Broj 272

Pravosudje

Mehanizam i sredstva borbe protiv korupcije

Nema sumnje da je korupcija u manje-vise svim drzavama sveta, a narocito onima koje su u tranziciji, pa tako i u nasoj zemlji, postala takav oblik socijalne patologije sa kriminogenim obelezjima tako da postoji ozbiljna opasnost da nase drustvo i drzava obole od ove teske, opasne, ali izlecive bolesti. 
Multidisciplinarna grupa za korupciju Saveta Evrope (GMC) definise korupciju kao »podmicivanje ili neki drugi oblik ponasanja lica kome je poverena, odnosno data odgovornost u javnom ili privatnom sektoru, kojim se krse obaveze koje proizlaze iz njegovog polozaja javnog sluzbenika, lica zaposlenog u privatnom sektoru ili lica na polozaju slicnom tome, sa ciljem, odnosno namerom da se dobije nezakonita korist bilo koje vrste za sebe ili druge«.
U vremenu u kojem se nalazimo i u vremenu koje je pred nama, dakle vremenu tranzicije i reformi, nase drustvo obzirom na nuznu, sveobuhvatnu i svakako potrebnu korenitu promenu naseg prvenstveno politickog, ekonomskog i socijalnog ambijenta bice posebno osetljivo i ranjivo na korupciju i finansijske zloupotrebe raznih vrsta i oblika.
Ona ce u prvo vreme narocito biti prisutna u sledecim oblastima:
u procesu privatizacije,
u procesu davanja koncesija, dozvola i licenci,
pred carinskim organima,
pred organima drzavne uprave na raznim nivoima u postupku administriranja u vezi sklapanja ugovora, davanja saglasnosti itd.,
u oblasti poreza i ostalim oblicima odredjivanja i naplacivanja javnih prihoda,
u oblasti zaposljavanja i rasporedjivanja zaposlenih.

Naravno, i dalje ce biti prisutna i korupcija koja i sada postoji u odredjenoj meri, a koja se odnosi na oblast zdravstva, prosvete, pravosudja, uprave itd. i koja ce svoje vec postojece pojavne oblike zadrzati i u buducnosti, a njena ce veca ili manja prisutnost biti obrnuto proporcionalna ekonomskim i socijalnim uslovima i zakonskim merama koje se budu preduzimale u cilju njenog suzbijanja.
Efikasnost borbe protiv korupcije u prvom redu zavisi od volje vlasti, odnosno njenih predstavnika i vodjstva da problem korupcije tretiraju ozbiljno, da je ucine prioritetnom, sto podrazumeva obezbedjivanje dovoljnih sredstava materijalno-finansijskih i kadrovskih u relevantnim institucijama i stvaranje povoljnog politickog ambijenta u kojem bi se ta borba odvijala.
Borba protiv korupcije zavisi u prvom redu od cvrstine, stabilnosti i kvaliteta organa koji unutar drzave sprovode tu borbu. To podrazumeva jasne i precizne zakone i pravila koji su u skladu sa potrebama borbe protiv korupcije i nasom aktuelnom situacijom, a koji idu u susret evropskim resenjima, organizaciju sistema, sto podrazumeva pitanje informisanja, pitanje prevencije, istragu i optuzivanje izvrsilaca krivicnih dela korupcije.
Nasa drzava i drustvo se donekle razlikuju od drugih, tako da se iskustva drugih zemalja ne mogu doslovno preneti na nasu zemlju, jer su uslovi i okolnosti ekonomski, politicki, socijalni, kulturni, pa i istorijski u kojima je nastala, stvorena i funkcionise nasa drzava, donekle drukciji od onih koji postoje u drugim zemljama, a sto treba imati u vidu kada se bude osmisljavala i realizovala borba protiv korupcije.
Uspeh borbe protiv korupcije zavisi, kako je vec receno, u prvom redu od adekvatne finansijske i kadrovske popunjenosti organa koji se bore protiv korupcije, ali pretpostavka svemu tome jeste adekvatan zakonodavni instrumentarij i podrska javnosti. Borba protiv korupcije se vodi ne samo u tzv. velikim korupcionaskim slucajevima ili aferama, vec i u slucajevima svakodnevne korupcije, odnosno korupcije sa kojom gradjani mogu da se susrecu u svakodnevnom zivotu. U tom smislu od velikog je znacaja medijsko pracenje i objavljivanje slucajeva korupcije, kako one velike tako i one male, sto moze biti od velike pomoci u toj borbi. Istovremeno, to ce dovesti do jacanja svesti gradjana o potrebi borbe protiv korupcije i jacanja institucija civilnog drustva. To u praksi znaci potpuno razjasnjavanje odnosa i pozicija koje imaju pojedini drzavni organi i socijalne institucije, kao i njihove uloge u toj borbi, a takodje i pravilno funkcionisanje samog drustva. Na taj nacin stvaraju se uslovi i pozitivan ambijent da institucije i organi zaduzeni za borbu protiv korupcije sa jasno i precizno utvrdjenim zadacima i ciljevima i nezavisnom pozicijom u drustvu i drzavi mogu da se upuste u takvu borbu.
Efikasnoj i uspesnoj borbi protiv korupcije u prvom redu treba da prethodi problematizovanje korupcije na nacionalnom, odnosno drzavnom nivou. To drugim recima znaci kriminalizacija one vrste ponasanja koja se prepoznaje kao korupcija i to kako u drzavnom, tako i u privatnom sektoru, sto za posledicu treba da ima adekvatnu reakciju zakonodavnih organa i donosenje adekvatnih zakonskih normi kojima ce se regulisati i potpomoci pravilna borba protiv korupcije.
Policija, tuzilastvo i sudovi, na kojima lezi najveci teret efikasne antikorupcionaske strategije i borbe, medjusobno su zavisni u toj borbi i u izvesnoj meri upuceni jedni na druge.

Treba imati u vidu da je nezavisno i strucno sudstvo ipak kljuc svake borbe protiv korupcije, jer samo takvo sudstvo koje je apsolutna pretpostavka i zahtev svake efikasne, kvalitetne i zakonite borbe protiv korupcije, tu borbu moze da dovede do kraja na zadovoljavajuci nacin. Nezavisnost sudova je regulisana Ustavom i zakonom, medjutim, u vremenu koje dolazi ova nezavisnost mora biti upotpunjena i bezbednosnim garancijama i adekvatnim radnim uslovima sudija koji postupaju u takvim predmetima. S druge strane, sudovi, odnosno ljudi zaposleni u njima, u prvom redu sudije, imaju obavezu i odgovornost da sami kreiraju sistem unutrasnje kontrole koji ce garantovati njihovu cestitost i postenje. To podrazumeva i iskljucivanje mogucnosti da ti krivicni postupci, istrage ili sudjenja budu zloupotrebljeni kao instrument politike, odnosno treba preduzeti mere da bi se izbeglo svako politicko uplitanje u resavanje bilo kojeg pojedinog slucaja korupcije.
Insistiranje na cestitosti i postenju, naravno i strucnosti ljudi sudija koji postupaju u krivicnim predmetima korupcije treba da se prosiri i na sve ostale javne sluzbenike. Da bi se podigla svest o riziku korupcije, pitanje cestitosti i postenja treba da bude ukljuceno u obuku svih lica koja postupaju kao javni sluzbenici, odnosno u drzavnim sluzbama na odgovornim mestima. U tom smislu ne treba izbegavati i povremene i selektivne testove koji mogu biti efikasan instrument provere glasina ili nekih indikacija korumpiranosti javnih sluzbenika.
Da bi borba protiv korupcije bila uspesna i efikasna treba preduzeti vise razlicitih mera i postupaka. U prvom redu treba ohrabrivati istrazivanje korupcije, sto podrazumeva, s jedne strane, preduzimanje efikasnih mera za prevenciju korupcije, takodje, i slobodu medija, odnosno objavljivanje informacija o korupciji sa ogranicenjima koja su primerena demokratskom drustvu i u skladu su sa zakonom. To drugim recima znaci ohrabrivanje istrazivanja korupcije, cime se ujedno podize i svest javnog mnenja i promovise eticko ponasanje, odnosno cestitost, postenje i zakonitost u radu kao osnove takvog ponasanja. Nadalje, treba obezbediti adekvatnu kontrolu i nadzor nad radom i postupcima koje sprovode drzavni organi uprave i javni sektor u svom postupanju, a sve u cilju izbegavanja i sprecavanja korupcije. Takodje, treba usvojiti adekvatnu i transparentnu proceduru koja se odnosi na poslovanje privrede i ustanovljavanje i odrzavanje zdrave konkurencije kao osnovnog postulata u funkcionisanju privrednih subjekata, cime se takodje odvraca korupcijsko ponasanje. Sa tim u vezi treba imati u vidu i donosenje adekvatnih i potrebnih zakonskih odredbi koje se ticu finansiranja politickih partija i izbornih kampanja, na nacin da bi se time obeshrabrili moguci korupcionasi koji bi finansiranjem politickih stranaka, cesto puta i medjusobno suprotstavljenih politickih programa, na taj nacin obezbedili sebi u slucaju pobede svojih finansiranih favorita bolju poziciju u poslovanju, a sto je suprotno pravilima trzista, zdrave konkurencije i transparentnosti u radu.
Osim toga, drzavni organi koji su odgovorni za otkrivanje, vodjenje istrage, optuzivanje kao i za sudjenje u krivicnim delima korupcije treba da uzivaju apsolutnu nezavisnost i autonomiju koja je adekvatna njihovoj funkciji i odgovornosti koju imaju, a sve u cilju efikasne borbe protiv korupcije. Efikasnost u radu narocito istraznih organa treba da podrazumeva i mogucnost adekvatnog prikupljanja dokaza, zastite lica, odnosno svedoka koji pristaju da svedoce u takvim postupcima, zastite tajnosti podataka prikupljenih u tim postupcima, donosenje adekvatne zakonske regulative kojom se odredjuje limitiran imunitet od krivicnog gonjenja pojedinih lica koja svedoce u ovakvim postupcima, a koja treba da bude adekvatna stepenu demokratskog razvoja naseg drustva, kao i nuzne ustupke koji su potrebni radi pribavljanja dokaza i nesmetanog i efikasnog vodjenja krivicnog postupka.
Na kraju treba reci da je korupcija fenomen sa kojim se suocavaju i bore sve drzave i sva drustva sveta, bogata i siromasna, otvorena i demokratska kao i ona druga, zrela i razvijena drustva, kao i drustva u tranziciji, kao sto je uostalom i nase. Korupcija je krivicno delo koje se ne radi javno, to je, rekao bih, »tajno krivicno delo«, a svi koji su ukljuceni u izvrsenje tog krivicnog dela vezani su »zavetom cutanja«, te dele zajednicki interes u prikrivanju svoga dela. Korupcija nema javnu i vidljivu zrtvu poznatu imenom i prezimenom, vec nevidljivu zrtvu, cime je povecana teskoca njenog otkrivanja i kasnije procesuiranja. Zbog toga se i smatra da je korupcija izazov za funkcionisanje citavog krivicnog pravosudnog sistema i u izvesnoj meri moze postati i pretnja demokratiji, ukoliko se na vreme tome ne stane na put.
Teskoce u borbi protiv korupcije nisu samo u onom delu koji se odnosi na otkrivanje izvrsilaca krivicnog dela, prikupljanje dokaza, odnosno istragu, vec u odredjenim slucajevima to moze biti i u licnosti samog osumnjicenog, odnosno optuzenog, jer ne mozemo iskljuciti mogucnost da bi to mogli da budu i direktori i menadzeri velikih drzavnih ili privatnih preduzeca, celnici drzavnih organa i visoki drzavni sluzbenici, narodni poslanici ili politicki lideri, ukratko elita odnosno lica na koja pravosudje nije »naviklo« da budu procesuirana. Zbog toga pojedini slucajevi korupcije, stvarni ili kako su predstavljeni u javnosti, takve su prirode i znacaja da mogu imati uticaja na stabilnost politickog, pa i ekonomskog sistema. Upravo te okolnosti cine komplikovanijim, odgovornijim i tezim posao pravosudja i definitivno jesu ispit zrelosti i nezavisnosti sudskog sistema i kamen medjas ka strucnom, zakonitom i nezavisnom sudu.
Zbog toga na kraju moze da se kaze da dalje politicke i institucionalne reforme uz adekvatan razvoj ekonomske snage drustva i jacanje pravosudnog sistema sa sigurnoscu mogu dovesti do toga da korupcija postane samo ruzno secanje i ponekad povremena tema u novinama kao i poneki postupak pred sudom.

Sinisa Vazic                             
Sudija Okruznog suda u Beogradu            



© 1996 - 2001 Republika& Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar