Broj 272

Pravosudje

Red u sudnici

Odrzavanje reda u sudnici poslednjih godina postalo je problem, posebno na sudjenjima koja privlace veliko interesovanje javnosti. Uzrok nastanka ovog problema nalazi se u opadanju ugleda sudstva, losem mehanizmu zastite sudija u toku obavljanja sudske funkcije i u razlicitim resenjima u procesnim zakonima (ZKP i ZPP). Svoj doprinos tome daju i nezavidan stepen pravnicke i opste kulture sa kojom se susrecemo u sudnicama kao i doskora privilegovan polozaj pripadnika druge vlasti u odnosu na sudsku.
Predsednik veca u parnicnom i u krivicnom postupku rukovodi glavnom raspravom, odnosno glavnim pretresom. Njegovo rukovodjenje obuhvata izmedju ostalog i staranje o redu u sudnici i cuvanje dostojanstva suda i ucesnika u postupku. Ovlascenja i duznosti predsednika veca u tom smislu predvidjena su odredbama clanova 294 do 296 ZKP-a i odredbama clanova 317 do 320 ZPP-a. U slucajevima narusavanja reda, ometanja rada, nepokoravanja naredjenjima predsednika veca, vredjanja suda i ucesnika u postupku, lice koje takve radnje ucini moze biti opomenuto, novcano kaznjeno i udaljeno iz sudnice (ili i kaznjeno i udaljeno). Opomenu izrice predsednik veca, a o udaljenju i novcanom kaznjavanju odlucuje vece. Izuzetno, vece moze iskljuciti javnost ako se bez toga ne moze odrzati red u sudnici.
Maksimalna visina propisane novcane kazne u navedenim slucajevima iznosi 50 000 dinara u krivicnom postupku, prema odredbi clana 295 ZKP-a, a 300,00 dinara u parnicnom postupku prema odredbi clana 318 stav 1 ZPP-a (Zakon o izmenama i dopunama ZPP-a Sluzbeni list SRJ 12/98).
Ukazujuci na ovu razliku smatram nedopustivim i apsurdnim da ona postoji, jer zakon ne sme da dozvoli razlicito postupanje u istim slucajevima, pa je potrebno hitno usaglasavanje procesnih zakona u ovom delu.
Poseban problem predstavlja i sama visina propisane novcane kazne. Ova kazna, kao i svaka druga, mora da ostvari svoju preventivnu i represivnu funkciju. Preventivno, izrecena novcana kazna trebalo bi da deluje prema kaznjenom licu da se uzdrzi od nedozvoljenih radnji, i prema drugima, da takve radnje ne cine, kako ne bi doziveli sudbinu kaznjenog. Represivno, izrecenom kaznom zadire se u odredjena dobra ogranicavaju se ili oduzimaju imovina ili druga prava kaznjeniku. Obe funkcije trebalo bi da doprinesu ocuvanju autoriteta onoga ko je kaznu propisao i onoga ko kaznu izrice, a to je drzava, odnosno sud (ili sudija).
Propisana novcana kazna za odrzavanje reda u sudnici, u oba slucaja, ne moze da ostvari nijednu svoju funkciju. Ona nije represivna vec groteskna s obzirom na maksimalno propisani iznos, nije ni preventivna, jer ne moze vaspitno (upozoravajuce ili zastrasujuce) da deluje ni prema kaznjenom licu ni prema licima iz njegove okoline ili sire. Autoritet drzave, suda i sudije se takvom kaznom ne afirmise vec narusava i srozava do ponizenja.
U prilog ovome govore samo dva primera iz prakse naseg suda. U prvom slucaju, na glavnom pretresu, izrecena je (»drakonska«) novcana kazna od 50 000 dinara braniocu okrivljenog zbog narusavanja reda u sudnici. On je odmah izvadio novac i stavio sudiji na sto, platio izrecenu kaznu, pa je nastavio sa istim ponasanjem. To je uradio jos dva puta zaredom, jer mu je kazna ponovo izricana zbog istog ponasanja, nakon cega je udaljen iz sudnice. U drugom slucaju, u parnicnom postupku, tuzeni je kaznjen zbog uvrede suda u podnesku, tada maksimalnom kaznom od 50,00 dinara. Na prvoj narednoj raspravi tuzeni je i usmeno ponovio uvrede. Nakon opomene i upozorenja od strane predsednika veca da ce ponovo biti kaznjen tuzeni je rekao: »Sudija, ja imam u dzepu 500,00 dinara i resio sam da te pare danas potrosim, pa cu jos deset puta isto da ponovim, a vi me kaznite«.


                                                                                 Triglav; H=2863m; kombinovana tehnika

Doveden u ovakvu situaciju sudija moze da se oseca jedino bespomocnim, nezasticenim i ponizenim. Mogucnost podnosenja krivicne prijave zbog ometanja pravosudja ili privatne krivicne tuzbe zbog povrede prava licnosti u takvim slucajevima postoji, ali bi takva zastita bila spora, neefikasna, pa samim tim necelishodna i besmislena. Drzava kojoj je stalo do autoriteta trebalo bi da zastiti od ponizenja one koji obavljaju drzavne funkcije. Jedan od oblika ostvarivanja drzavne funkcije je i sudska funkcija koja se obavlja kroz rad sudova i sudija. Zbog toga je zastita sudija, u cilju uspostavljanja drzavnog autoriteta kroz ostvarivanje sudske funkcije, nuzna i hitna.
Izmena propisa koji regulisu odrzavanje reda za vreme trajanja sudskog postupka i kaznjavanje onih koji taj red ne postuju, samo je jedan od mogucih oblika zastite. Na njoj insistiram nalazeci da je nuzna, zbog cega ovim tekstom nadleznom ministarstvu upucujem

inicijativu

za izmenu odredaba cl. 294296 ZKP-a i odredaba cl. 317320 ZPP-a, koje se odnose na odrzavanje reda u sudnici u toku trajanja postupka.
Predlazem:
1. Da se propise maksimalna visina novcane kazne u meri u kojoj bi se ostvarivala njena represivna i preventivna funkcija i to u fiksnom iznosu (znatno vecem od sada propisanog) ili u dinarskoj protivvrednosti odredjene strane valute (sto odgovara trenutnim ekonomskim prilikama) ili prema imovinskim prilikama lica koje se kaznjava (prema podacima iz spisa ili na osnovu dobijenih podataka).
2. Da se usaglasi visina maksimalne propisane novcane kazne za sve slucajeve u krivicnom i parnicnom postupku (ZKP i ZPP).
3. Da se odredbe o novcanom kaznjavanju prosire i na javnog tuzioca i javnog pravobranioca radi afirmacije dvostranackog postupka i jednakosti stranaka pred sudom koje vaze u oba postupka. Bez obzira na prirodu njihovih funkcija smatram da ne postoje opravdani razlozi za privilegovan polozaj u postupku, u smislu izuzimanja od odredaba zakona koje se odnose na novcano kaznjavanje zbog narusavanja reda u toku trajanja postupka. Kaznjava se licnost, a ne drzavni organ.
4. Da se za teze uvrede ili grubo narusavanje reda alternativno ili samostalno propise kazna zatvora za lice koje te radnje ucini, u trajanju najvise 3 dana. Zalba na resenje o kaznjavanju ne bi zadrzavala izvrsenje kazne. Ova odredba bila bi u skladu sa uporedno pravnim resenjima ovog pitanja koja su vec odavno nasla svoje mesto u praksi sudova.
Kao sto je prethodno navedeno, za ove izmene zalazem se zbog vracanja autoriteta sudijama. Da se ne bi pogresno shvatilo, ne smatram da se autoritet ove vlasti moze steci i ocuvati samo represivnim merama u konkretnom slucaju. Sudija stice i gradi svoj autoritet, pre svega, na osnovu strucnosti, vrednoce, azurnosti, opste kulture, elokvencije, ophodjenja prema ucesnicima u postupku, licnog izgleda i drugo. Medjutim, pretpostavka za ostvarivanje i ispoljavanje svih nabrojanih osobina je da sudija u toku obavljanja svog redovnog posla bude na dostojan nacin, zakonskim sredstvima zasticen od mogucih omalovazavanja i ponizavanja. Zbog toga se, tek, kumuliranjem navedenih svojstava sa obezbedjenom zastitom moze sacuvati autoritet sudije, funkcije koju obavlja i drzavne vlasti u ovom delu, pa se podneta inicijativa pokazuje opravdanom.
(Ovaj tekst objavljen je u internom Biltenu sudske prakse Prvog opstinskog suda u Beogradu, septembra 1998. godine, i tada je dostavljen saveznom ministru pravde, ali do danas zakoni nisu izmenjeni.)

Vojkan Simic                      
Predsednik Prvog opstinskog suda u Beogradu    



© 1996 - 2001 Republika& Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar