Bojan al Pinto-Brkic

Valjda sva deca na svetu sanjaju da ce im se jednog dana obratiti dobra vila. Za malog V. I. iz Cacka san je postao java: Svetska banka, u nedavnoj ultra-tajnoj depesi, obavestava srbijanske lidere da obustavlja pomoc posto se ne drze zajedno i ne propagiraju specificnu formu populizma koja ce Velji obezbediti predsednicku fotelju, kad se jednom setimo cije su ustavne ingerencije najvece u zemlji. Ispostavice se, medjutim, da Svetska banka nije licno potpisala depesu, vec je rec o izvestaju jugoslovenskog predstavnika o nezvanicnim, kuloarskim raspravama koje ukazuju da bi uskoro moglo doci do revizije stava prema prilikama u nasoj zemlji, povodom sve cescih razmirica u vladajucoj koaliciji i njihovih potencijalnih refleksija na stabilnost drustva i trzista. Neko je Velji »tumacio« sadrzaj, a on je, onako cacanski mudro, ocenio trenutak da istrci u javnost da bi se pozalio na pokusaje stvaranja partijske drzave. Saosecamo.
Kako je depesa stigla do Velje, odnosno kako je Velja stigao do njenog »sadrzaja«, i nije najvaznije. Stvar je u tome da je neko od, eto, drzavnih organa pomislio da bi cacanskog gradonacelnika, heroja 5. oktobra i nesudjenog protomajstora BAT fabrike duvana, autoputa, te potpredsednika vlade za kapitalne investicije (koje jos javne funkcije Velja obavlja?), valjalo upoznati sa kuloarskim raspravama iz sedista Svetske banke. Ako se u medjuvremenu nije profilisao u eksperta za medjunarodne kreditorske institucije i zahvaljujuci tome poceo primati novac iz kasice Boze Djelica, Velja nije morao navoditi bolji primer za svoja strahovanja za buducnost demokratizacije Srbije. Nazalost, slicnih epizoda je pregrst u nasoj latinoamerickoj sapunici zvanoj »demokratske promene«.
Jos neformirana javnost ne moze doskociti svim podmetanjima koja su ovde deo folklora, ali snage unutar razorenog drustva ne pokazuju ni najmanju zelju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Tako je sa svima, pa i sa onima koji su izabrani da predstavljaju Srbiju pred svetom. Nasa se diplomatija u ovom trenutku nalazi u velikoj krizi, no tema se zvace dva dana i ostavi. Ministar inostranih poslova imao je ekspoze u skupstini nakon sto smo otposlali novu grupu ambasadora u kojoj, zamislite, postoje srecna resenja (postoji, dakako, i jedan gospodin koji je predstavljao Milosevica na Kosovu posle Kumanovskog sporazuma, a sad predstavlja pro-demokratsku Srbiju u BiH – specijalizovao se za izgradnju odnosa), i nakon sto je njegov kolega iz vlade optuzio Karlu del Ponte da vodi kampanju protiv SRJ. Ministar se trudio da pobere lovorike pred nezainteresovanim poslanicima i gradjanima, pa je zaboravio da pomene kako je diplomatija koju je preuzeo posle 5. oktobra bila partijska, cak otvoreno zlocinacka, da su medjunarodni odnosi i njihovo rukovodjenje dan-danas nerazjasnjeni, da nam nedostaje strategije, pravovremene i prihvatljive inicijative, da na globalnom planu stagniramo ako ne tonemo, i da se suvise koncentrisemo na detalje, od kojih vise ne vidimo sliku.