Broj 270-271

Dogadjanja

Ekonomija od Milosevicevog do DOS-ovog avgusta

Nula na cvrstoj podlozi

Od poslednjeg avgusta pod rezimom Slobodana Milosevica do ovogodisnjeg avgusta pod vlascu DOS-a, privredna aktivnost varirala je izmedju pozitivne i negativne nule, ali su unutar sistema izvrsene promene posle kojih i najveci skeptici tvrde bice bolje. U Srbiji je promenjen paritet cena, poreska politika, deo sive ekonomije usao je u legalne tokove, plate su dobile trku sa cenama i uradjeno je jos ponesto da se nula glavno obelezje produktivnosti, smesti na cvrstu podlogu sa koje proizvodnja teze moze da sklizne u minus.
Industrijska proizvodnja u avgustu, u odnosu na isti mesec prosle godine u SRJ je pala za 7,9 odsto, u Srbiji za 8,4 odsto. Za osam meseci ove, u poredjenju sa istim periodom prosle godine, industrijska proizvodnja bila je niza za 3,5 odsto, pad u Crnoj Gori iznosio je 0,4 odsto, a u centralnoj Srbiji 7,6 odsto, dok je u Vojvodini zabelezen rast od 5,3 odsto. Prema prognozi Ekonomskog instituta, industrijska proizvodnja ce do kraja godine ostvariti rast, pa ce ukupni u odnosu na lanjski biti izjednacen, odnosno nula.
Ukupan obim spoljnotrgovinske razmene SRJ sa svetom u prvih osam meseci ove godine iznosio je 4,3 milijarde dolara, sto je 14,8 odsto vise nego u istom lanjskom periodu. Prema podacima SZS, izvezeno je robe u vrednosti 1,17 milijardi dolara (2,1 odsto vise), a uvezeno za 3,1 milijardu dolara (20,4 odsto vise). Deficit nase zemlje u ovoj trgovini iznosio je 1,93 milijarde dolara i ukoliko prosecan mesecni i ubuduce bude 241 milion dolara, ukupan za ovu godinu dosticice 2,9 milijardi dolara. Medjutim, zbog visokih prinosa u poljoprivredi, Savezna vlada odobrila je vece izvozne kvote psenice, kukuruza, suncokreta, secera i brasna sto bi trebalo da smanji ocekivani deficit bar za 120 miliona dolara. Sto se deviznog kursa tice, NBJ ga od jesenas drzi na 30 dinara za jednu nemacku marku, ali strucnjaci EI izracunali su da je realno pao za 21,4 odsto. Drzavne rezerve su u septembru presle »granicu snova« od milijardu dolara, za 44 miliona dolara.

Poskupelo ono sto svi trose

Maloprodajne cene u avgustu u SRJ, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bile su vece za 110,7 odsto, a troskovi zivota za 108 odsto. U prvih osam meseci cene na malo povecane su u SRJ za 29,3 odsto, usluge za 50,9 odsto, a troskovi zivota za 32,4 odsto. Inflacija (merena cenama na malo) u avgustu je pocela da jenjava, a strucnjaci predvidjaju da u septembru nece preci 1,5 odsto tako da bi ukupna ovogodisnja iznosila najvise 45 procenata. Mada su kreatori nove ekonomske politike za celu godinu planirali inflaciju od deset odsto, utisak je da ce biti zadovoljni ukoliko se zadrzi na 45-tom podeoku, buduci da su cene gotovo svih proizvoda van drzavne kontrole. Inace, od Milosevicevog do DOS-ovog avgusta najvise je poskupeo secer (360,8 odsto), zatim hleb (351,9 odsto), mleko (248 odsto), ulje (212,2 odsto), svinjska mast (154,1 odsto), brasno (133,6 odsto), suva svinjska slanina (131,8 odsto), svinjsko meso bez kostiju (105,5 odsto) i pasulj (105,3 odsto). Kao i preduzeca koja pruzaju usluge stanovnistvu i proizvodjaci hrane najvise su poskupeli ono sto vecina mora da kupi. Tako je potrosacka korpa sa 65 namirnica za cetvoroclanu porodicu u avgustu stajala 11 623,5 dinara, odnosno dve julske plate (prosecna je bila 5581 dinar). U avgustu je prosecna zarada u Srbiji, prema jos nezvanicnim podacima, povecana na 6091 dinar, odnosno na 203 DEM, pa ce za septembarsku korpu namirnica, skupljih najverovatnije za samo 1,5 odsto, trebati manje od dve plate. Strucnjaci Ekonomskog instituta, Instituta ekonomskih nauka i Instituta za trzisna istrazivanja ocenili su, medjutim, da prema privrednoj aktivnosti u Srbiji plate u proseku ne bi trebalo da budu vece od 180 DEM. U potrosackoj korpi su, podsetimo, samo namirnice, pride su troskovi stanovanja, odece i drugi, a i svaka cetvoroclana porodica nema na raspolaganju dve plate, pa je pomenuto misljenje ekonomista tipicna hladna procena ravnoteze rada i zarada. Krajem avgusta 56 756 firmi u Srbiji sa oko 1,3 miliona zaposlenih bilo je nelikvidno ili u stecaju i ta brojka je gotovo jednaka onoj o poslovno aktivnim preduzecima. Inace, u »Milosevicevom« avgustu prosecna zarada u Srbiji iznosila je 80 DEM i ukoliko potraje sadasnji trend rasta ima izgleda da se ostvari predizborno obecanje DOS-a o prosecnoj plati od 250 maraka na kraju ove godine.

Od plate zivi polovina domacinstava

Zanimljivo je kako su gradjani dolazili do novca za zivot. Prema anketi Instituta G17 o dohocima, kojom je obuhvaceno 2006 domacinstava u centralnoj Srbiji, Vojvodini i Beogradu, samo 51,2 odsto porodica ostvarivalo je primanja od rada u osnovnoj delatnosti, a od dodatne aktivnosti 10,2 odsto, sto je ukupno 61,4 odsto. Dohodak iz socijalnih primanja izgledao je ovako: od penzija i invalidnina 12,3 odsto, od decjeg dodatka 1,0 odsto, od bolovanja 0,3 odsto, a od socijalne pomoci, naknade za nezaposlene i od stipendija po 0,2 odsto, sto je ukupno 14,2 odsto. Od doznaka i poklona iz zemlje i inostranstva anketirana domacinstva ostvarivala su 6,6 odsto dohotka. Od imanja i radnji ukupan dohodak iznosio je 9,6 odsto, od naturalne potrosnje 6 odsto, od zakupnine, kamate i dividendi 1,6 odsto, a od povlastica i subvencija 0,3 odsto. U ukupnom dohotku 2006 domacinstava rashodi za ishranu iznosili su 42,7 odsto.

Srpski ministri za septembar su najavili vecu socijalnu pomoc ugrozenom stanovnistvu nego u minulim mesecima. Tako bi svi penzioneri cija je junska penzija bila manja od polovine prosecne plate, znaci njih oko 195 hiljada, trebalo krajem septembra ili pocetkom oktobra da dobiju jednokratnu pomoc od po 2500 dinara. Sredstva za to bice obezbedjena od prodaje soje koju je vlada SAD poklonila SRJ na ime donatorske pomoci. Roditeljima je za septembar obecan dvostruki iznos decjeg dodatka, jedan redovan iz budzeta i jedan iz donacije Francuske. Oko 35 000 socijalno najugrozenijih gradjana u narednih sest meseci treba da dobije ukupno pet miliona funti, kao poklon Velike Britanije, koji je i napismeno potvrdjen. Ipak, Crveni krst Srbije upozorava da oko milion gradjana Republike gladuje i da donatorska pomoc nije dovoljna da podmiri ni njihove najnuznije potrebe. Medjunarodne humanitarne organizacije obezbedjuju pomoc za oko 146 000 siromasnih, 167 586 izbeglica iz bivsih jugoslovenskih republika i za oko 80 000 raseljenih lica sa Kosova. U Srbiji, prema podacima CKS, ima duplo vise izbeglica i raseljenih, a donatori smanjuju obim pomoci. U svakom slucaju, zemlji koja je pod Milosevicem pala na dno balkanske liste standarda sve sto je novac ili hrana jos deluje kao poklon.

Stanovnistvo »sakrilo« pola prihoda

Prema podacima ZOP-a, prihodi stanovnistva Srbije u prvih osam meseci ove godine iznosili su 375,5 milijardi dinara, sto je za 190 odsto vise nego u istom periodu lane. Na prvo mesto izbile su plate zaposlenih (131,7 milijardi dinara) koje su najvise zbog novog sistema obracuna bruto zarada (primenjuje se od juna) povecane za 329 odsto. Od prodaje proizvoda i usluga stanovnistvo je zaradilo 110,2 milijarde dinara, duplo vise nego lane, i time ovu stavku prihoda koja je godinama zauzimala prvo mesto spustilo na drugo. Prihodi po takozvanim ostalim osnovama sledeci su na listi kucnih zarada i mada su povecani za vise od 1500 odsto iznosili su 61,7 milijardi dinara. Slede penzije (47,2 milijarde dinara), isplate koje ne ulaze u zarade (24 milijarde) i plate osnivaca (586 miliona dinara). Od tih para stanovnistvo je u legalne tokove novca vratilo 198 milijardi dinara (132 odsto vise nego prosle godine), dakle nesto vise od polovine ukupno ostvarenih prihoda. Najvise novca potroseno je za kupovinu hrane i ostale robe u prodavnicama i za usluge (170,7 milijardi dinara), za 132 odsto vise nego u prvih osam meseci lane. Za poreze, doprinose i druge dazbine izdvojeno je 21,4 milijarde dinara i jos 5,8 milijardi po osnovu raznih obustava iz licnih primanja (plata, penzija itd.). Rast naplacenih dazbina iznosio je 136 odsto. Razlika izmedju ukupnih primanja i rashoda stanovnistva bila je 177,5 milijardi dinara i samo se moze nagadjati koliko je od tog novca izdvojeno za stednju a koliko potroseno na sivom trzistu. Prema podacima NBJ, ovogodisnji devizni ulozi gradjana iznose oko 18 miliona dolara, a dinarska stednja 1,1 milijardu dinara. Ovo nesumnjivo ukazuje na vracanje poverenja gradjana u bankarski sistem, ali je i efekat uslovljavanja potrosackih kredita nekih banaka orocavanjem novca.
Ipak je u periodu DOS-ove vladavine najupadljiviji rast prihoda drzave. Poslednje podatke o tome SZS, ZOP i NBJ dali su za prvih sedam meseci ove godine i po njima su bruto prihodi budzeta i fondova u SRJ iznosili 150 573 milijarde dinara, sto je 235 odsto vise nego u istom razdoblju lane. U federalnu kasu uslo je 24 995 milijardi dinara, sto je povecanje za 116 odsto, a prihodi srpskog budzeta iznosili su 55 916 milijardi dinara, odnosno 315 odsto vise. Brzom punjenju drzavnih kasa najvise su doprineli novi porezi i njihova uredna naplata; samo po tom osnovu budzetski prihodi povecani su za 209 odsto. Drzava je narocito dobro prosla sa dazbinama na energente, ali ima i najvecu zaslugu za to sto je veci deo uvoza prebacila u legalne kanale. Uvoz 900 hiljada tona nafte u prvih osam meseci ove godine bio je veci za 1384 odsto nego u isto vreme lane, kada je legalnim kanalima stiglo samo oko 65 hiljada tona.

Zoja Jovanov     

 


© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar