Seminar »Mediji kao faktor unapredjenja pogranicne saradnje« odrzan je u Subotici od 12. do 14. oktobra, uz ucestvovanje novinara iz Srbije, Madjarske i BiH. Organizatori: Agencija lokalne demokratije i Otvoreni univerzitet iz Subotice, pokrovitelj: Pakt za stabilnost Evrope. Zakljucak: mediji su spremni (u nacelu i raspolozeni) za sve vidove pogranicne saradnje, sad je ostalo da drzave (a narocito finansijeri) obave dogovore na najvisem nivou. O tranziciji u madjarskim medijima i procesu privatizacije govorili su Ferenc Kisimre (Delmagyarorszag) iz Segedina i Milenko Radic (Madjarski radio D. D. Srpska redakcija) iz Pecuja. Izlaganje o profesionalizmu novinara odrzao je Marko Divkovic, saradnik Slobodne Evrope i Bete iz Tuzle, a o medijima u edukaciji civilnog drustva govorio je Ljubomir Djordjevic iz Subotickih novina.
Ispostavilo se da je vlasnicka struktura u susednim zemljama drugacije definisana nego u Srbiji, da su neke boljke koje tresu ovdasnje novinarstvo vec odbolovane, istina tesko, da su novinari bolje placeni (sto i nama zele), ali da su odnosi moci uglavnom nepromenjeni. Tako mediji, domaci i strani, balansiraju izmedju profesionalizma i svoje potrebe za objektivnoscu, s jedne strane, i potrebe za komercijalnoscu, s druge strane (oglasi, reklame, tekstovi koji podilaze nizem ukusu itd.), kako bi opstali. Novinari su odali priznanje sebi kao ciniocu edukacije civilnog drustva, jer, kako je naglasio Ljubomir Djordjevic, nas prosecan gradjanin ne zna da li se civilno drustvo jede ili pije, i ako se jede, da li se jede viljuskom ili kasikom. Marko Divkovic i Cedomir Kilibarda (Radio Subotica) istakli su izuzetno nekorektan odnos NVO, politike i krupnog biznisa prema medijima i novinarima. Kilibarda je pomenuo da NVO dobijaju u svakom projektu novac za medijsku prezentaciju, a onda tu medijsku prezentaciju nastoje da dobiju besplatno. Pare, naravno, zadrzavaju. Istu pricu ponovili su novinari iz Sombora, Kragujevca, Kikinde, Apatina itd.
Jelisaveta Prelcec (novine Glas komune iz Apatina) je postavila pitanje: zasto novinari kukaju zbog malih plata drugih profesija, a svoju ni ne pominju? Da li je mozda nekome u interesu da novinari budu slabo placeni, dok aktivisti NVO mogu da zarade i po nekoliko hiljada DEM mesecno? Politicari i ostali mocni ljudi i dalje tretiraju medije kao svoj servis i o nekoj saradnji cak ni ne razmisljaju (jer, zasto bi razmisljali ako novinara mogu da kupe ili uplase), tako da profesionalan ozbiljan novinar uvek moze da strada ili bude ekonomski onemogucen. Sezona lova je u toku: brze promene vlasnika, opsta nesigurnost i nepostojanje bilo kakvih zastitnih mehanizama koji bi stitili novinare i novinarstvo doprinece da ona i potraje.