Odrzavanje reda u sudnici poslednjih godina postalo je problem, posebno na sudjenjima koja privlace veliko interesovanje javnosti. Uzrok nastanka ovog problema nalazi se u opadanju ugleda sudstva, losem mehanizmu zastite sudija u toku obavljanja sudske funkcije i u razlicitim resenjima u procesnim zakonima (ZKP i ZPP). Svoj doprinos tome daju i nezavidan stepen pravnicke i opste kulture sa kojom se susrecemo u sudnicama kao i doskora privilegovan polozaj pripadnika druge vlasti u odnosu na sudsku.
Predsednik veca u parnicnom i u krivicnom postupku rukovodi glavnom raspravom, odnosno glavnim pretresom. Njegovo rukovodjenje obuhvata izmedju ostalog i staranje o redu u sudnici i cuvanje dostojanstva suda i ucesnika u postupku. Ovlascenja i duznosti predsednika veca u tom smislu predvidjena su odredbama clanova 294 do 296 ZKP-a i odredbama clanova 317 do 320 ZPP-a. U slucajevima narusavanja reda, ometanja rada, nepokoravanja naredjenjima predsednika veca, vredjanja suda i ucesnika u postupku, lice koje takve radnje ucini moze biti opomenuto, novcano kaznjeno i udaljeno iz sudnice (ili i kaznjeno i udaljeno). Opomenu izrice predsednik veca, a o udaljenju i novcanom kaznjavanju odlucuje vece. Izuzetno, vece moze iskljuciti javnost ako se bez toga ne moze odrzati red u sudnici.
Maksimalna visina propisane novcane kazne u navedenim slucajevima iznosi 50 000 dinara u krivicnom postupku, prema odredbi clana 295 ZKP-a, a 300,00 dinara u parnicnom postupku prema odredbi clana 318 stav 1 ZPP-a (Zakon o izmenama i dopunama ZPP-a – Sluzbeni list SRJ 12/98).
Ukazujuci na ovu razliku smatram nedopustivim i apsurdnim da ona postoji, jer zakon ne sme da dozvoli razlicito postupanje u istim slucajevima, pa je potrebno hitno usaglasavanje procesnih zakona u ovom delu.
Poseban problem predstavlja i sama visina propisane novcane kazne. Ova kazna, kao i svaka druga, mora da ostvari svoju preventivnu i represivnu funkciju. Preventivno, izrecena novcana kazna trebalo bi da deluje prema kaznjenom licu – da se uzdrzi od nedozvoljenih radnji, i prema drugima, da takve radnje ne cine, kako ne bi doziveli sudbinu kaznjenog. Represivno, izrecenom kaznom zadire se u odredjena dobra – ogranicavaju se ili oduzimaju imovina ili druga prava kaznjeniku. Obe funkcije trebalo bi da doprinesu ocuvanju autoriteta onoga ko je kaznu propisao i onoga ko kaznu izrice, a to je drzava, odnosno sud (ili sudija).
Propisana novcana kazna za odrzavanje reda u sudnici, u oba slucaja, ne moze da ostvari nijednu svoju funkciju. Ona nije represivna vec groteskna s obzirom na maksimalno propisani iznos, nije ni preventivna, jer ne moze vaspitno (upozoravajuce ili zastrasujuce) da deluje ni prema kaznjenom licu ni prema licima iz njegove okoline ili sire. Autoritet drzave, suda i sudije se takvom kaznom ne afirmise vec narusava i srozava do ponizenja.
U prilog ovome govore samo dva primera iz prakse naseg suda. U prvom slucaju, na glavnom pretresu, izrecena je (»drakonska«) novcana kazna od 50 000 dinara braniocu okrivljenog zbog narusavanja reda u sudnici. On je odmah izvadio novac i stavio sudiji na sto, platio izrecenu kaznu, pa je nastavio sa istim ponasanjem. To je uradio jos dva puta zaredom, jer mu je kazna ponovo izricana zbog istog ponasanja, nakon cega je udaljen iz sudnice. U drugom slucaju, u parnicnom postupku, tuzeni je kaznjen zbog uvrede suda u podnesku, tada maksimalnom kaznom od 50,00 dinara. Na prvoj narednoj raspravi tuzeni je i usmeno ponovio uvrede. Nakon opomene i upozorenja od strane predsednika veca da ce ponovo biti kaznjen tuzeni je rekao: »Sudija, ja imam u dzepu 500,00 dinara i resio sam da te pare danas potrosim, pa cu jos deset puta isto da ponovim, a vi me kaznite«.

Doveden u ovakvu situaciju sudija moze da se oseca jedino bespomocnim, nezasticenim i ponizenim. Mogucnost podnosenja krivicne prijave zbog ometanja pravosudja ili privatne krivicne tuzbe zbog povrede prava licnosti u takvim slucajevima postoji, ali bi takva zastita bila spora, neefikasna, pa samim tim necelishodna i besmislena. Drzava kojoj je stalo do autoriteta trebalo bi da zastiti od ponizenja one koji obavljaju drzavne funkcije. Jedan od oblika ostvarivanja drzavne funkcije je i sudska funkcija koja se obavlja kroz rad sudova i sudija. Zbog toga je zastita sudija, u cilju uspostavljanja drzavnog autoriteta kroz ostvarivanje sudske funkcije, nuzna i hitna.
Izmena propisa koji regulisu odrzavanje reda za vreme trajanja sudskog postupka i kaznjavanje onih koji taj red ne postuju, samo je jedan od mogucih oblika zastite. Na njoj insistiram nalazeci da je nuzna, zbog cega ovim tekstom nadleznom ministarstvu upucujem