prosle godine kada je na izborima uklonjen vrh starog rezima i time bitno usmeren dalji proces demokratskih promena, ciji je ucesnik i svedok bio i nas list. 
Urednici, saradnici a i citaoci Republike, kako su pokazali mnogi razgovori (i pisma), imaju i zelju i volju da i dalje budu ucesnici i svedoci procesa demokratskih promena, ali je pitanje da li realno mozemo da ostvarimo svoje zelje i izrazenu volju. Ukoliko bi se uzelo da je lane izvojevana konacna pobeda slobode i demokratije, moglo bi se zakljuciti da je Republika »odradila« svoje te da moze da se ugasi, i da ima i inace mnogo medija.
Pored izvesnog zadovoljstva postignutim, i bez poricanja zasluga za promene mnogih aktera, urednici i saradnici Republike smatraju da jos ima razloga da postoje, i to na nacin kako su to i do sada cinili analiticki i kriticki. Pre svega, zlocini i pljacka nisu jos ni sankcionisani a kamoli razjasnjeni, te je zbog toga izuzetno vazno podrzati uspostavljanje sudske vlasti ne samo zbog sankcionisanja zlocina i pljacke vec i radi stvaranja normalne drzave koje nema bez sudske vlasti a nista manje nije vazna obnova kritickog misljenja i podrska razvoju kulture, takodje ne samo zbog egzistencijalne neophodnosti razjasnjavanja zlocina i pljacke nego i zbog buducnosti drustva i drzave. Drugo, smatramo da nasa dosadasnja orijentacija na uspostavljanje javnosti kao institucije demokratskog poretka, a ne na modeliranje javnog mnenja, moze biti od javne koristi za artikulaciju ideja, interesa i ideologija onih autora, slojeva, cak i klasa koji su bili do sada marginalizovani ili satanizovani, a bez kojih je nezamisliva obnova privrede, kulture i citavog drustva. Najzad, iskustvo urednika, saradnika i mnogih citalaca naseg lista moze biti od javne koristi i svima onima kojima je stalo do preispitivanja i razvoja istorijskog pamcenja i do razvoja razboritih vizija buducnosti.
Zelja i volja da nastavimo izdavanje Republike, dakle, postoji. Postoje i novi projekti, ali nije izvesno nesto sto je i te kako vazno, a to je realna mogucnost da svoje zelje i projekte i ostvarimo (trenutna oskudica sredstava primorala nas je da umesto dva redovna broja izdamo ovaj dvobroj). Izgleda banalno, ali je od presudne vaznosti da sto pouzdanije znamo kakvu podrsku imamo kod samih citalaca. Ovo je utoliko vaznije sto se umnozava konkurencija, koja nije uvek i lojalna, a smanjuju se donatorski izvori. Zbog toga bi bilo dobro da svi oni koji do sada nisu regulisali pretplatu to ucine i da pre kraja oktobra jave da li su spremni da i u narednoj godini budu pretplatnici na nas list. Svakako, ocekujemo i predloge o buducem radu (ili gasenju lista). Sve to nam je utoliko potrebnije jer je, ako nastavljamo rad, neophodna i izvesna reorganizacija, o cemu cemo blagovremeno obavestiti saradnike, citaoce i javnost.

Nebojsa Popov    



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar